(Интервју) Проф. др Мила Алечковић:
Не може без Шешеља!
23/11/2014 Правда
БЕОГРАД – Проф. др Мила Алечковић опширно и детаљно говори о својој сарадњи са снагама опозиције, о новом ДСС-у, о Дверима, о Србији, будућности и прошлости, о др Војиславу Шешељу, о српским победама и поразима…
* Како гледате на идеју да на челу патриотског блока буде неко ко је учествовао у 5. октобру?
Постоје два типа деловања у политици: један је онај којим ви тражите посао и тзв. ангажман да бисте ушли у неки систем кога желите да „коригујете“. А други пут јесте пут којим идете вертикално и снажно док се не оснажите толико да из корена промените неки непоштен систем. Овај други пут обично се назива револуцијом, али то не мора да буде крвави пут, он само мора да буде довољно радикалан како бисте неправедни поредак заиста променили, а не провели половину вашег живота само причајући и вербално критикујући постојеће.
Овом другом путу ја припадам, јер то одговара мом темпераменту, мом погледу на живот и мојим етичким назорима. Ја нисам утилитариста, него припадам деонтолошком моралу и никада у животу не склапам договоре са компромитованим људима, или лоповима, зато што свака „лукавост“ тога типа има много већу цену касније, у финалу, или, како ми то кажемо, на Страшном Суду.
Ја знам да је младим момцима из покрета Двери данас важно да што пре уђу у Скупштину и да се у њој чују њихове идеје. Али, по моме мишљењу, они ће добити само први део од свега овога. Неколико њих ће можда ући у Парламент, добиће, можда, место да причају, плаћено место, али они, овим путем, односно заокретом којим су сада кренули, Србију неће моћи да промене.
Србију су они могли да промене само као потпуно нови, оригинални, као потпуно чисти, у савезу са исто тако чистим људима који се ничега не боје (Наши, Образ, Заветници, избеглице, Срби на окуп, прави интелектуалци и научници који до сада нигде нису учествовали, и многа друга удружења…), без улажења у предизборне коалиције са бившим имућним функционерима. То је, наравно, дужи пут, али то је могао да буде само њихов пут и пут будуће, НОВЕ Србије. Знам да им је чекање било предуго, али ја тврдим да су били близу циља, само да су наставили са правим социјалним акцијама. Предлагала сам да организујемо јединице које би на лицу места штитиле презадужене јаднике којима долазе да плене имовину, предлагала сам да организујемо марш оних који не могу да плате рачуне, и много тога…
Ово више није мој пут. Ово је пут неприпинцијелног окупљања старих и нових незадовољника да би се срушила садашња власт. Али, то исто је био и ДОС и знамо како је на крају завршио. Треба да схватимо да није циљ само срушити садашњу власт. Циљ је да се сруши петооктобарски корен власти који је сав овај непоштен систем и увео у Србију, а који се данас само наставља на петооктобарским темељима. Ви сада рушите некакав разлог болести, како бисмо ми у клиници рекли, али не рушите УЗРОК болести. А узрок зла је почео америчким пучем још у оно време, и крњи ДСС који се данас нуди као стожер окупљања тзв „опозиције“ учествовао је сто посто баш у том УЗРОКУ зла.
Нова председница која данас води крњи ДСС је четрнаест година била у (добро плаћеној) власти. Она је ту била и онда када су амнестирани зликовци са Косова (тада је седела у Мићуновићевом „демократском центру“), и онда када је НАТО званично ушао у Србију (канцеларија јужног Напуљског крила отворена је 2005. год. у Београду), и онда када су уништене све српске банке и када се прешло на отворено пљачкашки паразитско-капиталистички систем, и онда када су ухапшени сви српски генерали, и онда када су оштећене избеглице из Хрватске и са Косова.
Колико се сећам, као део те власти, она никада јавно није протествовала ни због једне од ових ствари, тј. ни због чега. Такође, знамо да су свако амбасадорско место са благословом и потписом Бориса Тадића одобравали Американци. Било је људи који су промене у почетку подржавали, али су убрзо схватили ко ту бира кадрове и ко треба да аминује намештења. Такви људи никада нигде нису могли да прођу, просто зато што су од почетка о свему одлучивале америчке и енглеске службе. Сећам се како је Коштуница, још пре ових догађаја, неке од нас који смо тада рекли да добро познајемо Европу, јер смо у њој борећи се, живели, на нас гледао сажаљиво, вероватно знајући а приори да смо ми на црном списку његових енглеских и америчких саветника. Да закључим – не критикујем овде никога ad hominem, него само на основу објективних чињеница, јер, извините, ја овакво председништво новог ДСС, не могу да сматрам „опозицијом“.
Неко ће рећи: па шта смета, данас је тај ДСС против НАТО, они су се кориговали. Е, па извините још једном, али пошто ми је струка људска душа, и пошто ја истински радим у свом послу, а не у партијској политици, пошто сам добила интернационалну награду за дијагностику, написала неколико књига, имам свој занат, имам стотине студената, ја ћу вам рећи само ово: Није важно ШТА неко говори, него КО то говори. Ја не верујем ниједној особи у политици , која после петнаест година грабљења положаја и пара тврди да се „променила“. То, једноставно, не постоји.
Постоје људи који се заиста промене, али то су они који се у све разочарају, напусте политику, потпуно се повуку и пишу успомене (под условом да знају да пишу). Али, они који се поново боре за власт и паре, или за неко ново амбасадорско место, хвала лепо, господо, другови, ја њима не верујем. Ја зато не верујем новој дирекцији крњег ДСС. Да се разумемо, још једном, нема ту ничега личног, њихову нову председницу једва да и познајем. Али, то је као када би сада нека Горица Гајевић, ако се ко сећа ко је она била, изјавила да је она увек била за НАТО и за Америку! Или као што је Мићуновић (први послодавац нове председнице ДСС-а) много после студентске револуције 1968. године изјавио да он није био за Црвени Универзитет (иако је тада управо то урлао, што се чује на очуваним снимцима из оног времена), него да је од почетка био либерал и борац за либерални капитализам!
Нисмо ми ипак толико малоумни да верујемо да таква утилитарна промена може да буде искрена! Тј, нисмо ми баш такве будале да таквим људима верујемо! Неко ће рећи да је ово психологизам у политици, јер ја гледам ДЕЛА НЕКЕ ЛИЧНОСТИ, а не површне изјаве, али то је у ствари Толстојевски став. Важно је КО је онај који прича, односно, не шта прича, него шта је тај неко раније ЧИНИО. Дела говоре о човеку, а не речи, које ви можете да мењате према потреби када год вам је у некој новој политичкој ситуацији опет потребно ново амбасадорско, или политичко место. На жалост, ни наша струка, психологија и психијатрија ништа не гарантују. Посебно, у Америци, многи психилози су се продали за новац и захваљујући томе се и врше политичке и медијске манипулације, које политичари иначе не би ни знали сами да примене.
* Како гледате на изјаве новог руководства ДСС о статусу Крајине?
Мислим да су те изјаве скандалозне. Да се разумемо. Ја знам да у Хрватској има антифашиста и добрих људи. Моја мајка је једно време веровала у братство и јединство, јер је за њу била срећа само то да је прошло време када су је батинаши мичили у Гестапоу. У време „мас-пока“ она и Весна Парун ишле су по земљи да смирују људе. Искрено да кажем, мој отац који је мученик био јасеновачка жртва, није никада у то веровао. На срећу, он, коме су рођене сестре у Старој Градишки искасапљене на комаде, умро је пре него што је и избио овај трећи рат. Хвала Богу, није то опет гледао. Моја старија сестра је била у затвору 1968., рођак на Голом отоку. Али, и мајка је после овог последњег рата била згрожена, јер је једноставно схватила да се зло, због нерашчишћених ствари, нужно поновило. Ту је био крај свих илузија.
Дакле, ја се апсолутно слажем са Војиславом Шешељем и његовим ставом да су Срби МОРАЛИ да се отцепе из Хрватске онога тренутка када су се Хрвати отцепили из Југославије (видети мој текст Предвиђања из тамног вилајета). Док је била Југославија, била је. Кад је ње нестало, и када се Хрватска насилно одвојила, истога тренутка и Срби, баш зато што су потомци јасеновачких жртава, имали су право (ја бих рекла и обавезу!) да се одмах одвоје!
Не желим никога да вређам, али морам јавно да изјавим да политика коју је водио тадашњи лидер Срба у Хрватској (иако борба Срба у Хрватској није почела с њим), за нас потомке јасеновачких жртава није била најсрећнија. Он је говорио да територија није важна и позивао на некакву културну аутономију и сличне глупости (које можда нису глупости у швајцарским кантонима, али су биле глупости тих деведесетих година у тој и таквој Хрватској!).
Те идеје су ширили имућни и у Хрватској добро позиционирани људи, док је српска сиротиња у Хрватској (јер сиротиња увек прва страда) још увек дрхтала од сећања на усташке кољаче. Тада је био прави тренутак да се Срби заувек спасу и издејствују своју потпуну независност. Управо територија је тада итекако била важна! НА ИСТИ НАЧИН НА КОЈИ ЈЕ ТЕРИТОРИЈА БИЛА ВАЖНА ХРВАТИМА КОЈИ СУ ЗГАЗИЛИ заједничку државу ЈУГОСЛАВИЈУ, НА ИСТИ НАЧИН ЈЕ БИЛА ВАЖНА И СРБИМА ДА ИЗАЂУ ИЗ ХРВАТСКЕ! Тада или никада! Како су се Хрвати понели према Југославији – тако су Срби мученици морали да се поставе према Хрватској! Они су тада имали СВА ЛЕГИТИМНА права да то ураде, да не говоримо о психолошком и моралном праву.
