Бокан: Образ спасио Србију од потпуног фијаска
Руски патријарх Кирил је јуче отворено понижен од стране српске власти (и опозиције), а, посредно, и од читавог српског народа.
Најважнији православни архијереј на планети је дочекан од стране мање људи него кад се са певачких тезги у иностранству враћа каква не баш најпопуларнија „Грандова“ звездица.
Као да је у свести наших људи нестала она исконска свест поштовања и страхопоштовања ПРЕМА БОЉИМА ОД СЕБЕ, према заиста важним људима, органским ауторитетима од стварног угледа.
Као да смо престали да се искрено и спонтано дивимо високим представницима најважнијих и најзначајнијих организација и институција у нашем времену.
Јер, како објаснити да је на београдском освећењу споменика цару мученику Николају II (на сред Теразија, преко пута два бивша Двора, сада Градске куће и Председништва Републике) било само нас пар стотина људи? Уочљиво мање него на, рецимо, испраћају мог сина и његовог разреда на екскурзију пре пар месеци.
А то је, да се подсетимо, први икада подигнут споменик последњем руском цару у Европи и на свету (а ван руске територије и земаља са значајном руском мањином), и то баш овде код нас, у Србији.
Ниједна дневна, она веома читана новина није ставила велику слику патријарха московског и све Русије Кирила на своју насловну страну. Ваљда им то није било довољно важно у конкуренцији других значајних догађаја.
Наслови су: „Бежао код жене у Каћ“, „Чуме у притвору до месец дана“, „Убиства, драгуљи и кукасти крстови, злогласне банде бајкера у Србији“, „Поклон постер династије Петровић“, „Странци лакше усвајају нашу децу“, „Сеча у влади“, „Сандра Обрадовић затруднела са бизнисменом из Аустрије“,“Рањен младић у Немањиној улици“, „Аца Лукас се најежио“, „Неонациста заклао друга“, „Сељак ископао главу вукодлака“, „Шокантно: Моделсица објавила фотографију након стављања силикона!“, „Одвратно: шверцери пениса ухваћени на делу!“…
То су вести дана и наслови штампаних и „онлајн“ медија у данашњој Србији.
То се сада чита и гута, као некакав медијски мамац за човеколике сомове, попут оне смртоносне удице са шареним мамцем и оштром куком што пробада сваку пасивну и неконтролисану радозналост.
А посета руског духовног вође – јединог човека коме председник Путин свакодневно љуби руку и слуша његове (не само церемонијалне и апстрактне) савете – изгледа није била довољно важна да истисне „Моделсице“ и локалне пуцаче и преваранте са насловних страна најчитанијих српских новина. Нити да покрене наша лења телеса и одавно још малодушна бића да можемо да својим унуцима причамо како смо лично били присутни освећењу споменика човеку који је жртвовао милионе својих војника, своју земљу, круну и породицу, и сав свој живот – зато да би помогао од Аустроугарске уцењеној и скоро пониженој Србији.
Да и лично жртвујемо МАКАР НЕШТО заузврат – да приложимо, ето, пар сати свог времена (и то у недељу, кад нисмо на послу и кад смо најслободнији) у лаганој шетњи центром града.
Али није се то догодило.
Нисмо били присутни у оном броју који су то руски цар Николај и његова жртва за браћу по вери и крви заслужили.
И то је НЕИСПРАВЉИВО, овај наш (ко зна који по реду) јучерашњи грех.
Зашто ниси био, зашто ниси била, зашто нисте били јуче у пола један на Теразијама, уз руског патријарха Кирила?
Зашто?
Шта вас је то толико важно задржало и спречило да не будете тамо где смо СВИ ЗАЈЕДНО јуче требали да будемо?
Како нисте разумели важност овог вашег доласка (можда и једине прилике где је тако нешто било стварно важно)?
А архијереји наше Цркве нису успели да доведу макар своје вернике из београдских цркава након недељне литургије на овако важан догађај (на коме су били присутни и српски патријарх Иринеј и неколико епископа). Невероватно, али истинито!
Или њих уопште није ни занимало да неко дође да увелича освећење царског споменика или немају вернике или их верници не слушају и не поштују.
