О ПОТАПАЊУ
27. август 2014. Бранко Драгаш
Криза траје већ седам година. Неприметно се увукла у наш живот и разара га свакога дана. Све више и више. Отупели смо и постали све апатичнији. Губимо вољу. Читавом друштву се десила она народна клетва – да Бог да имао, па немао! Људи не могу то да издрже. Економски смо исцрпљени. Многи су банкротирали. Психички луде. На све стране лоше вести. Не види се излаз из мрачног тунела. У нагорем животном сценарију нисмо веровали да ће нам се све ово дешавати.
Проблем је што криза није прошла.
Налазимо се на њеној половини.
Предвиђа се од пролећа 2015. године ново понирање.
Ниједна политичка и економска мера за сузбијање кризе није уродила плодом. Криза се распламсава. Није уродила плодом јер су мере погрешне. Концепт је погрешан. Треба променити концепт. Али, моћни неће да мењају концепт. Њима одговара криза. У кризи богатији постају све богатији. То је смисао изазване кризе.
Када пишем све ово, то не значи да сам дефетиста.
То не значи да сам малодушан.
То не значи да ширим панику.
Напротив!
То, драги моји пријатељи, значи да износим стање како га видим и мислим да је то наша реалност. Све остало је обмана, превара и политички маркетинг. Боље је да знамо реално стање, јер је то почетак нашег спаса.
Када све ово износим, не радим то да бих се наслађивао, да будем злурад, јер нисам такав човек, него износим сурову реалност, уплашен сам, пошто је угрожена и моја егзистенција на броду који тоне. На том броду смо сви бродоломци.
Једино питање, које је данас смислено, све остало је губљење времена, како да се избавимо из ове несреће?
Ако је брод Србија, посада политичари који управљају државом и грађани путници, онда је једини начин да се брзо избавимо да променимо посаду. Брод не можемо да мењамо јер је наш и резервног брода немамо. То је то што имамо. Уосталом, није проблем у броду. Није брод крив што погрешним правцем плови. Крива је посада.
Морамо да променимо посаду што пре. Постоји опасност да посада потопи брод.
То је кључ свих разумевања наше трагичне збиље.
Наша посада је нестручна и не зна да управља бродом.
Они никада нису управљали ни дечијим гуменим чамцем. Немају искуства да плове у плићаку, крај обале, док пучина за њих изазива страх. У том страху слушају команде оних чија је намера да се брод потопи. У том потапању моћници виде чин освете и уносан посао.
Данас читамо да је Титаник намерно потопљен.
Сви милијардери на таргетираном броду су били против да се формира ФЕД.
Титаник је потопљен и следеће године – 24.12.1913. на превару су направили приватну ФЕД.
Ј.П. Морган је избегао дављење у хладном океану, јер је послушао Николу Теслу који му је саветовао да се не укрцава на Титаник, јер ће тај брод да потоне.
Видовитост? Добра информисаност?
У историјским догађајима нема случајности.
Све је повезано тајним интересима.
Наша посада је добила задатак да потопи Србију.
Пресрећни су што су добили могућност да глуме капетане дуге пловидбе.
Играју се над нашом трагедијом.
Оволико писање има за намеру да пробуде успавани путници, који треба да схвате погубну улогу посаде. Али, кажете ви, то сви већ знају. Последњи избори су показали да путници и даље верују да је посада способна да управља бродом. Манипулација је огромна. Путници застрашени. Већина путника не зна да плива. Они који знају, плаше се дубине и хладноће океана. Ретки су одважни и спремни на све. Али, они не могу сами ништа. Не могу ништа док их остали путници не подрже.
Уколико желимо да спасимо брод потапања, путници морају да се побуне. Побуна путника је легална и легитимна. Посада игра покварено. Нема више ниједног основа да посада остане на командном мосту. Морамо довести нову посаду. Искусне морепловце. Они су једини способни да брод довезу у мирну луку.
Напредујемо!
Све већи број људи прати мој рад.
Подржавају и желе да се нешто хитно мења.
Сада је само важно да буђење путника буде пре потапања.
Нема времена за губљење.
Свако треба да ради на заједничкој ствари.
Не треба од другога да тражимо оно што сами нисмо спреми да урадимо.
Најгоре је ако буђење буде у хладној води тамног океана.
