.

Робовање Гаврила Принципа

Нису мени тешке букагије,
ни мемљиви зидови ћелије,
нису мени тешки казамати,
није мени тешко робовати.

Ако питаш чега ми је жао
Грахова се нисам нагледао.
Жао ми је матере Марије,
жао ми је вољене Србије.
Жао ми је мога брата Јове,
жао ми је судбе Србинове.
Жао ми те напаћени роде,
што се ниси нагледо слободе.
Ничега ми више није жао,
што сам им’о за српство сам дао.

Ја знам да су дошли задњи часи,
снаге немам, живот ми се гаси.
Ја већ чујем кораке стражара,
видим ашов у руци гробара.
Душа ми се кроз облаке вије;
убио сам, али грешна није.
Ја ћу мирно стати пред Господа,
узвикнућу: „Живјела слобода“.
Живи живот достојан човјека,
немој сужањ бити до вијека.

                         ***

Још би Босна колонија била
Да не беше Принципа Гаврила
Још Миљацка Сарајевом тече,
Од слободе ништа нема прече,
Још таласи обале јој мију
Где је Принцип пис’о историју.
Од Mилоша и косовског боја
Нису Срби имали хероја,
Празнина је вековима била
Док Марија не роди Гаврила.

ПЕСНИК: ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