Али, извесни лидери су баш у то време позивали на мир и финоћу спрам нове усташке Хрватске! То је била највећа глупост (наравно, поред издаје из Београда). Ја и даље мислим да је то била добронамерна глупост и да је тадашњи лидер Срба у Хрватској мислио добро, не доводим у питање његов патриотизам. Међутим, садашње изјаве нове председнице крњег ДСС, да је Хрватска имала права на „успоставу јурисдикције у Книну“, нису глупост него политичка увреда свих нас. Знате, моје схватање политике је такво да ме не интересује ко је чије дете. Зато је Покрет Двери требало да од новог руководства ДСС тражи следеће:
1.
Да јавно објасне изјаву њихове председнице да је Хрватска од почетка имала права на „успоставу јурисдикције у Книну“. Није реч само о том интервјуу неким хрватским новинама. Више пута је гђа С.Р.И. (на пример на телевизији Пинк) изјављивала то да је влада Српске Крајине у избеглиштву ретроградна, и сл. То је, наравно, основно неразумевање политичких слобода: политика је домен људске слободе, она није прорачун тренутно наплативог, него борба за неки праведни циљ, чак и ако је он у будућности.
2.
Да се нови крњи ДСС јавно изјасни народу Србије шта значи изјава њихове председнице да су Срби криви у Сребреници, јер су починили ГЕНОЦИДНИ ЗЛОЧИН односно да се „морамо сви стидети“, што чак ни та декларација коју је усвојила скупштина Србије не говори. У декларацији је признат злочин, али не ГЕНОЦИДНИ ЗЛОЧИН, који је много тежа оптужба и који држави Србији ставља на терет огроман и неопростив злочин, а Републику Српску потпуно укида! Да је злочина било сви знамо, али ако кажете да је то ГЕНОЦИД, ви сте рекли нешто потпуно друго, ви тиме заувек жигошете РЕПУБЛИКУ СРПСКУ КАО ГЕНОЦИДНУ ТВОРЕВИНУ! А зна се шта се ради са геноцидним творевинама. Ето то следи из изјаве председнице ДСС.
Најзад, то је изјава у којој се уопште не помињу борбе са до зуба наоружаном 28. дивизијом кољача Насера Орића, због кога су, заправо, и побијени толики људи. Мој муж је као Француз ишао у Хаг да о томе сведочи са важећим и првим документом Уједињених Нација који је јула 2005. добио на Палама и (пуким случајем) сачувао из тог времена, а у коме је све то описано! Тај оригинални документ јасно говори да је евакуација извршена уз сагласност све три стране. Неколико дана по паду Сребренице, под ужасним политичким притиском, да би се добио повод за бомбардовање Срба које су Олбрајт и Клинтон хтели, издат је нови, лажни документ о искључивој кривици Срба!
Али, нико осим Радована Караџића није знао да постоји човек који је сачувао тај први документ са сва три оригинална потписа: Уједињених Нација, Срба и Муслимана! Они су касније на нови лажни документ ставили само један печат Уједињених Нација, и на њему више нису постојале све три стране. Американци су сурово изманипулисали Муслимане, Муслимани су ту највеће жртве америчке манипулације и међу њима данас има људи који то виде! Французи су, рецимо, обелоданили (мајор Бинел је рекао, а постоје и снимци) да за „Маркале 2″ које су биле главни окидач бомбардовања Републике Српске, нису криви ни Срби, ни Муслимани, него да су то урадиле америчке службе!
Радован је зато позвао Ива Батаја да сведочи. Ив је, као дете судије и историчар, храбро отишао да сведочи у Хаг и борио се, а наравно телевизија је овде све то цензурисала. Покушао је да види и Шешеља, али нису му дали. Дакле, ми сада треба да слушамо политички коректне изјаве! Власт је, наравно, донела ту Сребреничку декарацију која за све криви Србе под великим притиском, али се у тој декларацији ипак не говори да је у питању ГЕНОЦИД, јер то заувек обележава РС као геноцидну творевину. Међутим, нова председница ДСС управо ово изговара (погледати видео С.Р.И.: ОЛУЈА ЈЕ ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА, СРЕБРЕНИЦА ЈЕ ГЕНОЦИД? док тај видео не избришу). У првом делу гђа С.Р.И. иронише на рачун „хуманитарне акције“, али одмах потом јасно изјављује да је СРЕБРЕНИЦА била ГЕНОЦИД). Скупштинска декларација ово не говори, она говори о масакру, али не о геноциду, јер би тиме Републику Српску осудила на укидање! А када је неко у опозицији, па тако нешто јавно изјављује а нико га ништа не пита, то онда само значи да жели некоме политички да „намигује“.
3.
Најзад, требало је тражити да нова председница крњег ДСС објасни народу, на захтев многих сиромашних избеглица које ми пишу (иако ја нисам ни на каквом положају, али ми се људи, ето, јадају, јер знају да је њихов Крајишник, Бранко Ћопић био кум мојој мајци и оцу) зашто је избегличке социјалне станове додељивала имућним функционерима и шта има да каже о оптужници која је против ње због тога подигнута (иако је била политички заштићена).
Тада се тврдило да је то „политичка“ оптужница, али на материјалима који се налазе на интернету, ипак јасно видимо да је председница ДСС заиста брисала имена и додавала неке своје фаворите, односно располагала тим државним социјалним становима као да су њени? Због тога је нека сиротиња остала на улици и она о томе мора да се изјасни. То је много важније него јевтино понављати да је Косово Србија, а Крим Русија (као да то не знамо! Уосталом, данас треба рећи да је Донбас Русија! А не отварати врата која су већ отворена).
Ето, о томе свему је, по мом мишљењу, требало да воде рачуна младићи у покрету Двери и да све то питају пре него што су се залетели да потпишу „споразим о сарадњи“. Јер, зашто сада не би тај споразум о сарадњи потписали и са Самарџићевом странком, и са другим, бившим деловима ДСС? И, најзад, са свима онима, који су учествовали у петом октобру, али који кажу да су „променили“ свој став? Па зар није и Весна Пешић недавно критиковала резултате петог октобра. А што и са многим другима онда не бисмо потписали „споразум о сарадњи“ да би се срушила власт?
* Режим користи своје медије за стварање дојма вечитог ванредног стања. Свакодневно се говори о некаквој новој завери против Вучића. Чему то све? Да ли је реч о покушају наметања масовне параноје?
То је потпуно уобичајена метода чувања власти и није опасна, јер је карикатурална и људи је углавном виде. У Француској је, некада давно, чак и Франсоа Митеран, када му је била јако опала популарност (додуше, тада још није био на власти) измислио атентат на самога себе, што се касније открило као маркетинг.
Међутим, много је интересантније како то да сва ова медија, која су иначе затворена за опозицију, одједном и нагло отварају огроман простор пишући о „реформисаном ДСС-у“. Откуд толика пажња за овај патрљак бивше странке за који сада објективно не знамо ни колико је велик у бирачком телу Србије?
* Повратак Војислава Шешеља на слободу је узбуркао јавност у Србији и региону. Да ли се Шешељ може заобићи у пројекту уједињења патриотских снага?
Не, њега апсолутно није могуће зобићи. Наравно, америчке службе ће ускочити у игру и подупрети лажну опозицију јер њима то треба. Њима треба гарант да се у Србији СИСТЕМ неће променити барем још десет, двадесет година, не људи, него систем!
Одређене личности које се сада заносе тим тзв. „националним блоком“ су заиста наивне, а неки су већ планирали колико новца треба да добију. То је увек исто, као и са „Отпором“, шачица њих зна за новац, а други блеје верујући у оне који ставе националну капу на главу. Као што рекох, сви су приметили како једној крњој странци отварају сав медијски простор и како сва медија одједном о томе трубе, а не зна се ни да ли та странкица данас има у бирачком телу један посто! О чему вам ово говори? То је најбољи доказ да је почела операција „нови пети октобар“, односно реприза лошег филма „Коње убијају, зар не?“, који смо већ једном, на жалост, гледали.
Разне агентуре знају да у Србији не владају ни Вучић, ни Николић, него амерички и енглески амбасадор. Српску власт они третирају као слуге. Али слуге су ипак превише топло примиле Путина, слуге су ипак одбиле санкције Русији, слуге су ипак организовале српско-руске војне маневре у Срему. То је за слуге превише и сада им поручују: Имамо ми замену и за вас, као што смо имали за Тадића. Те агентуре се надају да ће се Шешељ обрачунавати са бившим друговима, да ће направити хаос, а да ће они у том хаосу, понудити и лако прогурати „умерену , тј. меку, коректну опозицију“, по принципу „народе, ови су фини, са њима нећете гинути“.
То би вероватно требало да буде операција „Коштуница бр 2″. Иронија историје је у томе што су тог јадног Коштуницу, кога је народ једно време волео и кога смо ми познавали, гурнули на маргину управо уз помоћ елемената из његове странке које је он сам промовисао. Само наивни ту виде кобајаги, неки дисконтинуитет на боље. Крњи ДСС је у ствари превара, без идеја. Политички стожер може да буде само неко ко има идеје, а покрет Двери је имао неке идеје. У кампањи је, сећам се, Бошко Обрадовић говорио да је то социјално-револуционарни покрет, а садашњим приближавањем остацима странке „богатих нотара“, од тога више нема ништа. Покрет је имао чак и неку мистику, коју је, склапањем политичког уговора са делом политичког леша, какав је иначе већ био ДСС, сада изгубио.
