ДЕШАВА СЕ...

Умирао је споро и у мукама, најусамљенији човек на целом свету, српски јунак и мученик Гаврило Принцип


10173713_699562486752034_4037233513253646268_n

***

ФБ Славко Лабовић
28.04.2014.

 

1908265_730686393648967_432441687114833318_nГаврило је преживео „муке Исусове“ и то током дугих година заточеништва. Толико ужасних болова, сваког дана и сваке ноћи, сваког сата и минута. И стално ударци, убоди, нове ране, нељудско вређање, најстрашнија понижавања, кидање костију… и глад, страшна, језива глад и неподношљива жеђ (док није спао на 30 килограма тежине, сав у живим ранама и НЕПОДНОШЉИВИМ БОЛОВИМА).

А уз то је стално био засипан трагичним вестима са српског ратишта. У ужасним сумњама у смисао свог видовданског чина.

Сваки погинули српски војник, сваки мртви Србин и Рус, сваки корак нашег повлачења преко Албаније, сваки у снегу смрзнути невољник, свака од тифуса и дизентерије страдала болничарка, свако уплакано дете, свака запаљена кућа и обешена породица у Мачви, све оно што је тих година нестајало у пламену и облацима барутног дима… све се то забијало, попут челичних ексера, у његову душу (баш као и у његово изранављено тело).

И тако је умирао, споро и у мукама, најусамљенији човек на целом свету, Гаврило Принцип, за идеале ослобођења свог вековима поробљеног народа. За хајдучку освету над онима који су нам у време Принципивог одрастања живима драли кожу с леђа, над свим тим углађеним и налицканим садистима који су са једнаким уживањима слушали Штраусове валцере и самртне вапаје својих српских жртава.

И, ето, сад, стотину година од Гавриловог пуцња у мрског тиранина и 96 година од Принципове смрти – многи Срби на себе преузимају улогу адвоката Фрање Фердинанда и сурових судија свом херојском сународнику и његовој браћи из „Младе Босне“ са несувислим тезама о „масонској завери“ и директној умешаности српске владе у Сарајевски атентат. Седе као злогуки гавранови и даноноћно креште фразе идентичне онима из аустроугарског ултиматума Краљевини Србији.

Чудни смо ми људи (реч „народ“ одавно још не можемо да користимо ако ћемо право). Неподношљиво сурови и злобни („објективни“) према својима и мазохистички болећиви према нашим непријатељима (без обзира да ли је реч о Принципу, Апису, Дражи, Љотићу, Вуковару, Сребреници, бомбардовању РТС-а, догађајима на Косову и Метохији, одвођењу наших ратних команданата у Хаг…).

Ми не умемо да се суздржимо и да нас СВЕ РАНЕ НАШЕГ РОДА – БОЛЕ КАО НАШЕ СОПСТВЕНЕ.
Нити да коначно научимо да разликујемо своје од туђих, саборце од непријатеља и да више никад не говоримо о „српској страни у сукобу“ (као да смо ми нешто друго и издвојено од те НАШЕ стране).

Зато се и распадамо.

По заслугама.

***

Реци не ЕУ
28.04.2014

Песма српског јунака и мученика Гаврила Принципа урезана на зиду његове затворске ћелије.
Био изложен мучењима а при крају живота је због лоших затворских услова врло ослабио и имао свега око четрдесет килограма. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти.

10275999_305330796289122_275222672487736930_nТромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема…

И место да смо у рату,
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Ал’ право је рекао пре
Жерајић, соко сиви
ко хоће да живи нек’ мре,
ко хоће да мре нек’ живи.

Гаврило Принцип
25. јул 1894 – 28. април 1918

Вечан ти спомен у вечном животу и Царству Небеском!

4 replies »

  1. С бедема наших се вија тирана погани стег,
    И смрти трубе се хоре;
    Сврх нас је небо мрачно и хладно као снег –
    Ми беле немамо зоре.
    Наши су
    Дани
    Коноп и стуб,
    Магле
    И врани,
    И звери зуб.
    Па докле ћемо срамно сносити јарам црни
    Неми и пусти кô пањ,
    Гледати где нам родно огњиште хуља скврни
    И ругло баца на њ?
    Јесмо ли
    Стока?
    Јесмо ли црв?
    Где је сев
    Око?
    Где плам и крв?
    С бурама освете свете нек свети букне бој
    И жути липсају хрти!
    Са песмом царски и гордо упримо поглед свој
    У очи студене смрти!
    Нек пун
    Лепоте
    Сине кô мај
    С наше
    Голготе
    Васкрсни сјај!

    Мостар 1920.
    (Алекса Шантић)

    Свиђа ми се

  2. Pisati o Principu nije lako pa ja neuk i nedostojan pera da pišem o planini zvanoj Gavrilo, opet se nakani bar da se zna da ga nisam zaboravijo. Čitao sam o njemu svašta što je izlazilo iz mastila i stručnih i ostrašćenih, kao na primejer od velikana roda Srpskoga do bolesnika kome nije bilo ljeka . Ja lično sam u Sarajevu bio u zgradi i sobi u kojoj je priveden poslije toga istorijskoga čina. Ubistva predstolonasljednika Ferdinata. U Sarajevu u kasarni tada Maršal Tito na objektu ŠRO postoji ploča sa natpisom da je tu doveden Gavrilo Princip poslije ubistva Ferdinanta. Iskreno ne znam šta je sa tom pločom i šta Kanton Srpske može preduzeti oko zaštite ili bilo koju drugu radnju kako bi sačuvali istoriju makar u zapisima. Ali kao ideja može da posluži nekome da se tome posveti, prvenstveno na nivu vlasti pa tek onda nešto više a upravo je sada momenat po Vidovu danu da se tamo položi cvijeće i rehabilituje bar ta ploča.

    Свиђа ми се

  3. Нашем Гаврилу Бог душу да прости, додјели му свјетлост рајских насеља, свјежину зеленила и мир вјечног живота. Вјечнаја памјат.Амин!

    Свиђа ми се