АКТУЕЛНО

КиМ: Драма са чиновима у којима се радња понавља


Данас медији брује о „изградњи будућности“ на Косову и Метохији. Срби се заклињу „држави“ Косово и даље називају Србима, оба – без срамоте. Да се подсетимо и како се, 1998. градило ово што данас имамо. Готово да нема да није по злу запамћен.

19.07.2014. КМ Новине, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ораховац

Ораховац

У раним јутарњим часовима 18. јула 1998. на подручју караула Ђеравица и Кошаре 700 до 800 терориста са оружјем натовареним коњима ушла је на територију СРЈ. У сукобу са ВЈ страдало је 36 терориста као и један разводник ВЈ је био рањен, а заплењена је већа количина наоружања.
 
Циљ ОВК у јулу 1998. је био да освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац, у ком није било гарнизона ВЈ или јаче станице полиције. Напад на Ораховац је почео 17. јула 1998. Припадници МУП-а Србије су били блокирани у станици и у хотелу. После дводневних борби, војска и полиција су поново овладале Ораховцем.
(Фото: БиБиСи)

(Фото: БиБиСи)

Борбе су се углавном водиле пешадијским наоружањем и није било веће материјалне штете али је Ораховац тада постаo „град духова“, односно – напуштен је. Подаци о погинулима се нису могли са сигурношћу потврдити али је сарајевска телевизија јавила да је на шиптарској страни страдало 150 терориста а на српској  Занимљиво је да у Ораховцу живе Шиптари који су директни потомци Срба који су прихватили ислам. Њихов говор је у то време, у доброј мери и данас међу старијим житељима, представљао најстарију живу сачувану верзију српског језика.

Православни манастир Зочиште, 5 км од Ораховца, у ком су се чувале мошти светог Козме и Дамјана, је опљачкан и срушен, а монаси су одведени у логор „ОВК“. ОВК се повукла према Малишеву и Дреници и са собом као таоце одвела око 80 људи. Из те групе је, посредовањем Међународног комитета Црвеног крста, касније пуштено четрдесетак жена и деца, док су се остали водили као нестали.
(Фото: "Вера" Јелена Спасић - порушени манастир Зочиште)

(Фото: „Вера“ Јелена Спасић – порушени манастир Зочиште)

Почетком лета 1998. ОВК је имала око 25.000 припадника и успела да овлада са око 40% територије, углавном села и мање варошице на Косову и Метохији, док су већа насељена места у којима је било већих полицијских одреда била у блокади.

Посебно драматично било је у месту Дечани, одсечено од територије под надзором српских снага, претрпано српским избеглицама, без електричне струје и телефонских веза. Деблокада Дечана је почела у јуну 1998, а први пут у борбама са ОВК у унутрашњости Косова и Метохије учествовала је Војска Југославије. У току борби око Дечана, по проценама УН, у збеговима се привремено пронашло најмање 65.000 Албанаца.

САД и ЕУ су оптужиле Србију за ратне злочине, етничко чишћење и хуманитарну катастрофу, па је под овим разговором НАТО распоредио своје трупе у Македонији и Албанији. У исто време, Контакт група је захтевала од Србије да повуче своје специјалне снаге ван покрајине и омогући несметано кретање западних дипломата по Косову који никако нисумогли бити сметња дипломатама. Србија је подршку тражила од Русије, али после сусрета Милошевића и Јељцина 16. јуна 1998. у Москви, Милошевић је морао удовољити захтевима Контакт групе.


Охрабрена интервенцијом Запада, ОВК је 28. јуна, три дана након сусрета америчког изасланика Ричарда Холбрука са представницима „ОВК“ у селу Јуник, заузела рудник угља Белаћевац удаљен 15 км од Приштине и том приликом отели 9 радника чија даља судбина никада није расветљена.

 

Такође, на данашњи 1918 године, мучки је убијена Руска царска породица Романов од стране безбожничког комунистичког режима. 
Романови са руским родољубима свог времена

Романови са руским родољубима свог времена

Извори: Википедија / Агенције
18.07.2014. Припремиле: КМ Новине