Али, не желим да се мешам у даљу концепцију покрета Двери, јер ми нису поверовали и ту се моја подршка завршава. Ја тим момцима, који су ми били драги и даље желим срећу, али антиципирам будућност и срећна сам што све то видим сада, у првом полувремену. Како би се рекло, ипак сам ја нешто мало дуже живела од њих, па понешто видим и унапред. Око сто студената са Косова и Метохије је, до сада, урадило дипломски рад код мене, јер ми верују као професору. Замислите сада да ја кажем неком од тих студената да на одређену литературу обрати пажњу, а да он то одбије. Шта бих ја тада урадила? рекла бих му: колега, ја вама више нисам ментор. Ето, то је тако.
Али, ја сам наступила, као што увек у животу наступам, поштено и отворено: позвала сам главне момке из старешинства и одмах им, још пре пар месеци, рекла да ће учинити погрешан потез. Тиме је моја морална мисија испуњена, јер ја за њих више од тога не могу да учиним. Много сам дала, можда и жртвовала за тај покрет, урадила основу програма женског питања, али ми није жао, јер сам веровала у све што чиним. Све што се уради с љубављу, добро је. Желим им срећу да уђу у парламент, подржаћу оно добро што сутра ураде, или их поново подржавати у целини, ако се врате на почетне позиције. Али, ја моју борбу за истинску промену система у Србији настављам. Настављам је зато, јер су ме то људи молили, јер ми верују.
* Како гледате на одлуку Владе Србије о смањењу плата и пензија? Да ли су мере штедње начин делотворан метод за опоравак економије?
Писала сам о томе да је Србији потребно оно што је Перон урадио у Аргентини. У Аргентини су све ресусрсе држали Англосаксонци, обичан човек није могао да се школује, све је било прескупо, живео је добро само један мали делић друштва, као данас у Србији. Перон се вратио из егзила, огромном већином изабран је за председника, избацио је напоље и Американце и Енглезе и све стратешке гране вратио у национални посед Аргентине, после чега се ова земља, у оно време, опоравила за пет година. После тога је почела стравична америчка пропаганда против њега. Међутим, Перонисти су још у првој половини прошлога века, демистификовали и ММФ и тзв. Светску банку као банду лопова која можда није тако трагична за богате земље, али која черупа сиромашне земље и чини их још сиромашнијима. Зато из Србије прво треба избацити све пљачкашке банке које капитал износе напоље. Треба прекинути било какву послушност спрам ММФ-а и Светске банке, као што је то урадио руски председник. Смањивање плата и пензија је део ММФ-овске наредбе. Ово је одговор на ваше питање.
У Србији треба ухватити двадесет највећих тајкуна, одузети им пасоше, затим им конфисковати све што су отели из српског буџета. То би већ поново напунило тај исти буџет. Затим им треба вратити пасоше и истерати их напоље. Нека иду под сунце Флориде да почну из почетка са педесет долара у џепу, јер тврде да су обдарени за бизнис. Треба, затим, разбити увознички лоби. Дуци Симоновић је у праву: такође, сви спортисти милијардери којима се у Србији праве свечани гала дочеци и који се одликују највишим духовним одликовањима (која, објективно гледано, не заслужују), треба овде да плате порез, а не на Бахамима или у Америци. Доста је те примитивне митоманије.
Смањивање плата и пензија је најглупља и мизерна мера оних који немају храбрости да направе суштински рез са непоштеним, суровим неолибералним системом, који народ итекако убија и стреља, само на другачији начин од комуниста.
* Могу ли у Србији да се створе два супротстављена политичка опозициона блока, како то предвиђа Бранко Драгаш?
Бранка Драгаша ценим као човека, али реч „блок“ у нашем језику не значи ништа. Као и тзв. „укрупњавање“ о коме се сада у медијима говори. Укрупњавање због чега? Да бисте направили нови ДОС који ће људе са 0,02 посто у бирачком телу Србије сутра поставити да буду министри? Наша српска реч за то је „савез“ и „свеза“ и у том савезу душа, сви морају да везу исти вез, не сме да буде никаквог политичког неповерења јер се једино тако могу избећи свађе и промашаји. Рекла сам већ да између оних који су крали и оних који су покрадени, не постоји никакав природни савез. Такође, ја и даље не верујем да покрет Двери пристаје на то да је Република Српска геноцидна творевина, како је то руководство новог ДСС, кроз своју председницу, изјавило.
Прича о тобожњим интелектуалцима који подржавају некакав десни блок је промашена прича, јер, како би рекао Сартр, интелектуалци ће увек бити искоришћени за нечију пропаганду, а на крају ће и све чистке започети њима. Што је нека политичка позиција мање револуционарна и мање радикална, то су у њој интелектуалци више у улози икебане. Интелектуалац мора органски и искрено да припада некој идеји и да сам буде у законодавној и извршној акцији, а не да он само нешто „подржава и саветује“. Ето, Смиља Аврамов и ја смо саветовале покрет Двери, али када су они донели одлуку да уђу у сарадњу са крњим ДСС-ом, наши ставови о томе више нису били важни.
Сам изборни блок као блок не значи ништа. Србији су потребне идеје које ће на сцену вратити националну и социјалну правду, као и праве геополитичке идеје какве је у Русији дао мој добар пријатељ Александар Саша Дугин кога Путин све више уважава и и све више остварује управо његов програм.
Али, наравно, ако се створи лажна опозиција, по природи физичких закона, створиће се и радикална опозиција.
* Шта ћете ви урадити, као Мила Алечковић?
Ја сам само једно зрно у српском народу. Али, заједно са Љубодрагом Дуцијем Симоновићем, легендом нашег спорта и доктором философије, човеком огромне менталне и моралне снаге који нема длаку на језику, и још многим пријатељима, поново покрећем идеје српске национално-социјалне-правде. Неки српски манифест „Порто Алегре“. Брига о сиромашнима је најдубља традиција нашег народа, много више него у вредностима протестаната, и то је, у ствари, наш највећи и најбољи српски национализам!
Ми смо органски народни интелектуалци и људи који верују у своје идеје. Дуци је Американце увек побеђивао, сетите се само његових кошаркашких „тројки“ после којих смо, после победе над Американцима, били прваци света. То је јака симболика. То значи да можемо да победимо америчке агентуре (наравно, не говорим о народу). И он и ја живели смо ван Србије и видели суштину суровог, лицемерног, убилачког и екоцидног капитализма у коме живи добро само један посто људи. Као што сам у оној емисији на радију „Снага народа“ (Гнев Србије, 22. октобар, водитељ Милан Миленковић) рекла, националан је само онај ко националне ресурсе сачува у свом народу и зараду од рада свога народа – сачува за свој народ. Свуда тамо где се ово одлива напоље, као у данашњој Србији, где стране банке све износе ван Србије, и где велики део богатсва иде и даље енглеској краљици баба-мајци, ту нема речи ни о чему националном. А тај систем је у Србији почео петог октобра и можда то свима није одмах било јасно. Међутим, већ 2002. већина је то, и у нашем расејању, разочарано схватила.
Позивам људе да послушају на интернету емисију о овоме, јер је то можда моје последње гостовање на радију „Снага народа“. Сада ме вероватно, због мојих критика, више неће звати. Нити ће „Catena Mundi“ штампати моје књиге, иако сам добро знала Кијука који је (поред оца „Весне Пешић и синови“) инспиратор овакве идеје и издавачке куће. Сви ће они мене сада вероватно заобилазити. Али, можда је и то цена коју морам да платим због слободног изношења мишљења. Уосталом, цена борбе за истину за мене не постоји. Срећа је што смо деца Николе Тесле и што на интернету информација ипак негде може да прође! И да подсетим још једном, данашњи крњи ДСС је у овим распродајама националног сто посто учествовао, можда не неко младо момче или девојче у тој странци, али руководство функционера, пре свега оних задужених за односе са западом, свакако јесте. Зато они више немају никакво морално право да причају о сиромашнима.
Ја се окрећем једином правом питању – ко од Срба прави робове? Народ ми верује. Бог свети зна да сам своје студенте увек учила о томе да нема ни левице, ни деснице, и да је у Србији све то лаж. И не само у Србији, него и у Европи, о томе сам написала и нову књигу политичких есеја „Србијо, лажу те о Европи“. Један есеј у тој књизи управо носи назив: „Ротшилд лево, Рокфелер десно, а задљица позади“ (пишем о томе како се овај трећи „политички елемент“ окреће онако како му, тј, како јој, затреба, а сила гравитације олакшава одлуку, држећи тај елемент доста ниско)..
Али пошто многи, видим, и даље инсистирају на апелацији те тзв. умерене, млаке, менует, салонске „деснице“, тј. политичке констипације, а ја мислим да је то управо највећа замка за Србију (јер у оквиру тога није могућа никаква промена непоштеног система), кренућемо са главном темом о националној борби за социјалну правду уместо које у Србији данас постоји велика провалија и јама. Овде нема ничега социјалног, јер је све лаж, и све досадашње левице су биле лаж.
Желим да нагласим да је у мојој класификацији Војислав Шешељ управо национално-социјални политиичар, јер је то тренутно једини човек на политичкој сцени Србије који је сам потекао из борбе против сиромаштва и који би огромном снагом духа могао да помогне српској сиротињи. Он је, у ствари, потенцијални Робин Худ. Сви причају о Шешељевој „ратној реторици“, а нико не помиње то да је он хтео да хапси велике лопове, а јадницима који су живели од неких ситних продаја, дозвољавао је трафике да нешто зараде и да се прехране у најтежа времена. ДОС је увео управо обрнуту праксу: штити велике дужнике, а пљачка сиротињу! Данас то само настављају. Вијају по улицама оне беднике који на шофер-шајбни кола продају сапуне, гаће и чарапе!
