25.06.2014. ФАКТИ
Сергеј МАРКОВ
МИРНА ОФАНЗИВА КРЕМЉА КОЈА ЈЕ НАМЕЊЕНА ПРВЕНСТВЕНО ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ВЛАДИМИР Путин замолио је Савет Федерације да опозове дозволу за слање војске у Украјину.
То ће бити веома негативно примљено у Донбасу и у патриотским круговима у Русији који сматрају да Путин Донбас „пушта низ воду“.
Тај потез ће нанети моћан удар по Путиновом рејтингу. Међутим, Путин не мисли о рејтингу већ о безбедности и интересима Русије. А мени се чини и да председник не одустаје од помоћи Донбасу, већ да покушава да учврсти мир у Украјини после прекида ватре.
Он, пре свега, даје сигнал ЕУ да не мора да се боји уласка руских трупа у Украјину, него да треба да подржи мировне преговоре. Путинов потез је подршка оним снагама у ЕУ које не желе више да покорно следе план рата.
Уверен сам да ствари стоје овако утолико пре што се помоћ Донбасу може указивати не само слањем војске. Уосталом, Савет Федерације – буде ли потребно – може опет донети исту одлуку.
Путиново писмо, дакле, није толико адресовано Савету Федерације, колико Европској унији.
Петар Порошенко је подржао Путина само неколико минута након што је Путин упутио писмо Савету Федерације и одмах је рекао да ће сменити губернатора Дњепропетровске области Коломојског, једног од главних ратних преступника кијевске хунте.
Да ли ово значи да је Порошенко почео да се разводи од партије рата?
То је могуће, али ипак треба бити спреман и на то да ће он покушати да нас опет обмане, као што је то увек било у Украјини.
Упркос свему: ово је Путинова мирна офанзива.
_______
СРБски ФБРепортер (додатак тексту):
Сергеј Александрович Марков (рођен 18 априла 1958, у месту Дубна Московска област) — руски политиколог, публициста и друштвени радник. Доктор је политичких наука, доцент на катедри за историју и теорију политике факултета за политологију московског државног универзитета и директор Института за политичка истраживања.
6 фебруара 2012. је званично је регистрован као повереник кандидата за Председника РФ и актуелног премијера Владимира Путина. (википедија)
***
Руски сенатори ставили ван снаге одлуку о могућој употреби војске у Украјини
25.06.2014. ФАКТИ
ПОДРШКА МИРОВНОМ ПРОЦЕСУ У УКРАЈИНИ – САМО ЈЕДАН ЧЛАН САВЕТА ФЕДЕРАЦИЈЕ ГЛАСАО ПРОТИВ
Према члану 102. Устава РФ, одлучивање о коришћењу Оружаних снага земље изва њених граница – у искључивој је надлежности Савета Федерације, а таква одлука је пуноважна уколико за њу гласа већина, односно – најмање 85 сенатораСАВЕТ Федерације – горњи дом руског парламента – ставио је, на иницијативу шефа државе Владимира Путина, сопствену одлуку од 1. марта 2014. којом је дозволио употреба војне силе у Украјини.
За су била 153 сенатора, против је гласао само један, а уздржаних није било.
Агенција Ројтерс је објавила мишљење једног неименованог сенатора да је данашње гласање у Савету Федерације „акт добре воље да се помогне мировним напорима у Украјини“, у којима Москва себе види као браниоца права свих који говоре руски, а и Украјинаца који себе сматрају саставним деловом великог Руског света.
Исти сенатор је истој агенцији још предочио: „Али, таква одлука може у кратком року бити поново изгласана“.
Путин је упутио писмо Савету Федерације на име председнице Валентине Матвијенко, у коме је изнео предлог да се анулира мартовска одлука о могућности употребе Оружаних снага Руске Федерације на територији Украјине.
Како је објаснио његов портпарол Дмитриј Песков, Путин је то затражио „у циљу нормализације ситуације и решавања кризе у источним регионима Украјине, као и поводом почетка тространих преговора по том питању“.
Према члану 102. Устава РФ, одлучивање о коришћењу Оружаних снага земље изва њених граница – у искључивој је надлежности Савета Федерације, а таква одлука је пуноважна уколико за њу гласа већина, односно – најмање 85 сенатора.
Сам Владимир Путин данас је, иначе, већ упозорио да је седам дана примирја у Украјини недовољно, другим речима – да га треба продужити и започети преговоре између Кијева и југоистока. Додао је да је Кремљ ово већ пренео и председнику Украјине Петру Порошенку.
Нагласио је да преговори морају бити „суштински“, да би људи на истоку Украјине коначно схватили „како ће бити гарантовани њихови законити интереси“.
МЕРКЕЛ: Санкције могу да буду враћене у игру
НЕМАЧКА канцеларка Ангела Меркел изјавила је данас да би нове санкције Русији могле да се поново нађу на дневном реду уколико стабилизација ситуације у Украјини не буде бржа.
Она је, у обраћању доњем дому Бундестага, поздравила Порошенкову одлуку о једностраном прекиду ватре, а Путиново одрицање од права на војну интервенцију као „психолошки значајан“.
Меркел је, међутим, рекла да упркос прекиду ватре и даље има жртава међу украјинским војницима.
„Напредак је спор… Дипломатска решења су у првом плану, али ако ништа друго не функционише, санкције могу да буду враћене на дневни ред“, додала је Меркелова.
ХЕЈГ: Обарање хеликоптера није подршка мировном плану
УВОЂЕЊЕ оштријих санкција против Русије постаје сваким даном све ближе јер Москва није никаквим конкретним акцијама подржала мировни план украјинске владе, рекао је данас британски министар спољних послова Вилијам Хејг.
Обарање украјинског хеликоптера и убијање деветоро људи у њему у уторак тешко да је подршка плана помирења, сматра Хејг, пренела је агенција АФП.
Категорије:АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, Анализа, Русија, Украјина, MAIL - RSS FEED

















Коментари читалаца…