Београд, 27.08.2014
Категорије:ДРУШТВО, Национално питање, Окупација, Режимска тортура, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Snaga bi TREBALO da leži u činjenici da je nešto MALO više od 1/4 brodolomnika glasalo za ovu posadu na brodu kojim plovimo ka ledenim santama, da je nešto MALO manje od 1/4 glasalo za onu prethodno koja je „odletela“ da bi ova zasela, a da je ostalo MALO manje od 1/2 koja ne sme dopustiti da nam decu raseju po svetu ili ostave da rade za njih za šaku evrića 10 sati dnevno/7 dana u nedelji. Skupština se ne sme paliti, ni rušiti – nikada više. Ni ljudi ubijati. Pamet mora da pobedi.
Negde pročitah: Kada čovek pogleda i analizira koliko mržnje i netrpeljivosti se izliva svakoga dana,zapita se kakvom to narodu pripada.Zar ćemo ovakvi ikada odbraniti išta od svetih nacionalnih stvari.Da li su nam uopšte potrebni neprijatelji,zar nismo dovoljni samima sebi na putu biološkog i duhovnog gašenja.Neprijatelja ćeš pobediti onda kada ga nateraš da te poštuje,a to će biti onda kada budemo poštovali sami sebe .Kada budemo poštovali jedni druge,kada nam misli,reči i dela budu u saglasju.To je put spasenja za sve nas.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Godinama slušam, čitam šta govori Dragaš. Meni se sve to, kao laiku, čini logičnim. Inače, spasa nema ni za jedan brod(državu) na planeti. Sve ide u propast i to ne može niko da promeni. Globalno, biće privid nekog blagostanja, ali samo privid, jer će svet ući u 3. svetski rat, podeljen na južni i severni pakt. Potom ide sve svojim tokom, raspad i kraj. Svaka godina pred nama je bolja od prošle, koliko god bila loša i taj trend će se nastaviti. Kad pitaju optimistu kako će biti, on kaže: biće gore
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ружан осећај имам и док коментаришем на ову тему.Немогу да пренебегнем чињеницу да су и Вучић, Дачић, Николић и остали наше горе лист.Чим су заживели као такви, значи да на србском дрвету има их још и то живот свакодневно потврђује.Покушавам да сагледам ширу слику и да се не фокусирам само на материјално, али немогу а да не приметим да је материјализам окосница проблема.Страх од губитка удобности је јачи и од страха од смрти.Зашто је то тако не знам. За мене највећи губитак представља одсуство љубави у животу.Тим ми је теже ово да разумем, схватим и прихватим. Бранка не желим да хвалим, јер је он у дубини душе скроман човек све што бих могла да коментаришем било би дегутантно и сличило би улизивању а то никада не практикујем..Надам се да ће његове речи наићи на разумевање и прихватање како бисмо заједничким снагама успели да спасемо ово што нам је преостало.Поштујем људе који речима режу као ножем.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Реално сагледана ситуација и невоље које већ дуже времена имамо, нашим некорисним политичким грешницима-злочинцима, који су добили помоћ од стране несавесних и неодговорних бирача. Нису само политичари криви за све оно што нам се већ дуже времена дешава, већ и бирачи, обични људи, наравно и изманипулисани, резултат је наша свакодневница. Излаз из ове све опште анархије, моралног и духовног неподношљивог мрака, нарочито економске кризе, постоји, а то су: РАДИКАЛНЕ културне-привредне и политичке промене, стварање једног новог ХУМАНОГ друштвеног система, као израз намере , воље и жеље милиона грађана Србије, матице и расејања. Услов је удруживање-умрежавање грађана, путем социјалних мрежа, про србских сајтова. Довољно је 200.000 фамилија, са родбином најмање 10 чланова, то је 2 милиона грађана, успех промена је ГАРАНТОВАН, гласови су битни и од историјског значаја. Време је да сваки појединац буде спреман да преузме, савесно и одговорно одговорност за своје лично добро, самим тим и добро целе заједнице-народа.
У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА. АМИН!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Још један одличан текст господина Бранка Драгаша. Као и увијек, пун истине, чињеница, и врло сликовито приказан очај у којем се налазимо. Само јенду сатвку коју је Бранко заборавио да спомене, па ћу ја да допуним, јесте то да посада има резервни чамац!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ТИТАНИК – КАПЕТАН МИНХАУЗЕН !
Wed, 27 Aug 2014 22:16:07 +0000 от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕДАКЦИЈА posted: „О ПОТАПАЊУ
27. август 2014. Бранко Драгаш
Криза траје већ седам година. Неприметно се увукла у наш живот и разара га свакога дана. Све више и више. Отупели смо и постали све апатичнији. Губимо вољу. Читавом друштву се десила она народна клетва – д“ >
Свиђа ми сеСвиђа ми се