Пише: Елизабета Петровић
Глас Косова и Метохије, 17.10.2014

Готово је немогуће избрисати из сећања јучерашњу представу коју је АВ извео на РТС-у у разговору са председником Путином. Покушавама да потиснем из мисли те слике које ми истовремено провоцирају осећај срама и гађења. Не иде.

Александар силни, неустрашиви спасилац и строги командант, не скидајући глупави неуротични кез са лица, пред Путином је од једном почео да личи на клинца школарца који оцу објашњава због чега је добио двојку у школи, при том покушавајући да утаји да из свих других предмета има кечеве. Таква панична нервоза која се уочавала у свим покретима и речима а нарочито у погледу АВ који је шарао по студију трудећи се да ни једном не сусретне поглед свог саговорника, оставила је утисак да се Вучић или гадно предозирао или му се срце сјурило у пете.

И док је прва помисао то да је разлог ове нервозе присустве величине и моралне силе какву представља Владимир Путин, у моменту када Вучић помиње – моли Путина да покрене увоз ФИАТ-ових возила из Србије, ствари почињу да изгледају много другачије.

Зашто баш ФИАТ и чему тако бедно диловање у тону „ја теби, и мени, брате, капираш“…
Наравно, од некога ко никад у животу није нигде радио а спознаја о уговарању и трговини му је у рангу ценкања на пијачној тезги и „услуга за услугу“ дилова из „имам човека“ круга, не могу се очекивати професионали преговори. Ипак, на овакво пролупавање чак ни он није могао очекивати неку срдачну реакцију с друге стране.

Онда, зашто тако?
Можда га је трема убила.
Можда није знао боље.
Можда је некуд журио.
Можда да нешто каже да би тек нешто рекао.
Можда није имао бољу понуду.
Можда се пак надао да га преводилац неће чути и да тај део разговора неће превести Путину па да ми закључимо да нас велики Путин игнорише.
Можда да би понуда била што бесмисленија па потом кукао како Русија не жели сарадњу с нама иако се ми баш трудимо (модел: афера с извозом меса).

А можда јер узрок треме, панике и бесмисленог пролупавања није присуство Владимира Путина већ ТВ пренос који прате његови ЕУ „пријатељи“ и газде и којима ће морати да полаже рачуне за све изговорено и неизговорено што би могло оставити утисак недозвољене наклоности Русији.

Ако смем да закључим, није Вучића толико престравио Путин колико се тресе због Меркелове.

Е та ће ти, Вучко, главе доћи. а16