Сви се плаше обрачуна, а тајкуни су наоружани до зуба. Пушкарања су већ почела. Србији ће у блиској будућности помоћи само онај ко се не боји смрти. А онај који је, после више од деценије, изашао из Хашког логора, данас живи поклоњени живот.
Наравно, у овој борби за сиромашне, руско тржиште је за Србију најважније, а у Србији постоје људи, као што је Ненад Поповић, који су на томе много урадили. Руси за њих знају и уважавају их. Што се Европе тиче, ја сам своју причу о Европи у којој сам живела, у књизи, искрено испричала. Ми данас улазимо у период светске немаштине и глади, беде света у коме је мали број њих покрао све резерве злата и где ће многе ствари ускоро бити доведене у питање. Биће потребна једна потпуно нова стратегија преживљавања и потпуно нова слика старог источно-хришћанског милосрђа и деобе. Никакве „коректне деснице“ ту више ничему неће служити.
Да закључим, у шали, мени америчке службе нису обећале да ћу бити премијерка, нити амбасадорка у Вашингтону, нити ја то желим да будем. Ја сам стваралац и неко кога људи знају као морално интегрисаног и независног. Угледом који сам сачувала у народу, заједно са свим мојим пријатељима, мобилисаћу српски народ са нашим некадашњим идејама социјалне правде и позвати га да у одређеном тренутку изабере најбољег, најчистијег и најхрабријег међу нама, оног који није ништа украо, не боји се смрти и који буде спреман на праведну борбу до победе.
Ја сам у души револуционар. Не волим гњиде, гмизавце, пузавце, инструменталце, профитере, татине ћерке, татине синове, конформисте и лицемере. Наравно, као жена, не желим погибије. Али, за Србију не постоји ништа горе од лажи, крађа, понижавања људи и тихе смрти милиона дужника.
Зато је моја порука: не дај се слободни и бунтовни српски народе, јер ниси крив низашта! Не веруј ни отпорашкој песници, ни млитавој десници! Али, спремте се, спремте, ускоци и хајдуци!
Извор: Правда (Теша Тешановић)
СРБски ФБРепортер 
Читајући коментаре на „(ИНТЕРВЈУ) Проф.др Мила Алечковић: Не може без Шешеља“, може се закључити ,да смо ми Срби сложни „Ко рогови у врећи“, и да нас вечито прати непријатељска-западна клетва : „Не дај Боже, да се Срби сложе“ !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Време је најбољи показатељ! Миро пошто се увлачиш вУЧКу, ово је 2016, две године прође, а ти на другој старани са Нато лобистима? Како? Лепо:)
После свих ових изговорених речи она оде код најцрњег ДСС-овца / досманлије- петоктобарца/ који годинама иде по молитвеним доручцима у америчкој амбасади, а покрао је у првом турнусу што се покрасти да. На његовој листи директ ветра у леђа вУЧКу. Миро свака ти част на принципијелности,а морални кредибилитет ти је такав да кад кажеш да сија сунце нормалан човек узима кишобран!
Ево ко има живаца да слуша ову пропалу мегатрендушу, и има стомак да се не избљује на патетику.
Где ће Мила него на Снази Народа – Глишићев радио, који је финасирао народ. Доказ, послушајте емисију. У емисији се оглашава, једна од особа која за мене још увек има морални кредибилитет, а то је наша Биљана Ђоровић.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ја сам ретко одушевљен данас са нашим родољубима, а са онима са стране, готово никако.
Међутим, читајући већ пети пут све ово што говорите, мало прескачући јел овај наш уредник је немилосрдно прецизан и ништа не цензурише, a није ни било потребе, ја сам полако почео да вам се дивим. Е, то никад није добро, па сам зато и читао неколико пута. На крају полако и прецизно.
Свака вам част Госпођо Алечковић.
Ја имам утисак да сте ви врло редак случај међу нашим интелектуалцима(уколико сте баш наш, зато што мени увек смета далајламисање наших интелектуалаца од преко, иако немам ништа против онога што ви говорите), дакле један случај у 100000. И то најзначајнији.
Ја нисам тај који има могућност нити квалитете да вас оцењујем, али ја јаче и тачније чињенице, изнете људски снажно и врло професионално и коректно, нисам нашао нигде задњих пар деценија. Можемо наћи сличних ствари, као неке анализе код нашег уредника и можда још пар људи који имају снаге да нам се јавно обрате са истином и без много увијања. Ваш разговор није анализа. Он је чиста истина, закључак и без пуно филозофирања. Ипак коректно срочен, има свој ток и не губи се у понављањима.
Ето, доста сам вас нахвалио, али с обзиром на утисак који сте оставили на мене читајући ваш разговор у задњих неколико дана неколико пута, морао сам да вам одам дужно поштовање.
Сада ћу извући нешто што само изгледа успутно, али није.
“ …многи психилози су се продали за новац и захваљујући томе се и врше политичке и медијске манипулације, које политичари иначе не би ни знали сами да примене.“
Ето. Ствари са којима ја никада и нигде нисам успео да прођем у својим коментарима као читалац и пратилац главних медија у Србији.
Сада срећем јасно и сажето речене, а мучило ме да такође никада нисам наишао да је неко дао сличну изјаву.
Свака вам част и за ово. Ја мислим да „многи“ није адекватна реч. Можда је боље „један од 10 хиљада се није продао“.
Ја сматрам да су ти психолози то урадили пре свега да би сачували своје положаје, своје породице па на крају и своје главе. Многи то нису урадили драге воље, али друге није било. Ипак, баш и нису много патили због последица. ја их зовем „уцењени научници“. Зато сам вам захвалан што сте овако узгред избацили ту истину, као и за ваше јасне ставове о петооктобрашима.
Мене иначе увек мука ухвати када се сетим тих времена, која су се, нажалост, врло одужила и развукла.
Хвала вам за ваше речи и пажљиво ћу пратити ваше следеће изјаве и интервјуе.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Amin sestro! I ako sam ikada pokazivao bilo kakav gest nipodaštavanja prema tvojoj ličnosti, političkim stavovima, čvrstini karaktera… sada to povlačim u potpunosti! Imaš svu moju ljubav i pažnju ratnika veterana prema saborcu vrednog poštovanja! Za Ducija govore da je sumanut, da nije na planeti Zemlji, da je „baklja koja se ne gasi“ i nepomirljiv prema gnjidama… ali jedno mu niko nije osporavao, Duci je fajter, bez straha i mane i bori se i onda, kada su svi odavno odustali… i ako je on podržava tebe, moja malenkost može samo da se složi sa njim! Bez „ravnoteže gladi“, nikakva politika u buduće nema šansu i zato samo napred i ne popuštaj! Niko nije vredan da mu se ni pokloniš, ni ukloniš!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Уз сво поштовање, професорка не зна да је политика вештина избора између више или мање могућих и/или несносних решења, чекање прилике да би се достигло нешто од жељеног; политичари углавном говоре једно, мисле друго а раде треће; … А дрво се познаје само по плодовима!
Мисионарска делатност је нешто друго. Бављење науком, уметношћу, добротворним радом треће, четврто и пето…
Уосталом, г-ђа М.А. сасвим лепо каже за себе да револуционарка.
И циљеви су јој такви и хоће их у кратком времену. То би без сумње земљу увело у грађански рат уз интервенцију свих суседних (НАТО) земаља, што би имало за последицу ужасе много страшније него пре 70 година.
(И све то прича заваљена у фотељу или за катедром.)
Све што јој могу одговорити јесте да никоме, па ни себи (а ни њој) не желим испуњење таквих жеља.
Уосталом, ако је већ тако пожртвована и куражна може да се опаше експлозивом и разнесе пун аутобус (или воз) окупатора. Ако је тако брижна, а још јој се гледа бела дана, може и у неку сеоску амбуланту, у неком од конц-логора за Србе, на КиМ, бар на три месеца.
А што се тиче С. Р.-И. не знам за особу која некада није рекла нешто непримерено, или незграпно или што не мисли. И нисам до сада приметио да су се на њу жалили Срби ван Србије. И већ сам писао о томе у коментарима испод чланка http://facebookreporter.org/2014/11/18/%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0/
па нема потребе да то све понављам.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Да си и мало поштен и реалан користио би реалне чињенице које су на „столу“ и дошао би до малко праве истине у животу па и у „политици“ ( чији термин апсолутно погрешно тумачиш као и термин „револуционар(ка)“- све је обрнуто…
Потребно је неко елементарно знање, поштење, храброст, правичност… које С.Р.И. нема јер не зна значење термина „патриота(изам)“ и зато је „залутала“ у политику ( или “ диригована“ гуска) док Мила Алечковић има на претек то све, па и више од тога.Разлика је ко „небо и земља“ !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Прочитај пажљивије, у горњем чланку, при крају сасвим јасно пише:“…Ја сам у души револуционар…“
По ономе што ја знам, револуција није летња олуја после које мирише ваздух и певају птичице, већ море крви (углавном недужних људи) и смрад лешева који се шири деценијама.
И још једном у вези С.Р.И. !
О тој особи имам само површну представу (из средстава информисања), а мишљење могу и променити, али сам (скоро сасвим) сигуран да је Српкиња у души и да иде стазама часног оца. (Ко су и шта су показали су 1991. и 1992. год. доласком у Србију да деле муку са нама, уместо да оду у треће иностранство.)
