Премијер Албаније Еди Рама на парадоксалан начин се нашао у најсумњивијој ситуацији – у насталим околностима сваки његов корак изазива сумњу и подозрење.Не чуди да је посета предвиђена за 22. октобар, за неколико часова доживела више међусобних пертурбација. Прво је Нико Пелеши, заменик шефа албанске владе, оптимистички изјавио да је Рама “ипак одлучио да се упути у Београд”. Али је убрзо претпостављано постало очигледно: одложена је прва посета премијера Албаније после 68 година. Бар до 10. новембра. Посета није отказана, него само одложена, пошто су се “премијери сагласили да не треба да упусте могућност да се сретну ради стабилизације ситуације у региону и ради окретања нове странице у политичким и економским односима две земље” – каже се у званичној изјави српског премијера.[1]

Речју – према занимљивом стицају околности, за новембар је одложено и изрицање дисциплинских мера репрезентацијама Србије и Албаније од стране УЕФА. Извори у УЕФА говоре да је тешка казна мало вероватна – типа дисквалификације екипа. Изгледа да у високим европским круговима покушавају да “мало прикоче ствар” – посебно што то има опасну политичку нијансу за Запад. Провокација са заставом “велике Албаније” и сликом два албанска лидера са почетка  XX века, била је исувише велика. Један од њих – Иса Бољетинац – посебно је омрзнут међу Србима. Управо он је изговорио симболичну фразу напуштајући састанак у Лондону амбасадора великих држава 1912-1913. године (које су одбиле да присаједине Косово Албанији): “Када гране пролеће, ми ћемо засејати равнице Косова телима Срба, од којих смо толико много пострадали да то не можемо заборавити…”.

Дакле, ко има користи да почиње “дипломатску борбу на фудбалском терену” (без преседана у новијој историји Европе), од које су се “пажљиво” чували у ЕУ и другим организацијама које претендују на улогу врховног арбитра? Јер, ако је веровати изворима из Брисела, Београда и Тиране, посета премијера Албаније предвиђена за 22. октобар је била “прецизно припремљена” преко различитих канала.[2]

Уколико анализирамо интересе свих страна – долазимо до закључка да сличан инцидент и околности које су настале услед тога, највише одговарају интересима оних снага које у својој политици исповедају теорију “контролисаног хаоса” и којима годи атмосфера перманентног “квасања” на Балкану и у Европи у целини.

Одређено побољшање односа Албаније и Србије на међудржавном нивоу, у последње време објективно најмање одговара интересима САД. Циљеви Брисела су јасни: отварање “европских перспектива” пред Албанијом (што је већ учињено давањем статуса земље кандидата), “превлачење” Београда на своју страну и консолидовање ЕУ као главног балканског миротворца.

Интереси САД виде се другачије. Албанија у НАТО пакту – одлично. Албанија у ЕУ – готово неизводљиво, али објективно није лоше. Србија са Бриселом, а не са Москвом – веома добро. Но, при сличном развоју догађаја пропада основа тог “контролисаног хаоса” који омогућава САД да очувају и ојачају сопствено војно-политичко присуство у региону Балкана и југо-источне Европе. Српско-Албанско међудржавно “ресетовање” односа које је иницирала ЕУ, не само да не одговара интересима Вашингтона, него им објективно и противуречи. Посета албанског премијера Еди Раме Београду не уклапа се баш у приоритете администрације председника САД Барака Обаме – који не само да се толико активно залаже да посвађа ЕУ и Русију, него и да максимално ослаби саму ЕУ. Тако да вероватно није уопште случајно што се код брата албанског премијера који је угодно заузео место у ВИП ложи партизановог стадиона у Београду, нашао припремљен амерички пасош.

Остаје утеха што конфликт са фудбалског терена није прерастао (бар за сада!) у војне сукобе на Космету или на српско-албанској граници. Тим пре што је већ било сличних преседана. “Фудбалски рат” Салвадора и Хондураса у јулу 1969. године на таласу квалификационих мечева за следеће Светско првенство, однео је живот неколико хиљада људи и – дословно! – ставио крст на најважније интеграцијске пројекте у региону по питању стварања заједничког Централноамеричког тржишта (тек 1991. године ова идеја се успела реанимирати).

“Дошло је време да се отвори нова страница у односима Србије и Албаније” – каже се у заједничкој изјави коју су припремили шефови српске и албанске владе.[3]Очигледно да отварање те странице неће све обрадовати – почевши од екстремно расположених елемената на обе стране српско-албанске границе, завршно са тим самим архитектама “Новог светског поретка” који се сад већ може назвати “управљаним беспоретком”.