Поручник Саша Миловановић

О тешкој животној ситуацији у којој се нашао поручник Саша Миловановић пишемо већ неколико месеци. Његова судбина – на моменте тако драматична, као да се живот са њим поиграва, је тужна слика данашње Србије… Србије која немарно и равнодушно гледа беду својих најбољих синова, оних који су је бранили кад је требало а сада су понижени и обесправљени, доведени до крајње границе људске издржљивости, до глади и ивице нерава јер им држава због које су крварили сурово отима и задње парче хлеба из уста!

Саша Миловановић је поручник Војске Србије, који је два пута рањаван на ратиштима у Вуковару и на Косову и који је боловао од канцера и више других болести, али се Божјом милошћу, након посете манастиру Острог и успешне операције у Француској, успешно излечио. И сада чак, очекује сина који ће се родити у јануару и коме је већ дао име Василије. Са супругом и старијом ћерком (која је тек уписала факултет у Јагодини) живи у Баточини. 

Због огромних трошкова лечења, Сашина породица није могла да измири дуговања за струју, па су им у наредна два (или три) месеца укинули Сашину инвалидску пензију – једино примање које су имали, и преусмеравају је за наплату дугова ЕПС-у и за исплату „награде“(!) приватном извршитељу!

Преносимо део разговора са Сашом Миловановићем…

5.10. 2014. СРБски ФБРепортер

– Ујутру рано ћу ићи да видим на колико месеци ће скидати. Не знам како ћу остати прибран. 

Јуче је ћерка пешке дошла из Јагодине, пешачила 25 км, срамота је било да се шверцује у возу… а јуче јој је званично уручен индекс.
Има предавања сваке суботе… до наредне суботе мора да плати две рате школарине, раскинуће јој уговор ако не однесе признанице о уплати.

Тешко да ћу остати смирен. Данас сам попио 4 бенседина од 10мг и не делују.

Није ми жао мене, жао ми је ћерке и супруге која се нервира а не би смела, не могу то да гледам па се још више једем. За њих сам у стању сада на све! Доста ми је неправде, буде ли ме извршитељка испровоцирала, биће свашта.

Показаћу јој документацију да је супруга седми месец, да је ћера студент, да сам ја тешко болестан и инвалид, да смо били поплављени…  Буде ли се подсмевала бојим се да нећу моћи да се контролишем!

Не могу више да гледам супругу како се једе, сузе ми иду већ два дана, синоћ кад је ћера дошла пешице из Јагодине плакао сам као мало дете, дошло ми је било да одем и побијем их.

Ишао сам не једном у општину и молио за помоћ. Џабе. Све се увек сведе на обећања.
На жалост, васпитала ме је тако покојна мајка.

Ја не умем да ћутим никоме. Што мислим ја то и кажем. Милион пута ме је то скупо коштало у животу али се не кајем, увек сам био против неправде и бићу. Никада, али никада се нисам улизивао никоме нити ћу, па макар црко гладан. Сви који ме лично знају, знају какав сам и у ратовима био и овако.

Зато сам ту где јесам.

Зато ми ћерка иде пешице.

Зато не носи скупа одела и не излази као остале девојке.

Зато гладујемо.

Али није ми жао.

Знам да ми је образ чист.

И да сам пред Господом Богом чист.

Могао сам, као неки сада, имати милионе из рата али нисам тако васпитан. Бог ми је сведок и Свети Василије и увек могу да се закунем да Сашина рука ни једну жуту банку туђу а камоли шта друго узела за 43 год. са ратишта, нити сам икада пао у искушење, нити бих.

Док сви други… Шиптари, Муслимани помажу и бране своје, код нас се на жалост један део народа духовно храни туђим несрећама. Жалосно је то. Колико сам само позива имао где су ми се људи подсмевали, вређали у почетку ваше акције. а имало је стварно и добрих људи, махом из Републике Српске и КиМ.

Жао ми је и срце ми се кида због супруге и ћерке. Што се мене тиче, боље да сам `99 погинуо, милион пута сам то рекао. Али њих не могу да гледам како се пате и муче… Како се супруга нервира и кида а ушла је у седми месец, не дај Боже нешто да се деси, па побио бих све.

До пре три године бар смо колико толико нормално живели, као и сви остали, ни превише раскошно, ни сиромашно. Средње.
Е онда проклети карцином…

И зашто њих троје сада да испаштају?

Jуче кромпир чорба, прекјуче, данас печен кромпир.

Јуче сакупљали по динар у кући да сакупимо 25 динара за хлеб. Један хлеб једемо два дана.

Тешко је то…

___________

ОВО ЈЕ И НАША БИТКА – ПОМОЗИМО САШИ МИЛОВАНОВИЋУ ДА ПОБЕДИ!

Саша има динарски рачун у Поштанској штедионици 200-18017881-17
Новац се може послати и путем пост-нет уплате на мобилни телефон 065/5194 558
Такође, уплата се може послати и на девизни рачун у Комерцијалној банци:

SWIFT KOBBRSBG KOMERCIJALNA BANKA A.D BEOGRAD
Svetog Save 14 Beograd Srbija
IBAN RS35205903102056920055
SASA MILOVANOVIC DJURE JAKSICA 3
34227 BATOCINA

или уплатити путем WESTERN UNION-a из иностранства.