Што се тиче политичких врлудања које је имала у каријери, то ми личи на „Ћуд је женска воћка чудновата, стотину ће променити вера, да учини шта јој срцу драго!“ (А шта јој је драго показала је доласком у Србију, уместо да је прешла у католичанство и сачувала породицу и посао, а што би урадиле можда и све жене које познајем.)
Што се тиче спорних изјава, ја сматрам да Ратко Младић није починио геноцид, зато што је евакуисао противничку нејач. Стоји и да је над заробљеним муслиманима почињен злочин, јер су поубијани без суђења. (Ко и како, питање је сад!) Чињеница је и да су Орићеве хорде неколико година дивљале по околним селима и иживљавале се над Српском нејачи (то јесте геноцид).
Тумачење устава и суверенитет СФРЈ Бадинтеровој комисији није ставио на располагање Ј.Р. , већ С.М. (крај осталих).
Нисам приметио да се ико од Срба у Хрватској жалио на С.Р.И. и њеног оца, али знам избегле Србе из Крајине и БиХ, који верно пођоше за С.М. и В.Ш. , па на крају рекоше:“Добро нас зајебаше!“
И на крају, Санда је један оснивача покрета који има за циљ: чување устава (Ким и Војводине у саставу) Србије; чување неутралности Србије (да нам децу не отерају у рат против Руса); снажно привредно, економско, информационо и културно и сво остало, а могуће, повезивање са Русијом; решавање силних друштвених проблема, ако се дође на власт. То није мало и у интересу је сваког Србина-родољуба.
(А ако дође до непријатних изненађења попут издаје, то ће брзо испливати на чистац, јер се ради о покрету.)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Покрет Двери се захваљује Мили Алечковић на вишегодишњој сарадњи у заједничкој борби против Тадићеве, Дачићеве и Вучићеве власти.
Покрет Двери никада није био политичка организација у којој влада једноумље, већ национална организација слободних људи који имају право на сопствено мишљење. То што се понекад разилазимо у одабиру тактике којом се треба супротставити актуелној власти, не значи да се разликујемо у циљу: да ова власт мора пасти како би дошло до целовитог преображаја Србије.
Сматрамо неумесним да се те разлике у приступима износе у јавност, а не најпре у слободној размени мисли и аргумената унутар Покрета. Посебно некоректним сматрамо да се у овој ситуацији више нападају српски родољуби међусобно него актуелна власт. Овде нема места за сујете и надгорњавања, већ треба да се такмичимо у што већој опозиционој патриотској сарадњи против ове власти.
Разумемо и подржавамо социјалну револуционарност Миле Алечковић која је потребна нашем друштву, дубоко уверени да ћемо наставити заједничку борбу против ове власти у једној или више колона. Али, себи више не смемо дозволити никакве међусобне обрачуне на опозиционој патриотској сцени, а посебно не јавно прозивање наших партнера у Патриотском савезу. То одговара једино актуелној власти.
Још једном изражавамо пуну захвалност Мили Алечковић за све што је учинила за Покрет Двери.
Инфо служба Покрета Двери
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Као и увек, покрет Двери, углађен, уљудан и у замени теза неприкосновен.
„не значи да се разликујемо у циљу: да ова власт мора пасти како би дошло до целовитог преображаја Србије“.- Да ли је могуће да дође до преображаја Србије тако што ћемо садашњу власт срушити и заменити онима који су од петог Октобра дуги низ година били у тој власти? Превенствено се мисли на ДСС који се поставља као стожер окупљања опозиције.
„Посебно некоректним сматрамо да се у овој ситуацији више нападају српски родољуби међусобно него актуелна власт.“- Слажем се и ја са вама. Први напади су почели када је госпођа Санда Рашковић Ивић рекла да СРС, након Шешељевих изјава о Ђинђићу, није квалификована за сарадњу са ДСС. Чиста срамота и безобразлук. Човек који је 12 година чамио у затвору у који га је између осталих испоручио Ђинђић, треба да се кфалификује за сарадњу са госпођом која је била у власти и учествовала у процесу уништавања Србије. Присетимо се само неких ствари: Катастрофалне приватизације, ослобађање шиптарских терориста, испоручивање преко 20 српских генерала Хагу… и све то у време владавине ДСС-а.
„Овде нема места за сујете и надгорњавања, већ треба да се такмичимо у што већој опозиционој патриотској сарадњи против ове власти.“- ха, ха, који циркус. Па зашто нисте подржали скуп „Повратак победника“, већ сте као мумије ћутали о том догађају???
„Али, себи више не смемо дозволити никакве међусобне обрачуне на опозиционој патриотској сцени, а посебно не јавно прозивање наших партнера у Патриотском савезу.“- Ваша партнерка има право да превару која се зове Сребреница назива геноцидни злочин, а ми немамо право да те лажи и измишљотине изобличавамо?!?! Класична замена теза.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„ПАРТНЕР“- ИЛИ „ДАВЉЕНИК“ КОЈИ ВУЧЕ НА ДНО И „СПАСИОЦА“!?
Хтео бих да укажем на спефичне делове овог саопштења који ми се свиђају: „Посебно некоректним сматрамо да се у овој ситуацији више нападају српски родољуби међусобно него актуелна власт… Али, себи више не смемо дозволити никакве међусобне обрачуне на опозиционој патриотској сцени, а посебно не јавно прозивање наших партнера у Патриотском савезу. То одговара једино актуелној власти.“…
…Али овде постоји недоследност у примени горњих принципа од стране потписника овог саопштења. Рецимо ова доња изјава „партнера“ Потписника овог саопштења може такође да се квалификује као „међусобно нападање српских родољуба“:
„Председница Демократске странке Србије (ДСС) Санда Рашковић Ивић рекла је агенцији Бета да Шешељеве изјаве попут оне да се радује што је Зоран Ђинђић убијен не квалификују ту странку за сарадњу с ДСС-ом… На питање о евентуалној сарадњи њиховог потенцијалног коалиционог партнера покрета Двери с радикалима, Рашковић Ивићева је рекла да мисли да ни Двери не би хтеле да сарађују са Шешељем након изјава које је дао.“
…Дакле „партнер“ Потписника овог саопштења, одмах по повратку Хашког победника из Хага, истог напада због наводног вербалног деликта- и потом дисквалификује њега и његову странку из било какаве даље сарадње. Али тај „партнер“ иде чак и корак даље, и јавно сугерише да ни Потписник овог саопштења не би требао да сарађује са Хашким победником и његовом странком (што сугерише инфериорни однос „потписника“ у том „стратешком партнерству“?).
Дакле овде се поставља оправдано питање- Ко то у ствари, у овој ситуацији напада ДОКАЗАНЕ србске родољубе и ко их то јавно прозива (што слажем се, највише одговара актуелној власти и њиховим налогодавцима?
И ако свему томе додамо неоспорну чињеницу да је тај исти „партнер“ свом србском народу, у јавно телевизованом наступу, недвосмислено, и „ладно и лежерно“ приписао наводни геноцид над муслиманима у Сребреници, онда се овде поставља друго логично питање- Ко то у ствари подстиче раздор, не само на нашој политичкој сцени, већ и у србском народу?
Нека „стратешка партнерства“ се раскидају, или бар јавно дебатују, и због много безазленијих „преступа“ брзоплетих (можда чак и злонамерних) „партнера“, него што је то јавно приписивање непостојећег геноцида властитом народу, давање легитимитета нео-усташкој јурисдикцији над Книном (и самим тим и хрватском геноциду и етничком чишћењу србског народа са својих вековних простора)…
И на крају- овакво „партнерство“ је веома дискутабилно и због паушалног и јавног дискредитовања Хашког победника, са кога се још није ни отресла прашина мемљиве хашке ћелије, након 12 година робијања. Који је тамо робијао само зато што му је (НАТО успостављени) Хашки трибунал судио по принципу „Невин- све док се не установи да је Србин“-
Док је за то време, тај исти „партнер“ чак и након „испадања“ властите партије из режимске коалиције, наставио лагодни дипломатски живот о трошку свог „геноцидног народа“- да би потом напрасно „васкрснуо“ на србској политичкој сцени у време повратка Хашког победника, са очигледно приоритетним задатком елиминације тог Хашког Победника, не само из самопроглашене (партнерске) „интелектуалне патриотске коалиције“, већ и са србске политичке сцене…
Ако је и од „партнера“, много је…
М. Новаковић
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мудар човек, људи, покрет, странке или било какве друге организације, када направе велику грешку, грешку која увреди осећања читавог једног нардоа или дела тог народа, стану, повуке се, размисле па сходно томе преузимају мере за поправну акцију. Али не и горди и самоуверени. Они настављају дубље да се закопавају и заглибљују, мислећи да иду напред. Штета! Момци су стварно обећавали много. Поново се остварјуе она наша народна: „Дај човеку власт па ћеш видети какав је“. Добро је, ови и не добише власт а већ показаше какви су.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Управо тако Новаковићу ! Мало је чудно да се Двери олако ( “ по хитном поступку“) одричу Миле Алечковић која је много енергије уложила у „подизању“ Двери и која је прави српски родољуб у односу на Санду Рашковић Ивић !?!
Друга ствар, у саопштењу не спомињу др. Смиљу Аврамов , колико сам разумео Милу да и она дели њено мишљење и ставове.
Треће, Двери су давали подршку Шешељу док је био у затвору за његово пуштање а сада када је на слободи нити су га дочекали, нити упутили јавни позив за сарадњом.
Нашли су „партнера“ ДСС који је одбио сваку сарадњу са Шешњљом због „вређана“ убијеног лопова, пчаћеника и криминалца Ђинђића!?!
