ФИЛМ О ВИДОВДАНУ НА ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ

Историјски пројекат Сребреница, 28.6.2014.

Александар Вуксановић је припадник српске дијаспоре који већ двадесет година живи и ради у Шпанији. Без његовог драгоценог доприноса не би била објављена прва књига о Сребреници на шпанском језику у издању „Историјског пројекта Сребреница“, Srebrenica: ciudad sin Dios, нити би се одржала наша прва јавна презентација сребреничке теме на шпанском говорном подручју у Мадриду у мају 2013. године.

Вреди поменути да је г. Вуксановић оснивач и уредник (колико нам је познато) првог и јединог српског  интернет портала на шпанском језику, Semanario Serbio. Тим већ импозантним референцама, Александар Вуксановић додаје и овај пионирски кинематографски рад, такође на шпанском језику и намењен огромном и све утицајнијем шпанском говорном подручју.

У документарном филму „На пуцањ одавде“ сагледавају се контекст, узроци и последице Видовданског атентата у Сарајеву 28. јуна 2014. године. Топло га препоручујемо свима који прате рад „Историјског пројекта Сребреница.“ Колико год се теме разликовале, изазови су исти. И Сребреница и Видовдан предмети су безобзирне кампање прекрајања историјских чињеница. У продужетку је излагање г. Вуксановића у вези са документарним филмом „На пуцањ одавде“ и упутница на интернет адресу где се може гледати први део његовог изузетног филмског остварења.

***

Сви који пратимо страну штампу готово свакодневно наилазимо на овакве или онакве коментаре везане за стогодишњицу избијања Првог светског рата. Иако би било за очекивати да се у том контексту озбиљно огласи и земља која је, колико год то њени званичници покушавали да сакрију од сопственог јавног мњења, у великом броју поменутих коментара означена као кривац за рат, то се никако не дешава.

Изузимајући немуште покушаје јавног сервиса да се од прекрајања старих програма направи неки нови који би причао о нечему али ништа не би рекао, Србија као држава и на овом примеру доказује своју потпуну аутистичност.

Ова годишњица је била прилика да се организују научни скупови, сниме документарни и играни филмови, објаве неке нове али у сваком случају поново штампају неке старе већ заборављене књиге, једном речју прилика да се без комплекса укључи у живу дебату о поводима и последицама Великог рата. Србија то није урадила.

На сву срећу, у ери електронских комуникација, покренути су неки пројекти који ако ништа друго, бар показују да у српској духовној пустињи постоје особе које би се правом могли да назовемо  „српско цивилно друштво“ и које доказују да живота има и изван духовне жабокречине у којој нас дави власт у спрези са „слободним“ медијима и такозваним „цивилним сектором“.

Један од пројеката који заслужује да буде поменут је документарни филм на шпанском језику (и српским преводом) „На пуцањ одавде“ чија прва два дванаестоминутна дела могу да се виде овде: http://www.semanarioserbio.com/disparo/

Ради се о интересантном приступу који ће, према аутору, бити уоквирен у пет епизода и који би требало да буде завршен до јесени. Прва епизода реконструише догађаје на сам дан атентата, 28. јуна 1914. док се друга бави узроцима избијања рата.

Сигурно је, као и у свакој сличној прилици, да ће мишљења о вредности овог рада бити подељена међутим то, по аутору, и није битно. Највећа вредност, по њему, је већ постигнута чињеницом да сама израда овог пројекта доказује сву нетачност тврдње да „за то требају велике паре“, вечитог српског оправдања за сопствени нерад.

Било како било, најискреније препоручујемо да одвојите двадесетак минута и погледате прва два наставка овог мини-серијала, могуће је да ћете бити пријатно изненађени. Скоро исто онолико колико би требало да буду изненађени руководиоци наше државне телевизије и надлежних министарстава којима овај пројекат избија из руку тај, до љигавости коришћен алиби – да „за то требају велике паре“.

Александар Вуксановић, Мадрид

***

***

Овом пројекту је потребна твоја помоћ:

“На пуцањ одавде”, чији први и други део вам овде нудимо, је први покушај да се гледаоцима са шпанског говорног подручја прикажу догађаји који су непосредно претходили Сарајевском атентату, виђени са српске стране.  Аутор нема месијански повод већ жељу да се отворено и без комплекса укључи у јавну дебату која ову тему третира на различите начине. Нарочито ове године, када се обележава стогодишњица почетка Првог светског рата, целокупан проблем се често вулгаризује покушајима сваљивања кривице за његово избијање на Србе. Иако такви неозбиљни закључци понекад долазе и са врло значајних места, ми их не можемо и нећемо прихватити.

У ситуацији када Србија као држава не предузима готово ништа да озбиљно и документовано одговори на ове грубе фалсификате који могу имати далекосежно негативне последице, глас грађана добија на значају.

Овај пројекат ће највероватније бити једини сличне садржине на шпанском, матерњем језику око 400 милиона људи који у већини случајева са доста симпатија гледају на Србију, што посебно подлвачи његову важност.

Слободоумним људима са тог говорног подручја једноставно нико не нуди алтернативне информације везане за балканска збивања иако би оне сасвим сигурно биле добродошле, нарочито у светлу чињенице да је јавно мњење све обазривије када се ради о “званичним истинама”. 

Овај пројекат, осим сати напорног рада, подрзумева и доста материјалних трошкова, почевши од најтривијалнијих, као што су телефонски рачуни и фотокопије, па све до оних много значајнијих.

Велике продуцентске куће или велике фирме које би биле у могућности да га спонзоришу, не желе да буду идентификоване са његовим наводно контроверзним садржајем.

Једина помоћ коју можемо да очекујемо и коју са правом тражимо је помоћ људи који имају исте погледе као ми и који сматрају да их држава не представља, нити прихватају терор великих медијских кућа.

Само минимални део новца који трошимо на медије који крајње негативно пишу о Србији би био више него довољан да овај посао приведемо крају.

Без обзира на износ, сваки прилог ће бити изузетно вреднован.

______

Извор: http://www.semanarioserbio.com/disparo/