Уредно најављен парастос и иницијатива подизања споменика ђенералу Михаилу Живковићу, легендарном српском комнаданту одбране Београда, две године касније нисмо пријављивали милицији. Због чега би пријавили један парастос и због чега би полицију занимала грађанска иницијатива постављања споменика ђенералу ослободиоцу Новог Пазара.

Четнички покрет је послао позив свим, али свим националним организацијама и покретима и удружењима (за које сте чули и нисте), да се прикључе нашој иницијативи и да сви заједно, сложно, братски покажемо да само слога Србина спасава. Но на жалост, сви су одговорили на поруке али ни један лидер, вођа, војвода, националиста, свих тих удружења, странака и покрета није одобрио да се крене “тамо где ће да нас побију”. Страх за живот је надвладао љубав према отаџбини. Неки безобразнији су чак и кренули са изјавама како смо ми, припадници Четничког покрета “људи нетолеранције и они који не мисле добро Србији…” и још низ глупавих оптужби, а све у прикривању свог страха и неспособности.

Разочаравајуће “јунаштво и љубав према Србији” које се показује само у Београду на некаквим глупавим протестима и митинзима где су ти шетачи сигурни, навело је команданта Братислава Живковића да изда наређење и формира ударну групу коју је назвао “Одред Михаило Живковић”. План је био да се та ударна група пробије до Новог Пазара а остале које нису знале план да иду по протоколу и служиле су да заварају траг. На жалост ауто из Црне Горе је заустављена на самом поласку, комби из Републике Српске је држан на граничном прелазу до 10.00 часова ујутру, заменик команданта Зоран Анрејић и “београдска група” је држана у СУП-у на информативном разговору, “северна група” (северно Косово и Метохија) и “копаоничка група” су пресретнуте и враћене. Ударна група којом је командовао Братислав Живковић је успела да дође до манастира Жиче на рашком путу где су застали да упале свеће и помоле се. По изласку из манастира, полиција, представници БИА-е и врх полицијске управе са Терзићем на челу је сачекала нашу групу.

У разговору са представницима полиције, о чему постоји снимљен комплетан видео запис, предочене су нам следеће ставке:
1. Четници нису начинили ни један прекршај до сада
2. Имамо сва права да држимо парастос у Новом Пазару
3. Имамо права да се по Србији шетамо и возимо где год пожелимо ако не правимо нереде
4. Данас ми не можемо да наставимо према Новом Пазару и они ће нас физички спречити у томе ако треба.

Командант је повукао своје људе на договор, где смо сви закључили да данас и никада Србин на Србина не сме ударити зарад муслимана, Шиптара и осталих српских непријатеља. Командант Братислав Живковић је предочио да је ово срамота за државу Србију, да ми знамо да су Зукорлић и Вучић направили компромис око овога. Вучић Зукорлића промовише као човека мира а овај њему “се ставља на располагање”, како сам каже у гостовању на ТВ Хепи. Брука и срамота државног врха Србије. Од Жиче до наших кућа у Трстенику, Крушевцу, Нишу и Куршумлији полиција је обезбедила пратњу под ротацијама, а после тога и стражу испред наших кућа “за сваки случај”. Но Крушевачким четницима се то није свидело па је дошло и до физичког обрачуна са припадницима полиције те су три члана приведена у СУП. Против њих ће бити поднете пријаве за напад на службена лица.

Ми, припадници Четничког покрета смо све учинили да одржимо дату реч. Пошли смо сами без оружја, у шта се и полиција уверила и није могла да верује да смо толико “храбри или луди”, али да смо људи од речи. Овим путем позивамо полицију да скине плочу шиптарском зликовцу Аћифу Бљути (Ефендији) у Новом Пазару што пре јер ћемо је ми скинути сами, али овог пута не јавно, већ четничком акцијом, за два, три или шест месеци, али она ће бити скинута.

Логистичко одељење
Четничког покрета