Глас Косова и Метохије
27.6.2014.

Ко је гласао на Јахјагиним изборима нема право да слави и обележава Видовдан.
Он сад може да слави Тачијев рођендан, Јахјагину годишњицу брака или Харадинејев сунет.
Само прави Срби, који су остали верни својој отаџбини, свом Српском имену и свом светом кнезу, имају право да славе и обележавају свети Видовдан!
Гласачи нек спусте своје главе, нек се исповеде, ако им Бог икада опрости издају, па нек тек онда знају шта је крст, а шта је евро. Амин. а1

***

Глас Косова и Метохије
26.6.2014

„Све за Христа – Христа ни за шта!“, рече мудро свети кнез Лазар.
Приметићете није рекао „све за паре“, нити „све за титулу“, нити па „све за поштовање људи“.
Знао је он да је и титула и новац и поштовање људи лук и вода! Знамо ли то ми сад?
Прво не знају изгледа више попови на врху цркве.За њима храбро издају власти, а онда и локални тзв „босови“.
Док је дошло до обичног народа, прође 15 година.
Наш народ је пет векова одолевао да се не потурчи а нама је требало само 15 година да почнемо да падамо у искушење и шиптаримо се?
Зар смо толико слаби?
Зар је толико битна наша лична добит, безбедност нашег посла?
Зар је толико страшно да смо гладни?
Очито јесте.
Наш народ је 500 година био гладан, био клан, био мучен, био напаствован на сваки начин, па је издржао.
И тада су великаши, они што нису изгинули у боју на Косову, прешли на страну Турака, а народ је остао Србски… због тих несебичних, храбрих, скромних и дубоко побожних Срба и ми смо данас Срби.
А због наших сопствених избора и недела можда наша деца, унуци и њихова деца већ то неће бити.
Хоћемо ли радити „све за Христа – Христа ни за шта“, или мислимо да је Лазар био будала, а да смо ми паметни?
Боли нас уво што су други пали, ми не смемо.
Ми имамо већу благодат, па се од нас и више тражи.
Шта је то благодат?
То се не једе и не пије се, рећи ћете. Шта ми имамо од тога?
Имамо СПАСЕЊЕ.
Знате, то је она ствар због које смо постали Православни, ако се сећате? Да не бисмо свој ВЕЧНИ живот провели у паклу, него с Господом у рају.
Ако још увек верујете у живот после овог. Или је и то по вама будалаштина?
Много нешто будалаштина око вас, а ви сте тако паметни.
Толико паметни да не можете да схватите да иако не верујете, рај и пакао ипак постоје, Бог такође постоји а тај Лазар, за кога мислите да је будаласт, је поред Њега у рају.
Док ћемо изгледа ми послати себе, сасве својом памети, у пакао.
А пакао, није то неки казан, па ми се ту као крчкамо. Не!
То је нешто најгоре што мислите да би могло да вам се деси у овом животу, смрт ближњег, болест, губитак дома, лоше речи, дела, репризирано вама да проживљавате у вечности.
Зато људи не желе да оду у пакао, јер је то мука душе, без мира. Није топло па вам је тешко, није крчкање па вам отпада кожа, месо, већ су муке духовне, јер ви тело немате тад.
Зато вас питам: хоћемо ли радити „све за Христа“? Или ћемо слушати издајнике на челу цркве и начелу државе који нас продају за своје свилене јастуке и своја скупа кола?
Христос је сишао с небесног престола и умро за нас. Лазар је сишао са свог земаљског трона и умро за нас, а ови не би умрли за своје дете, за своју жену… а камоли за нас.
Гледајте да се не уплашите, али уз молитву сталну никад се не бисте прешли и изашли на гласање, никад не бисте трпели тлачење споствене државе. Имали бисте разум.
Без молитве, само је битно – где је Цеца летовала, шта је јео Новак, где спава Карлеуша и ко су забога Јана,Ћана, Стоја…?
Ех моји луди Срби. а1