****

Спаваш ли мирно Отаџбино моја? Оне који су те бранили сада нема ко да заштити! Голгота поручника Саше Миловановића

21.9.2014. СРБски ФБРепортер

Животна прича Саше Миловановића, поручника Војске Србије, браниоца отаџбине и ратног ветерана рањаваног у Вуковару 1991. и на Косову 1999. и голгота кроз коју је прошао и још увек пролази – не може никога оставити равнодушним. 

Саша Миловановић је 1971. годиште а већ је пензионисан услед тешке болести која је проузрокована на ратиштима. Данашња Србија, окренута „евроатлантским интеграцијама“ као да се свесно труди да своје браниоце избрише са списка живих! Сашина животна прича је у много чему слична неиспричаним причама његових ратних другова – ратних ветерана.

У тешкој оскудици, и са минималним примањима која нису довољна ни за живот, а камоли за лечење, Саша је морао да се бори са најтежом болешћу. У тој његовој борби једина подршка су му биле супруга и ћерка. 

На СРБском ФБРепортеру објавили смо у два наврата апел нашим читаоцима за помоћ како би Саша могао да оде у Француску на операцију која је била заказана за 22. август.

Спаваш ли мирно Домовино моја? Они који те животом бранише сада су остављени да сами бију „своје“ битке

Помозимо поручнику Саши Миловановићу, хероју, да добије битку за живот!

Иако се један број људи одазвао на наш апел, Саша је морао да се задужи (по најнеповољнијим условима!) да би отишао на операцију.

***

29. августа 2014. поручник Саша нам се јавио са радосним вестима:

 – Стигао сам вечерас! Коначно сам победио карцином!

И уз неизмерну радост, саопштио нам је и другу радосну вест:

– Слава Господу Богу, крајем јануара постаћу поново отац!

Заиста, велика је милост Божја – пред операцију Саша је боравио на Острогу молећи се светом Василију, и само пар месеци касније, уз Божју помоћ операција је обављена успешно, а сасвим неочекивано стигла је и вест о будућој принови, сину. Није ни чудо што му је Саша одмах дао име Василије.

– Операција је добро прошла. Све похвале за особље. Имали су потпуно разумевање за мене и све је протекло у најбољем реду. Устао сам одмах сутрадан. Сада дишем нормално, немам болова и то мало ће временом нестати. Сада се не замарам, тумор је био величине гушчјег јајета, шећер ми се доста спустио. Како је рекао доктор, ако се придржавам терапије можда ћу избацити инсулин из употребе, једино што сада имам апетит, нон стоп сам гладан. Одлично сам поднео пут и искрено – једва сам чекао да се вратим кући јер сам супругу и ћерку оставио са 10 евра…

Међутим, проблеми материјалне природе су се само увећали.

– За месец и по требало би да идем на контролу, али нећу моћи због финансија. Већ сада размишљам, иде зима, Василије ће се родити у зиму. Треба бар дрва да припремим тако да ћу морати да штедим на преписаној терапији. Препоручили су ми бању ал то је за мене недостижно, требам дугове враћати. И супруга мора да купи неке витамине које треба да пије у трудноћи, а купују се, и не пије их.

– Били смо остали на једно јаје у кући, а ових дана смо се пребирали по џеповима да купимо хлеб. Фиксни телефон нам је искључен због дугова, још одавно. Ћерка ми је уписала високу пословну школу. Иако је одличан ђак, због мог лечења пропустила је јунски рок и сада, у другом року сва места на буџету су попуњена. Школарина је висока, мораће да ради и иде у школу, па ако да Бог, следеће године да буде на буџету. Она се највише радује брату и каже да ће да га воли највише на свету…

Ових дана (21. септембра 2014.) Саша нам се поново јавио. Каже да се добро осећа и да нема болова. Беба расте у мамином стомаку. Али расту и Сашине бриге…

– Ја размишљам где бих могао да радим. Овде неће нико да ме прими – кажу слаб сам, не смеју, наводно, да ми се нешто не би десило, а под хитно морам наћи негде посао, јер још нисмо ни огрев спремили.

Требало би да идем на контролу – рекли ми да је након месец и по контрола, а то је око 10 октобра, јер сам 22. августа оперисан. Нећу ићи. Морам видети да што пре нешто радим да бар сад спремим макар дрва. А зачас ће јануар и Василије.

Добио сам од судског извршитеља да ми скине следеће две пензије, тужио ме ЕПС. Добио сам извршно решење од приватног извршитеља… Дат је налог у ПИО да се следеће 2 пензије преусмере на његов рачун! Од 30 000 дуга, са његовом наградом и каматама укупно излази на 56000!

Питали смо га – Са каквом наградом? За приватног извршитеља??

