Зоран Марковић
13.5.2014.

Јуче, 12. маја 2014. зазвони телефон. Непознат број. Јавим се:
– Да…
– Зоран Марковић из Урошевца?
– Да, изволте…
– Овде Марко, повереник за избегла и расељена лица. Марковићу, вароватно знате да ће 8. јуна бити одржани избори, па вас обавештавамо да ћете морати ових дана да дођете до нас како би смо вас и чланове ваше породице регистровали. Гласа се преко поште, и…
– Какви избори?!
– Парламентарни… 8. јуна!
– Мислите на парламентарне изборе на Косову?! (згрануо сам се!) Не, хвала! Уопште не намеравам да учествујем на шиптарским изборима! Слободно запишите да НЕЋУ да учествујем!
– Али, то је у вашем интересу!
– Како је, човече, у мом интересу?! Па они су нас истерали из наших домова и не дозвољавају да се вратимо…Зар да гласањем дамо легитимитет шиптарској држави?! И зар није позивање на такве изборе противуставно дело?
– Добро, не морате учествовати, дођите само да вас евидентирамо како би сте ушли у базу података… Знате, ви сте ту скоро добили помоћ од нас, па би било добро да се евидентирате…
– Јел ви то мене уцењујете?
– Не, само вас подсећам да сте добили помоћ и шта ће рећи они из Београда на то што не желите сада да се евидентирате?
– Значи, учешће на изборима је цена коју морам да платим за добијену помоћ?!
– Не, не! Само било би лепо да се бар евидентирате…
– Па да неко гласа у моје име! Не, не желим! НЕЋУ ДА СЕ ЕВИДЕНТИРАМ!
– Како хоћете… Моје је да вам кажем. Ако не будете у бази нећете више моћи да рачунате на помоћ као расељено лице…
– Не интересује ме више ваша помоћ! Довиђења!
– Довиђења…
Сваки коментар је, ваљда, сувишан!