Мишљење

Бранко Драгаш – Будите блиски са људима. Грлите их. И љубите. То је једина нада да није све изгубљено

By on • ( 4 коментара )

ГРЉЕЊЕ

06-1_620x0

Бранко Драгаш
14. јул 2014. Драгаш.биз

Има нешто што разликује људе Запада од људи са Истока. Нешто обично. Готово неважно. Нешто свакодневно. Нешто што много говори о пропасти Западне цивилизације. Нешто што објашњава данашњу отуђеност човека од човека.

Људи са Запада су у личном односу хладни. Прорачунати. Удаљени. Уздржани. Укочени. Избегавају да показују емоције. Рукују се хладно. Професионално. Незаинтересовано. Механички. Ужурбано, немају времена. Културни су партнери.

Људи са истока су задржали још увек људске особине. Комерцијална цивилизација их није покварила. Нису се још претворили у роботе. Људи са Истока су људски топли, непосредни, блиски и срдачни. Отворени су и причљиви. Смеју се јако, смеју се до суза. Гестикулирају. Причају гласно. Бучни су. Рукују се снажно. Дрмају вам руку. Време за њих ништа не значи. Непристојно су природни. Срчу врелу супу. Мљацкају док једу. Непоуздани су. Недисциплиновани. Оговарају вас када нисте ту. Обрадују се када вас виде. Загрле вас и пољубе.

То грљење је одраз присности. Потребе да буду блиски. Потребе да превазиђу удаљеност у односима. Потребе да нешто заједнички поделе.

Када покушате да човека Запада људски загрлите и поздравите, он се изненади. Запрепасти. Остане затечен. Није навикао. Непријатно му је. Не прија му та блискост. Чини га несигурним. Превише отвореним. Интимним. То није његова природа.

Шта мислите, ко је човек  будућности? Ко ће да опстане?

Будите блиски са људима.

Грлите их.

И љубите.

То је једина нада да није све изгубљено.

Љубави и топлине има још у нама.

За све.

Бранко Драгаш,
Београд, 14.7.2014

Категорије:Мишљење, Промоција правих вредности, MAIL - RSS FEED

Tagged as: , , , , , ,

4 replies »

  2. Сасвим тачно што је написао г.Бранко Драгаш. Срећа је да неко то и напише јавно и то овако кратко и сажето и погоди у суштину.

    Свиђа ми се

  3. Слажем се са Вама. Приметила сам разлику у понашању наших људи који живе на западу у односу на нас одавде.Све одликује једно, лице без израза и без осмеха.Хладноћа која се шири око њих као из замрзивача.Све је скоцкано на њима и у њима као код робота.Мој муж има два брата у Немачкој одрасла овде.Све што смо добили од одговора за срећну Нову годину било је једно отрцано;;такође“.

    Свиђа ми се

  4. Горе наведено је, нажалост, само делимично тачно. Не треба говорити о истоку, довољно је остати у многима драгој и јединој домовини Србији. Она има како велики број добронамерних, савесних и одговорних грађана, матице и расејање, нажалост, исто тако, велики број: моралних, етичких, духовних и политичких злочинаца, који су огрезли у почињеним неопростивим злочинима. Ти злочини се и даље, свакодневно чине, тако да се више о томе не води довољно рачуна, све је постало ,,СВАКОДНЕВНИЦА“ о којо се више не размишља, само као чињеница прихвата. Али, Бранкове речи су добронамерне и искрене, заслужују пажњу и поштовање.

    Свиђа ми се