Нешто од тога је у питању, јер се никако другачије не може описати, ни објаснити овако млак и безвезан дочек руских државних званичника и лично патријарха читаве Русије од стране православних Срба, још преосталих родољуба.
Није ми намера да критикујем нашу Цркву (јер је често и пречесто критикују и нападају најгори међу нама), али морамо да јавно и без околишања приметимо макар оне најочигледније доказе наше слабости, да бисмо ишта могли да изменимо набоље…
Руски патријарх је са собом Србији на дар донео честице светих моштију руског кнеза-хероја Александра Невског. И дошао да лично потврди спремност Руске православне цркве да комплетно финансира украшавање Храма Светог Саве мозаицима (које ће радити најбољи руски мајстори). И да нам, са своје стране, лично пренесе одлучну намеру Русије да брани, храни и ојача у вери и слободи братску јој Србију.
И СВЕ ТО су испратили Срби у великом броју на достојанственој служби у Храму, али, нажалост, нису довршили започето својим (ничим оправданим) недоласком на освећење споменика руском цару (које је почело тачно 45 минута након краја литургије).
Па није их ваљда она ситна кишица спречила у томе?! Или јурњава на рани ручак, одлазак на пијацу, читање новина, подневна дремка, кафица или вињак с друштвом…?!
Нешто се страшно дешава с нама, а да то нисмо ни приметили.
Да није било пар момака из „Образа“ са великим руским заставама и сликама Игора Стрелкова и цара Николаја Другог, као и мог пријатеља који је (као и у случају Путиновог доласка) организовао штампање и бесплатну поделу постера руског цара испред Храма Светог Саве – био би то потпуни фијаско.
Велика је ово и неисцрпна тема, далеко изнад свакодневних проблема који нас заокупљају и муче.
Шта се то дешава с нама?
Категорије:ДРУШТВО, Национално питање, ПАТРИОТИЗАМ, ПРАВОСЛАВЉЕ, Родољубље, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
chemtrails
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Aaaa, je l’ neko rekao umovima poput onih što čuvaju tekovine prošlosti da su im misli takođe tamo, u tami?
– Prenesite im da mi vamo vidimo i nismo u mraku. Probuđeni smo u SADA. 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D1%83-%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D1%83/168258016598719?ref=br_rs Имали сте овде обавештења и када и како и где. Да подсетимо да је и биста Св. Цару била постављена у Руском Дому прошле 2013. године и не видесмо ни аутора а ни неке набројане. Не видесмо ни ко је помогао да се донесе та иста биста у Србију. Много тога се не види, много тога се напише а да не заборавим да поменем да је аутор увредио баш једну институцију која је под руководством РПЦ, пре две године. Да ли се то сада на ФБ купује који „лајк“ или неко има проблем са својом прошлошћу?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Organizatori su krivi ako ljudi nisu dosli… nemoj da obtuzis narod ako rukovodstvo ne radi posao.
The organizers are to blame if people don’t come, don’t blame the people for incompetent leaders.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
А архијереји наше Цркве нису успели да доведу макар своје вернике из београдских цркава након недељне литургије на овако важан догађај (на коме су били присутни и српски патријарх Иринеј и неколико епископа). Невероватно, али истинито!
Или њих уопште није ни занимало да неко дође да увелича освећење царског споменика или немају вернике или их верници не слушају и не поштују.
____________________________________________________
Имају их. Али их спремају за дочек архијеретика папе.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Нас не треба спашавати! Жао ми је оно мало паметних људи, али ми је досадило да причам у празно будалама, који се радују када им Вучић каже да ће им дете сутра бити мртво!!!!!!!!!!!!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„Руски патријарх Кирил је јуче отворено понижен од стране српске власти (и опозиције), а, посредно, и од читавог српског народа.“
…malo vise preterana tvrdnja 😦
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Од србског народа, коме није стало ни до чега, се није могло очекивати више.
Тих пар стотина људи је реалан број оних који се као по правилу одазову по градовима Србије и реагују када је свест, савест и родољубље у питању.
Свакако да је више него срамотно да народ који данас уопште и постоји, а ту заслугу дугује управо светом мученику руском цару Николају,не препозна важност једног оваквог догађаја. Међутим ,мишљења сам да нико а поготову братски руски народ, нема разлога да ову нашу срамоту прима толико к’ срцу.