Нешто ту много „смрди“ !!! Да ли је само сујета у питању ?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Шешељ је захрђала политичка крнтија коју треба одвући на сабиралиште секундарних сировина. На исти начин као и „невидљивог“.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
А који си ти мали мишу !!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
NARAVNO ,KAO I UVEK PAMETNO OD GOSPODJE ALECKOVIC NIKOLIC. PODRSKA U SVAKOM SLUCAJU.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
http://www.eparhija-prizren.org/saopstenja/2011/258-dveri-kvazipatriotski-pokret.html
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Uzroke i posledice nase nacionalne katastrofe trebamo sagledati i kroz odluke komunistickih gebelsa, koji su bili na jaslama zapadno-evrpskih i americkih imperijalista, velikih finansijera i tz. “velikih izabranika” u Becu, Berlinu, Rimu, Parizu, Londonu, Njujorku i Moskvi. Na IV Kongresu Kominterne, koji je odrzan 6. novembra 1928. godine u Zonenlandu kod Drezdena u Nemackoj, komunisti su resili da uspostave nezavisnu drzavu Hrvatsku, jer im je bio cilj da Jugoslaviju rasparcaju, koju su proglasili kao „versajsku i velikosrpsku tvorevinu…“ i da srpski narod svedu u tz. “Berlinsku Srbiju” iz 1878. godine. Komunisticki program se u potpunosto poklapao sa planom rimskog katolickog korporativnog instituta “Intermariuma” sa sedistem u Rimu i engleskog “Foreign office” sa sedistem u Londonu u kojem su radili izvesni profesori i politicari na celu sa Sitonom Votsonom, koji je kao sto je poznato u toku 1935. godine radio na programu “naconalnog federalizma” u Kraljevini Jugoslaviji, koju je trebalo razbiti.
Ni posle nezapamcenih zlocina i genocida, koji su pocinili izvesni Hrvati u tz. “Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj” nad srpskim narodom u toku Drugog svetskog rata, “jugoslovenski komunisti” nisu odustali od programa “nacionalne federalizacije” kojeg su im postavile gazede u Londonu, Rimu, Berlinu, Becu, Parizu, Njujorku i Moskvi, sto svedoce i odluke IV Kogresa Kominterne, koje doslovno glase:
„Najpotpunije pomaganje svih akcija masa koje vode ka obrazovanju nezavisne Hrvatske… „Buduci da mase naroda teze ka otcepljenju dobila je parola naroda samoopredeljenja u poslednje vreme narocito aktuelan znacaj i konkretizovanije t. j. privodjenje u delo ove parole, ZNACI NAJPOTPUNIJE POMAGANJE SVIH AKCIJA MASA KOJE VODE KA OBRAZOVANJU NEZAVISNE HRVATSKE. ZA NEZAVISNOST HRVATSKE BORI SE NASA PARTIJA BEZ SVAKOG USLOVA I REZERVE…“ (Vidi: Rad. P. Rasanin, Komunisticka partija Jugoslavije i nacionalno pitanje, Amerikanski Srbobran od 12 marta 1976).
Na drugom mjestu, u komunistickom listu „TRUDBENIK“, koji je publikovan kao organ radnog naroda Vojvodine, objavljen je i jedan programski clanak u prvom broju od januara 1941 godine pod naslovom „Nacionalno-oslobodilacka borba naroda Vojvodine“, gdje na str. 6 pise:
„1918 godine srbijanska burzoazija iz Vojvodine, Hrvatske, Slavonije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Kosova, Metohije, Makedonije uz pomoc krupnih kapitalista, veleposednika, i placenika, nije dala pravo narodima ovih zemalja da se sami opredele nego ih je podjarmila i silom im naturila svoju hegemoniju. Jedini spasonosni put za sve nacionalno ugnjetene narode, dakle i vojvodjanske Madjare jeste narodno-oslobodilacka borba na bazi proleterskog internacionalizma. To je onaj isti put kojim su isle i stigle svojoj meti ugnjetene nacije i grupe carske Rusije, koje su veliko-ruski imperijalisti ugnjetavali na necuven nacin….“
Ovde treba posebno naglasiti da se na sastanku Politbiroa CK KP od 1 avgusta 1935 godine u Moskvi srpski narod uopste ne pominje, jer su ga komunisti u svojoj programskoj propagandi svodili na nivo „malogradjanske“, „velikosrpske“, „hegemonisticke“ i „burzoaske“ grupacije. To je posebno istakao dr Dusan Lukac u svojoj studiji „Radnicki pokret u Jugoslaviji i nacionalno pitanje 1918-1941” , Beograd, 1972, gde na str. 296/97, doslovno kaze:
„I pored demokratske sirine i revolucionarnog sadrzaja odluke Politbiroa od 1 avgusta 1935, o nacionalnom pitanju jos nose pecat proslosti. U programu izgradnje federativne zajednice ne predvidja se demokratska skupstina srpskog naroda, niti bilo kakav odgovarajuci tretman srpskog naroda, sto znaci da KPJ PRAKTICNO NIJE OTVARALA NIKAKVU PERSPEKTIVU SRPSKOM NARODU…“ (Podvlacenja moje).
Posebno je karakteristican primer Komunisticke Partije Jugoslavije izmedju dva svetska rata, gde se u svakom clanku, proglasu, diskusiji i polemici Srbi i druge narodsnosti koje zive u Hrvatskoj prosto ignorisu i da se u svakom slucaju pazi na to da se i ne pominju. U vezi sa tim dr. Lukac kaze:
„Ipak, u zelji da se sto vise opovrgnu optuzbe da je klasni pokret u Hrvatskoj anacionalan, u nekim programskim dokumentima KP Hrvatske oseca se precenjivanje nacionalnog faktora i izvesno zapostavljanje klasne borbe. U Hrvatskoj u vecem ili manem broju zive i drugi narodi, ali se ne govori o statusu tih naroda u Hrvatskoj niti o odnosu prema najbrojnijem od tih naroda Srbima. Iako se istice da je buducnost hrvatskog i svih ostalih naroda u slobodnoj i ravnopravnoj Jugoslaviji, (vidi: „Proleter“, br. 11, Oktobar 1937, str.1) ipak se u obracanju narodu Hrvatske kaze da je Komunisticka stranka Hrvatske (dakle, ne samo Hrvata vec i ostalih naroda u Hrvatskoj) na svojoj zastavi ispisala ‘kao prvu i najvecu zadacu: borbu za nacionalnu slobodu hrvatskog naroda’, dok se Srbi ne spominju kao da se njih problem oslobodjenja u Hrvatskoj ne tice. Takodje, kada se u pomenutim dokumentima spominju okupatori hrvatsakog naroda, nabrajaju se uporedo nemacki, turski i srpski okupatori bez pokusaja da se ovi pojmovi nijansiraju i da se nadju neke manje i vece razlike medju njima. Ove sitne nejasnoce mogle su da stete uredjivanju odnosa izmedju Hrvata i Srba u Hrvatskoj i da usporavaju njihovu saradnju, bez koje nema resavanja nacionalnog pitanja ni Hrvata, ni Srba…“ (vidi: dr. Dusan Lukac, Radnicki pokret i nacionalno pitanje 1918-1941, Beograd, 1972, str. 323/324).
Ovi citati sami za sebe govore i nisu im potrebni moji komentari ali ni ovi citati koje cu navesti nece biti suvisni… Citati se nalaze u knjizi Mose Pijade, koja je objavljena pod naslovom „ARHIV KOMUNISTICKE PARTIJE JUGOSLAVIJE“. Tom II, Kongresi i Zemaljske Konferencije KPJ 1919-1937., Beograd, 1949, i sami se uverite u tacnost ovih navoda, koji su objavljeni od 261 do 266 strane, gde doslovno stoji:
„Stvaranje versajske Jugoslavije, tj. okupacija Hrvatske, Dalmacije, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Kosova, Bosne i Vojvodine od strane srpskih trupa, znaci, s jedne strane, pljackanje radnih masa ovih krajeva…“
Str. 264: „Sva borba seljaka mora biti upravljena na ostvarenje slijedecih zahtjeva: za pravo samooredjenja do otcjepljenja svim potlacenim narodima – Hrvatima, Slovencima, Makedoncima, Crnogorcima itd.“
Na str. 265 komunisti isticu svoje politicke ciljeve da se bore „…protiv poreskog pljackanja stanovnistva u nesrpskim krajevima, protiv nasilnog posrbljavanja, za nacionalni jezik u skoli, na sudu i u vojsci u krajevima naseljenim Makedoncima, Slovencima, Albancima, Nijemcima, Madjarima i Rumunima; protiv prinudnog ucenja srpskog pisma u hrvatskim skolama i na srpskom (ekavskom) dijalektu u crnogorskim i hrvatskim skolama; za progon srpskih okupatora, srpskih trupa, cinovnika i zandarma, kao i srpskih cetnika iz Hrvatske, Slovenije, Dalmacije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i sa Kosova…“
Nazalost, mi smo zivi svedoci da su komunisti uz pomoc njihovih mentora i saveznika zapadno-evropskih i americkih imperijalista koje olicavaju tajna i javna drustva, tz. “veliki izabranici”, veliki finansijeri i templari, ostvarili njihove planove i namere na kraju XX stoljeca, kada je sav ceh platio ni kriv ni duzan porobljeni, potlaceni, okupirani, obespravljeni i ponizeni nesrecni srpski narod!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нвала вам на оваквом опширном писању о узроцима пропасти србског народа.Али поставља се питање шта смо ми сами урадили да спречимо деловање КПЈ и страних налогодаваца? Уместо да се супроставимо одмах 1945г,комунистичком режиму пола Срба махом способних побегло је у иностранство а добар део је пристао да ради по налозима Комунистичке партије.
