У Србији ће све бити у рукама странаца, а тиме и власт, без заштите виталне националне економије

Драган Ђоговић*
9.7.2014.

„Данас, можда први пут у савременој српској политици, имамо јасан план за успостављање стабилне економије“, – изразио је увјерење у свом ауторском тексту за “Информер“ премијер Александар Вучић. Погодна изјава за уши, свима који у то вјерују и желе да чују.

Какав то план успостављањa стабилне и здраве економије има наш премијер?

Ако је план да Србија коначно започне озбиљно форсирање и обезбјеђивање средстава за давање субвенција за развој, у првој линији домаће пољопривреде и других индустрија, онда је то врхунски план који гарантује просперитет Србије – у противном свака друга опција и концепција плана води државу и њен народ у сигурну пропаст.

Са чуђењем и великим жаљењем мора се констатовати да је све мање домаћих производа по српским полицама. Претежно је изложена страна роба, највећим дијелом из Словеније и Хрватске, док су српски производи, поређења ради, у њиховим и другим иностраним трговинским маркетима дискриминисани, скоро да нема ни једног српског производа.

Због доласка великих иностраних трговинских ланаца са увозном робом која је квантитетом преплавила српско тржиште, домаћи произвођачи су принуђени на минимални обим производње. Таква пракса уз пасивност српске Владе води у колапс домаће привреде, а тиме и у банкрот саме државе.

У Србији се још увјек производи квалитетна роба, и стога је изразито важно да се кроз инвестиције у аграр и друга произвођачка постројења обезбједи повећање обима производње и пласмана српских производа. Због тога су неопходна хитна улагања у производњу, до нивоа којим би биле задовољене и домаћа и инострана потражња.

Представници Министарства привреде Србије и компаније Ел Равафед из Уједињених Арапских Емирата потписали су пре пар дана уговор о заједничком улагању, којим је предвиђено оснивање заједничког предузећа за инвестирање у пољопривреду Србије.

Ништа у овоме не би било неубичајено, у свакој земљи свијета се дозвољава и практикује страна инвестиција, али наравно само стриктно и суптилно до одређених граница. Витална национална економија остаје увијек у власништву оних држава које воде рачуна о свом опстанку, што то нажалост није случај са нашом земљом Србијом, која сву своју народну имовину олако препушта у руке странаца.

Фаталне грешке о којима се стално јавно дебатира, али се оне ипак перманентно понављају.

Укупан број Срба распрострањених широм свијета, ван своје отаџбине, поуздано је процјењен на преко четири милиона. Срби дијаспоре посједују финансијски потенцијал неколико десетина милијарди еура, похрањених на рачунима у банкама земаља у којима живе, и да никоме у српској Влади није кликнуло у глави да инвестиционе пројекте понуди прво својој српској дијаспори, која осим поменутог потенцијала посједује и патриотски морал, и на тај начин сачува у својим рукама национално привредно благо.

Фото: Српска Дијаспора

Да ли је у питању нека посебна закулисана “игра“ српских политичара у намјерном игнорисању дијаспоре, или само још један кикс у низу непромишљености – остаје за сада велика енигма.

Српској Влади и њеним скупим савјетницима препоручујем идејно рјешење, да ургентно формирају нову банку, чији улагачи (акционари) би били искључиво само грађани из дијаспоре, под називом нпр. (ИБСД) “Инвестициона Банка Српске Дијаспоре”, такође под условом да топ менаџмент банке сачињавају менаџери из дијаспоре, која би се бавила кредитирањем комерцијалних пројеката.

Банка би својим бизнис профилом пратила инвеститоре из дијаспоре, који би улагали у експлоатацију природних ресурса које посједује Србија. Посебним повлашћеним банкарским пакетима, омогућило би се грађанима дијаспоре да на ново отворене рачуне трансферирају и држе дио своје уштеђевине.

Овим потезом српска привреда би задобила значајну преко потребну трајну инфузију у свом опоравку и експанзији. Да ће ова моја предочена идеја, која би донијела заиста у својој постојећој форми огромну добит српским економским структурама, остати само дио записаних слова овог текста, потпуно ми је јасно.

Србија ће савладати изазове глобализације само ако развије ново самопоуздање да нас држи заједно као продуктивно друштво! Ако то не успије, наш економски опоравак ће ускоро дости ћи своју мртву тачку, сасвим независно од ефеката актуелне свјетске финансијске кризе.

Без опоравка нашег економског националног идентитета, имаћемо велике проблеме са кохезијом нашег друштва као нације.

Дакле, изградња темеља српском економском патриотизму, био би рецепт изласку из велике кризе и ренесанса националне државе.

_________

О аутору:

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.
Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.