–  Да. Ставка „награда“ је 6000 динара и још његови трошкови, што ми је послао коверту, 20 000 динара (дакле, још 26 000 динара поред основног дуга за струју!) Иначе, „награда извршитељу“ износи 50 посто за успешност спровођења поступка!  (За 10 дин дуга овде дају извршитељима, и онда није 10 дин него 12000 дин уз „услугу“ извршитеља – каже Саша)

27.11.2013. наш дуг за струју је био 11 705 динара и награда 6840. ПДВ на награду је износио 1 140. Ја сам тада рекао да ћу платити на рате, али пошто нисам имао да то платим, јуче је стигло решење на 56 000 динара!

Ја нисам хтео ни да узмем коверат, али то је џабе. Немам право жалбе јер је извршна. Данас сам звао, та извршитељка је већ послала решење у ПИО у Крагујевцу, нашли су тамо и текући рачун и број предмета – и следећа 2 месеца нема примања!!!

А имам и утужење и за воду – то тек чекам да стигне од извршитеља! Поштар је јуче носио пуну торбу плавих коверти, ја сам само прочитао и вратио му. Толико о Вучићевој држави!

А и већ ми одбијају од пензије – по 6000 дин ми судски одбијају дуг банци већ 5 година. Тако да сам до сада примао месечно 28000. Са овим  смањењем имао бих око 25500 – али сада нећу 2 месеца имати ни динар!

А треба себи купити лекове, купити нешто да једемо, платити воду, струју, телефон… А где за Василија? Нећу имати ни право на дечији јер се даје тек на треће дете!

Јуче сам се баш разочарао кад је поштар ујутру донео решење, био сам нервозан и јуче и данас, ноћас нисам ни спавао – 2 месеца ни ту цркавицу нећу видети. Битно је да све наплаћују!!!

Данас је супруга била у болници и за анализу и ултразвук у државној болници плаћа се 9000 динара. Отишли смо код приватника – смиловао се и наплатио трећину од тог износа.

Мораћу да молим да негде радим – иако сам слаб… морам да што пре нешто зарадим. Овде нико не сме да ме прими, контроле су а и ја сам слаб кажу. Ко је инвалид не смеју да га приме јер у сучају да ми се, не дај Боже, нешто деси или дође контрола, огромне су казне за њих.

***

ОВО ЈЕ И НАША БИТКА – ПОМОЗИМО САШИ МИЛОВАНОВИЋУ ДА ПОБЕДИ!

Саша има динарски рачун у Поштанској штедионици 200-18017881-17
Новац се може послати и путем пост-нет уплате на мобилни телефон 065/5194 558
Такође, уплата се може послати и на девизни рачун у Комерцијалној банци:

SWIFT KOBBRSBG KOMERCIJALNA BANKA A.D BEOGRAD
Svetog Save 14 Beograd Srbija
IBAN RS35205903102056920055
SASA MILOVANOVIC DJURE JAKSICA 3
34227 BATOCINA

или уплатити путем WESTERN UNION-a из иностранства.

_____________

*Саша Миловановић, 1971. годиште, је поручник Војске Србије. Из сваког рата је понео ожиљке – први пут је рањен 1991. у Вуковару, а затим и 1999. на Косову. Због тешке болести (која је највероватније узрокована рањавањима на ратиштима), поручник Саша је морао да оде у пензију. Његова пензија сада износи 34.000,00 динара и не може да покрије ни основне трошкове лечења.

Дијагнозе:

C34.1 Adenocarcinoma bronchi 1.dex T1bN3MO
Morbus pulmonis obstructivus chronicus J44.8
Cardiomyopathia ishaemica comp.
Hypertensio arterialis
Diabetes mellitus ad insulino independens
Sy Depressivum.
Rak pluća, šećer i hipertenzija

***

Небројано пута рескирао сам живот
Понеким шрапнелом а некада метком
Пре сваког боја целивао сам кивот
У борби себе равњао са претком..

Ја сам ветеран свакога рата
Ја сам онај из првих редова
Нудио сам живот за свога брата
Ја сам остатак срБских дедова.

Спаваш ли мирно Отаџбино моја?
Ветеранска крв поста ти вода!
Ја сам спреман за редове прве
Следећи пут само за Бога.

Ја сам ветеран ратова свих
Остављен на цедилу од своје стране
Од ме’ оста тек по неки стих
Моја су дела појела вране.

За тебе, ето, постао сам нико!
Ордење ми само прашина краси
У мом срцу не престаје борба
Тихом молитвом Боже је спаси.

Ја сам ветеран и не тражим хвала
Ја сам витез који смерно стоји
Ја сам јединка пред Богом мала
И пред Њиме једино ратник се боји.

Ја сам браник ваше слободе
Моја ми браћа мреше на рукама
Ја сам старац кога преци воде
Вашу слободу платио сам мукама.

А данас нико ни да се сети
Једног ратника тмурне прошлости
Док битку срцем оста да бије
У молитви Богу да исто вам опрости

У сновима браћа долазе често
Кажу да ускоро бићемо на окупу
А ја проклињем што остадох жив
Оног дана… у Дреници.

(Дан ветерана Видовдан, измена у задњем стиху – поручник Саша Миловановић)