Знали су школовани људи,попут Драже Михајловић какво зло доноси комунизам,али нису хтели да изазивају грађански рат да не би дошло до братоубилачког рата,јер је радничка класа која је била мање школована веровала да јој је спас у комунизму.
Веровали или не,и данас познајем људе који исто тако мисле и они увек излазе на гласање.
Ми Срби смо у прошлости и веру мењали да би добили лакши и бољи положај. У комунистичкој партији већина неспособних потражило је спас кроз полтронство(дупеувлачење) да дођу до своијх интресних циљева,занемарујући и своју веру и нацију.
Нико се у Србији није борио против комунизма,још су 1968г биле демострацие за увођење јачег комунизма.
Наша храбра историја се свела на Косовски бој и први светски рат,само смо тада сложно победили непријатеља . У другом светско рату били смо подељени и зато нисмо могли да се на прави начин супроставимо окупатору. То знају и данашњи непријатељи,па на сваки начин труде се да останемо подељени јер ће тако лакше управљати нашом земљом.
Не може нам бити добро докле год будемо се између себе свађали која је боља странка и не будемо сложно бунили против сваке изадјничке власти какава је и ова данас.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Госпођо Мила,како ствари стоје опет ћемо испасти будале. Тешко овај народ убедити да размишља исправно. Ови назови патриотски блокови,имају улогу да још више разједињују српски народ, и да прокрче пут издајничкој влади да води Србију у пропаст.
Очигледно је, да кад су се назови патриотске снаге,ДСС-Двери и Радикална странка, одмах изјаснили да не могу једни са другима,да се ради о даљем разједињавању српског народа.
И на предходним изборима све десне странке изашле су на изборе самостално и савка је имала свој изговор зашто неће да иде у коалицију са другим патриотским странкама. Тако су омогућили напредњацима да добију апсолутну већину у скупштини..
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Шта рећи о седморици младих после професорке Алечковић, осим да су свој чамац требали да вежу за СРС када им је понуђено 15то место на листи. Сад је питање да ли ће добити 50то место на посланичкој листи СРСа.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Српска радикална странка има велику част и задовољство да јавности саопшти да је патриотски блок окупљен на листи “СРС – др Војислав Шешељ” добио веома значајну подршку од најутицајније и највеће евроазијске организације у Руској Федерацији.
Реч је о Међународном евроазијском покрету који предводи један од најистакнутијих руских савремених философа и најпризнатијих идеолога евроазијског уједињења, др Александар Гељејевич Дугин, који је званичним писмом изразио своју подршку и позвао Србе да гласају за Српску радикалну странку, истичући да је СРС једина странка која “има право да представља и заступа Србију”.
Александар Гељејевич Дугин је доктор политичких наука, саветник С. Нарјишкина – Председавајућег Државне Думе Руске Федерације, председник Међународног Евроазијског Покрета и шеф катедре Социологије међународних односа Московског државног универзитета М.В. Ломонсов.
ПИСМО ПОДРШКЕ АЛЕКСАНДРА ГЕЉЕЈЕВИЧА ДУГИНА
Драга српска браћо!
Ја вам се обраћам, јер веома волим српски народ и нисам равнодушан према његовој судбини. Србија је херојски народ који је у последњим деценијама био жртва Велике Игре две супротне стране – Запада који иде ка свом духовном крају, дегенерацији и губитку људског достојанства и свих европских вредности и православног света, са центром у Русији, који се храбро бори (не увек успешно и ефикасно) да људи буду људи, да имају право на слободу, избор своје религије, право на нормалну здраву породицу, на сопствени идентитет.
У Србији су избори и од њих много зависи. Шта конкретно? Шта је у питању? Данас се решава судбина Србије: може ли Србија издржати док се у потпуности пробуде руска браћа, док се не сруши пропадајући атлантски Запад, док народи Европе не сруше финансијску олигархију, ослободе се ропства и поврате сами себи и изграде слободну Европу, заједно са Русијом, са осталим православним народима, европску Европу или ће се она поклонити пред диктатом светске елите, властима долара, америчкој хегемонији, устројитељима геј парада и хулитељима хришћанских светиња и таква отићи (и то није сигурно) у такву разрушену Европу, издајући своју историју, своје Православље, своју земљу, напустивши Косово, остављајући своју браћу у Републици Српској и тако нестати.
Они који данас у Србији раде у служби савремене Европе, САД-а, либерализма и “европских вредности”, не издају само Србију, не само Косово, не само православље, него и саму Европу, јер је класична хришћанска Европа данас поробљена тоталитарном финансијском олигархијом која европском друштву намеће оне вредности које су му суштински потпуно стране. Проамеричка политика у Србији није непријатељска само за Србе и Србију, него и за Европу.
Због тога је подржавам на овим изборима патриотски блок Српске радикалне странке и њених коалиционих савезника. Шешељ је својом храброшћу и својим мучеништвом у атлантистичким тамницама доказао да само он има право да представља праву Србију – слободну и независну, поносну и ону која се не савија пред притиском жестоког и подмуклог непријатеља.
Коначно, Срби знају кога да бирају и мој циљ није да намећем своје мишљење. Али, једно је јасно: Срби су дужни да бирају српску власт, а не клику проамеричких издајника.
Ја не сумњам, ако можемо издржати још мало, онда цена коју je платилa Србијa, ваше страдање, ваше боли из 90-их и 2000-их, онда све невоље Срба неће бити узалудне. Ви видите да се Русија постепено буди, сувише споро, недопустиво споро, али ипак… Москва је јасно показала да неће дозволити Сједињеним Америчким Државама да сами владају у свету – ни у свету, ни у Европи. Русија је одувек била савезник православне Србије. Што више Русија постаје проруска, враћајући се сама себи, својим православним коренима, тиме она све више спознаје неопходност да подржи Србију. И у кључном тренутку руска Русија је дужна да устројава српску Србију. Србију Војислава Шешеља, Србију која не издаје Косово, која не издаје саму себе. Србију која наставља своју страшну херојску борбу.
Снаге светскога зла већ тетурају. Глобална криза узраста у још већим размерама. Ми смо дужни да се уздамо у себе и у нашу браћу, пријатеље, у наш словенски православни савез. Тако ми можемо створити Велику Европу у којој ће и Србија наћи достојно место као европска авангарда православне цивилизације.
Ја позивам Србе да направе патриотски избор! Издржите само још мало, тамна ноћ бива само пред свитање! Све ћемо повратити назад!
Живела Србија!
Саветник С. Нарјишкина – Председавајућег Државне Думе Руске Федерације, председник Међународног Евроазијског Покрета, шеф катедре Социологије међународних односа Московског државног универзитета М.В.Ломонсов
Александар Гељејевич Дугин
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Dragan ne treba da se bavi politikom . Plitko razmislja, ili je mozda americki covek.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mirko treba više da razmišlja. Dragan nije ni američki ni ruski čovek. Dragan je čovek koji razmišlja svojom glavom i Srpski! Dragan je učesnik rata(1992. god.) i nagledao se tzv. patriota-dobrovoljaca (Šešelj i sl.) koji su rušili mit o časnom Srpskom vojniku. Najveći problem u Srbiji je što se po pravilu moramo vezivati za sveznajuće vođe inače smo strani plaćenici ili zaostali. Treba se uvek plašiti isključivosti.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Г-ђа Алечковић очигледно мисли да је њено виђење ствари једино исправно и да може бити једино како то она види и никако другачије. Нека се уважена г-ђа укључи у политику такмичарски а не попут коментатора или ,можда исправније, политичког аналитичара. Тада добија смисао њен поглед на политичко стање и вредности и ДСС-аи шешеља и др. Она очекује да се (у много чему је у праву) народ сам „освести“. Са друге стране, Не би било 5. октобра да нисмо имали Милошевића и Шешеља који су довели Србију у најгору ситуацију (политички, економски) историјски гледано. И сад очекивати да Србија стане иза Шешеља, кога неће ни Руси, је сулудо. Можда је ипак у праву онај део јавности који каже да је Шешељ наменски враћен да би помогао Вучићу да окрене Србију на запад или исток. Размислите… Зато, уместо држања моралних лекција из удобне фотеље, г-ђо Алечковић у народ и за народ! Живела Србија!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Која ( dragan ) си ти „машала“ !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Bravo za Stevku! Misli i postoji…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ако неко не зна како размишља и говори прави српски интелектуалац и родољуб нека изме пример Проф. др. Миле Алечковић.
„Просула“ је свима истину у очи па нека виде шта ће даље чинити .За истину потребно је знање, смелост, храброст и поштење, што Мила стално потврђује и показује и речима и личним делима !
