
Нијеси сама земљо света
Ђурђина Турковић*
Набујале мутне воде
не могу ти ништа, вјечна земљо!
Могу можда домове нам срушит,
али наша снага је у духу!
Ти си Бож’ја творевина,
и зеница ока црногорског.
Везала нас спона историјска,
и душе наше саткане од Православља.
Нек’ ти повриједе тијело муке многе,
али видаће ти ране Црна Гора,
заједничким снагама против недаћа,
к’о што раде најрођенији!
Твоја свијетлост мила земљо,
надјачаће свијетлост Сунца.
Од твоје се свете земље,
и вјетрови хладни плаше,
многима си мрска таква,
јер си земља светог Саве јер
је твоја сестра – земља владике Његоша!
Немој бити никад тужна,
већ пркоси као увијек,
и запамти ово добро:
НИЈЕСУ МРТВИ ТВОЈИ ЦРНОГОРЦИ!
Никада те мила мајко,
не издаше наше чисте душе,
већ ти добро знадеш
да путеви наши теби воде.
Ако треба за коријене наше исте,
нашом крвљу биће заливени!
Ако треба и животе,
за род Српски не жалимо.
Од историје се не може побјећи,
већ се треба дичит њоме.
Нијеси сама земљо мила!
______
*Ђурђина Турковић је рођена 07.05.1994. године у варошици на обали Плавског језера, завршила је гимназију у Подгорици и тренутно студира на Правном факултету. Већ пар година пише мотивационе говоре за младе људе и поезију религијске, социјалне и филозофске тематике, бави се бесједништвом и члан је антисистемског покрета ОТПОР ДИКТАТОРСКОМ РЕЖИМУ-ГРАЂАНСКА НЕПОСЛУШНОСТ.
Категорије:ПАТРИОТИЗАМ, ПОЕЗИЈА, Родољубље, Црна Гора, MAIL - RSS FEED















Коментари читалаца…