Па данашњи Срби се нису много пута одазвали када је било најпотребније да се сачува сама србска државност,вера православна светосавска,када је требало да се одбране основне вредности хришћанске србске породице ,када је требало да се одбранимо од распродаје земље и њеног предавања у руке странцима. Није се овај народ одазвао када је Косово и Метохија било у питању,када су и друге србске земље биле у питању. Овом народу нису светиња ни сене погинулих у свим ратовима до данас за слободу Србије. Редовно овај народ “уринира“ по свему и по свакоме ко је положио највише од свог живота ,па и сам живот, да би они овакви данас могли да буду то што јесу,једна гомила бедника које би се и дивљи вепрови постидели.
С’ друге стране посматрано ,не видим ни да је у руском народу боља ситуација када је у питању поштовање “лика и дела“ светог руског цара. Па погледајте ви само тај савез који коегзистира када су власти руске државе и руске цркве у питању.
Немогуће ми делује да ће се руски патријарх осетити повређеним што на освећењу споменика руском цару у Београду није било више србског народа, када рецимо код тог истог патријарха изостане реакција на речи Владимира Владимировича изречене пред светским новинарским аудиторијумом поводом описивања кризне ситуације у Украјини где он,Путин, без да му око трепне изговори да је теже било руском народу у Русији и Украјини за време Николаја “крвавог“ него сада у новонасталој кризи.
Немогуће ми делује да ће србском народу, било ко из Русије, замерити што на освећењу споменика светом руском цару није било више присутних Срба, јер опет председник те велике земље Владимир Владимирович целом свету обзнани вест да ће ускоро у част “октобарске револуције“ организовати велику војну параду а ни једне реакције у руском народу поводом такве изјаве и најаве да је у току припрема прославе због уклањања царске руске породице Романов са трона и из живота Русије.
Поготово ми делује немогуће да нам замере када је више него јасно да председник и патријарх Русије “коегзистирају“ и живе у “симбиози“ а свако за себе православне Русе и Русију води путем петокраке или путем екуменизма а православни руски народ ћути и ништа не предузима тим поводом. Заиста ми изгледа да је у реду да нам нико из Русије овим поводом не може замерити.
Међутим толико тога имамо сами себи да замеримо. Ипак остаје горак укус у устима да смо као највећи бедници омаловажили огромну жртву коју је наш цар Николај за нас учинио.
Опрости нам честити и бесмртни царе Николаје!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Свака част на коментару и емоцијама!
У целости се слажем и дајем подршку оваквом ставу!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
21. јуна ове године у Бања Луци је подигнут споменик Светом Цару Мученику Николају II Романову.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Да заиста, шта ли то раде Срби у пола један после подне радним даном пита се Бокан ?! На пример раде на свом радном месту за разлику од џабалебароша Обрадовића коме је посао да буде Србин и слободног уметника Бокана коме једино пада на памет да се у то доба може дремати, пити кафа или вињак пошто он то вероватно ради у то неко доба.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Истине ради, освештање споменика Цару Николају било је у недељу 16. новембра.
Редакција
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Онда ћу искористити ову пригоду да вам се од срца захвалим поштована редакцијо на труду да ме о томе обавестите на пример дан пре а а не три дана после. Покушао сам да нађем било какву најаву догађаја код вас на сајту и нашао једино на крају огромног текста од осам страна да помињете у једном једином реду и то пазите сад 15 новембар суботу без тачног времена. Када је Путин долази људи су се појавили и поред још горег времена али зато што су знали где и када да дођу, тако да за то што је било тако мало људи нису криви лењи људи већ лењи и корумпирани новинари.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Не знам да ли вам је познато да је полиција спречавала људе који су са Литургије у Храму пошли ка споменику Св. Цару Николају да би присуствовали церемонији откривања и освећења. Из мањих улица ка споменику се није могло проћи. Били су љубазни, али одлучни да је забрањено. Можда смо могли наћи неки начин, да је раније договорено, или већ некако, али остаде нам срамота.
Свиђа ми сеСвиђа ми се