Моје дубоко поштовање према Проф. др. Мили Алечковић !!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Коју то истину је тачно изнела Мила Алечековић, да се људи не мењају али се њена мајка партизанка ето променила а нешто је нисам чуо да је икада речи рекла што су овде она и њени са петокраком на глави завили овде у Србији четвртину фамилија у црно ?! Да се променио Восјидлав Шешељ члан исте те комунистичке партије који је свој магистарски рад бранио на тему титове мисли и који у 30 години живота постаје велики Србин ?! Да је Војислав Шешељ некакав Робин Худ па је вероватно тако себи када је дошао на власт доделио општински плац и саградио на њему кућу, да је доделио Томи и Вучићу огромне станове као министрима и то у време док су на Србију падале бомбе. Ако се то људи не мењају да ли то онда значи да су Тома, Вучић, Дачић и Вулин и даље искрене патриоте и да треба у њих да се поуздамо ?! Да она овај свој интервју даје листу Правда истом оном кога је иначе основао Александар Вучић и који је финансиран тајкунским парама што је и сам Шешељ признао пре два дана. Да она комунистичко дете никада крштена у цркви а при томе удата за католика Француза овде држи лекције о српству. Да ли то значи да је и Коста Чавошки издајник, да ли је и Марко Јакшић издајник и ко је тај ко уопште то одређује или ће можда она и Шешељ да издају потврде. Прво сам мислио да је прича о намерном пуштању Шешеља највећа могућа глупост али како време пролази је све више очигледно да је ово три муве једним ударцем убијено, Хаг је себи спрао љагу могуће Шешељеве смрти у затвору, Вучићу ће се поткресати крила а од окупљања патриотских снага неће бити ништа јер се као и увек до сада Шешељ једино удружује са самим собом.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Лупаш ко отворени прозор! Знање ти мањка и не познајеш многе политике чињенице! Није политика за тебе!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
По припростом „лудом“ Милојку истинита је она србска „да је политика курва“. Срби знају да је политика курва а демократија антисрбска лаж. Зашто онда траже и изражавају патриотизам у курвањској лажи???
Како га тамо уопште могу наћи а да у неку руку не буде свеопште прихваћен као лажан патриотизам који мора бити одобрен од власника демократије из света. Они преко демократије и политичких странака свугде у свету држе државе под контролом а народе којима су увели демократију држе подељене под собом? У Америци имају две главне странке а обе су под контролом истих и демократе и републиканци. Луди Србин Милоје мисли да је то свугде исто у целом демократском свету међу свим демократским народима где структура власти иде пирамидално код свих они који се куну у демократију која је лаж па се тако куну у лажи? Политичке странке и много лидера и лидерчића служи светском врху да држе народ посвађан и подељен да сутра јадни народ пошаљу једне на друге да гину?
Тако „усмеравају“ цео народ својим демократским путем и воде га у крајњу демократију која ће бити нови светски поредак? Одједном ће се народ који је странчарио и политичарио иако нема државу наћи у чуду када схвати да се ту зајебо и да је непријатељ народа створио себи своју државу а народ опљачкао и избацио на улицу? И то по закону непријатеља? Где нам је патриотизам ако немамо државу деценијама? Какав је то патриотизам и из којих побуда ако нам је деценијама све горе и горе пита се луди Србин из народа Милојко и његов комшилук који непартијаше па по некима нису ни патриоте???
Треба да партијаше ,странчаре , лажу и мажу,политичаре народу деценијама, богате се док народ гладује, замену веру туђом светском демократијом и веруу свету и демократији, да би постали патриоте???
Шта ће комунизму и демократији Србски Патриота намерно великим словима? Енглезима , Американцима и оној елити што прави балове и смеје се превареним народима који не знају ни да земља није округла него је сад пљосната ,уствари као србска Крушка?
Ти што знају не странчаре и не баве се политичком демократијом него су сложни и знају шта раде и стварају демокраским верницима у Србију.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Толико поштујемо светску политичку демократију а унели су нам је бомбама 1999. на силу и захваљујући њој изгубисмо део територије и срце Србије и све остале територије.А и даље јој служимо?
1991 су нам увели демократију уводећи нам и допуштајући странке у „парламентарну скупштину“ иако смо још били под комунистима Југославије који су стремили од 1945 демократији.
Јел то из страха,личне користи или помодарства да будемо као остали свет оробљени демократијом? Тада су још постојали и функционисали савезни југословенски комунистички антисрбски органи.И Стане Доленц је још увек био главни за тајну југословенску полицију . Под југословенским комунистима су били и комунисти у Републици Србији и обе југословенске покрајине,сви Срби у Југославији.
А демократија све ради плански и за унапред јер је демократија светска ствар још од пре Христа пре 2500 година.Демократија је космополитизам и она уједињује све нације света под собом да буде један свет са једним поретком закона који важи за сваког подједнако.Патриота у светској политичкој демократији може бити само светски патриота који ради глобално за демократију једног уједињеног света са једном владом света.
Националисти патриоте не требају светској демократији осим као маска да привуку све народе света преко демократских лидера светских странака како би их ујединили,те подвели под своје законе да народи не могу да макну под претњом светске демократске полиције нато.Где ће сваки појединац из народа морати да поштује законе а демократска дарвинова револуција и еволуција ће појести све бивше и садашње и будуће лидере пошто им више неће бити потребни као ни народ.
Имаће законе који су легално преко демократских странака света донети.Праве демократске лидере из света,чије су законе увели никада неће видети.Сваки појединац ће морати да поштује законе које је народ преко странака демократијом коју је прихватио , самом себи увео а Господ допустио по избору,вољи самог народа.
Демократија је поредак закона који ће оробити сваког појединца јер ће закони ићи на сваког појединца ( и децу) и важиће и за демократски истрошене лидере те се преко закона свих Срба ратосиљати.Легално и легитимно као што су и демократски избори народа у демократији легални и легитимни.Гледали сте Пропаст Империје , визнтијску лекцију? То време нам је пред вратима.Демократији се жури и елитним власницима политичке демократије.
Тада неће бити ни Божије помоћи ни помоћи Русије.
Луди Милојко је у праву. И светска демократска наса каже да земља више није округла лопта.Али народ то не дотиче јер политичари па га не занима шта каже светска демократска наса?Што је демократски пропуст и грешка.
Свађа се народ по странкама док се трећи користе? Уче политичари децу да су настала случајно од мајмуна? Демократски. Да су Срби дошли у 7 веку на своје просторе и да су им преци неке дивље хорде ,силоватељи и убице , протерали староседеоце Илире?
Демократски.
Уче их да су потомци Илира неки тамо Албанци побегли од србског ножа и каме а не њихови преци? Демократски
.
Е па роде светска демократија такав народ прво кажњава да буде по правди демократског света.Такав народ који признаје да је крив због својих злих предака не може у нови поредак света.
Нема му места јер може злочин да понови.
Мора бити законима које уведе суђен и осуђен на нестанак одмах после своје државе.
И те законе у које се иначе не разуме и мисли да је од закона јачи , мора демократски сам себи да уведе и изврши демократску светску казну над самим собом по светској агенди уједињених народа.Својих држава,територија и закона ,устава, мора да се демократски одрекне.
Православни Јапанци који преживеше у Хирошими и Нагасакију би рекли демократски харикири самих Срба?
https://www.youtube.com/watch?v=YT3WUqKuROw&nohtml5=False
_
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Bravo ,i svaka cast gospodjo Aleckovic.Sa Vama sam i uz Vas,apsolutno u svemu delim Vase misljenje.Nadam se da cu ziveti jos dovoljno dugo da docekam da Srbija povrati svoju slobodu ,ponos i dostojanstvo.Da kazni sve one izrode u svom narodu koji su je u ovo stanje doveli
zbog svoje poslusnjicke politike ,i zarad materijalne koristi.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Шта рећи? Жена је све објаснила. Покрет Двери не може са господином Бранком Драгашом. Знају они боље економију од њега. Браво. Покрет Двери не може заједно са Образом и Нашима. Нису они на довољном интелектуалном дверјанском нивоу. Браво. Покрет Двери не може са православним Србима који су устали против издаје од стране Београдске Патријаршије и пришли Епископу Артемију. Наравно да не може. Одакле тим зилотима право да они писну против патријаршије? Па шта ако је патријаршија позвала Србе на шиптарске тачијеве терористичке изборе. Па шта? Па шта ако је патријаршија наградила Шутановца, Николића, Велимира Илића, Ивицу Тачића, Славицу Ђукић Дејановић и остале издајнике високим орденима СПЦ? Па шта ако је патријаршија у сарадњи са Тадићем, шиптарима и странцима протерала Епископа Артемија и Монаштво са Космета? Патријаршија има право то да ради. Одакле тамо неком право да писне против патријаршије? Браво Двери. Покрет Двери сада изгледа не може ни са госпођом Милом Алечковић. Изгледа ни она није на Двјерјанском нивоу. Браво.
С’ким може покрет Двери? Са издајницима Космета који седе у патријаршији, са Сандом Ивић која каже да се у Сребреници догодио геноцидни злочин. Ух бре ти геноцидни босански Срби и те книнџе крајишници! Стварно те Книнџе Крајишници не могу да их схватим. Зашто нису фино остали у Усташкој држави као што је Санда предлагала. Додуше, она је збрисала, али каве то везе има. Крајишници су требали да остану. Тако је рекао бандит Бандитер. Покрет Двери може са Радикалима, али упс, не може јер неће ДСС са којим су ушли у споразум о сарадњи, дан након што је Госпођа Ивић рекла да не може са Радикалима. Нису квалификовани. Јој, јој, ти радикали! Шта су радили све ове године? Зашто се нису квалификовали? Браво Двери. Само напред до српске уније и коначног ослобођења свих српских зем…. о не, не може. И Крајина је српска земља, али она је у Хрватској. Бандит Тера је рекао да мора тамо да остане. Добро, без Крајине, али са Црном Гор.. О не. Тамо је Његово високо преосвештенство Митрополит Црногорац Амфилохије и његов Мило. Неће моћи. Добро без Црне Горе, али са Косо… о не, не могу ни Косово и Метохија. Наљутиће се Мило који је већ признао Косову, а и Амфилохију неће бити свеједно. Много је провео у разговорима са Шаљом и осталима, да би сад то све пропало. А наљутиће се и Патријаршија. Много су напора учинили да се реше тог Косова и сад тамо неко хоће неку српску унију. Патријаршији дефинитивно неће бити свеједно, јер они су нам већ наменили Ватиканску Унију. О не, ипак ништа од српске уније.
Свиђа ми сеСвиђа ми се