Под пуном одговорношћу, људском, духовном, кривичном, свестан сам својих речи, тежине коју носе, и последица које ће наступити, али не желим, не могу и нећу више да ћутим, обуздавам свој немир због неправде у којој се мој народ налази…

Каже наш народ – “Ил’ пуковник, или покојник“… За праве ствари у животу треба скупити м*да, одлучно преузети све ризике и бити свестан да акција коју преузмеш – има своје бенефите и консеквенце, позитивне или негативне. Знам да ћу након овог текста бити прогањан или глорификован. Ако треба да сагорим, желим да то буде бљесак супер-нове, а не крес упаљача без плина….

После ове глупаве, нелогичне и оркестриране харанге на једног обичног човека из народа који се ето – усудио да има право на сопствено размишљање, знам да никада више нећу наћи посао било где, ако се одржи садашњи систем вредности у друштву, ставу јавног мњења, и утврђеним материјално-духовним односима. Преостаје ми политички ангажман, мада ме то не радује, јер ми је и политичара (боље речено политиканата) – пун кофер….

Себе бих шутнуо у д*** да могу, али не тренирам јогу, што сам узео учешће у променама 5-ог Октобра 2000-те, мислећи да радим најчистији посао, и да се борим против диктатуре. Што се тиче самог Милошевића, жао ми је што га је она пи*да од Ђинђића шутнула у Хаг, јер мислим да смо МИ први требали да га осудимо за оно што је НАМА учинио, свесно и егоистично нас је жртвовао, нарочито Србске Крајине. Онда долазимо у ситуацију да гледамо како скупља поене бранећи Србију у свом казамату, јер курвини европски синови не нападоше њега, него нас. Радован и Ратко су друга прича, они су хероји, и зато призивам све ватре пакла да сачекају продане душе што их испоручише демонима.

За Радикале сам почео да радим из ината, јер сам врло брзо видео да је испало “сјаши Курта да узјаши Мурта“. Желео сам да будем (и увек бићу) квалитетна опозиција лошој власти. И срцем сам се борио, верујући да ће нови политички принцип променити домаћински однос према држави….

Али, за време Жутих, десило се највеће урушавање и анулирање свега што је имало префикс “Срб“… Малигни карцином невладиних организација и шпијунских мрежа се раширио по Србији, исисавајући и пљачкајући све оно што су генерације наших дедова и очева зидале, подизале и гајиле, уништавајући нам образовање, здравство, војску, све оно што је могло да нам послужи, не за опоравак, него за ОПСТАНАК!

Након што су Радикали поражени 2008-ме, био сам сведоком суза Николића и Вучића, и моја приступница носи ситан број чланства СНС-а. Код њих сам долазио кад год сам им требао, и кад год је постојао проблем који треба решити. Поштовали су ме као професионалца, и радио сам као професионалац, за свој рад сам био плаћен, а ја сам у њих имао поверења да ће променити нешто.

Али, каже стара народна изрека – да би видео ко је какав, дај му власт у руке. И уместо да Србију очисте од зла, похапсе лопове и отимаче народне имовине из редова “бизнисмена“, тајкуна, политичара, уместо да сисну зубе и исцеде гној из чира на Србском телу, да низ воду оду шпијуни, НВО, пљачкаши, да се ухвате у коштац са корупцијом како треба и ваља – пооштравањем закона и превасходно његовом применом….

Шта смо добили?
Добили смо продужење агоније, калкулантске и политикантске игре, празне приче и неиспуњена обећања, НАТО и ЕУ јуришнике који ће, ако се овако настави – слободно ловити Србе по Србији, као у сафарију…..

Поручујем такође, оној багри – са Б92 и из ЛДП-а (ох, знам ко сте, али да вам дам рекламу нећу) – хвала вам што сте у мени подстакли процес катализације, и што сте дирнули у осиње гнездо. Жао ми је што сте то што јесте, искомплексиране, девијантне и декадентне подгузне муве, и сунце ће се над Србијом напокон показати, те ће ваш муљ и смрад изветрити…

Иначе, откад знам за себе, борим се. Од малих ногу сам учен да се ослањам на себе, да живим од својих руку, и да помогнем кад год могу сваком ко ми помоћ затражи. Ретко кад је ја тражим, и овај пут вам кажем – не треба ми. Сам носим свој крст, и не желим да будем узроком пропасти било кога ко има слично размишљање као ја. Нисам хушкач, само нећу више било коме и било када да ћутим. Плашим се само Бога, и себе, јер знам шта могу.

Сан ми је да на чело Србије дође Човек (попут Величине Владимира Владимировича Путина) који ће ову моју јадну и напаћену домовину чувати и плодити, неговати и бранити као сопствену прћију. Не требају нам стручњаци, они нам оглодаше вала баш “стручно“, до коске све што се могло оглодати. Треба нам један човек, један, али са моралом, снагом у срцу, челичном вољом да се не пристане на компромис са ђаволима, ко нема репове нечовештва.

Србијо, ако Бога знаш, пробуди се. Гангрена те је целу захватила, окрени се Русији, у њој је спас, јер да није било браће, Србије одавно не би било. Гледајте свет својим очима, слушајте својим ушима, мислите својом главом, а у вашој бројности је ваша снага, Срби моји….

Реците не ЗЛУ, јер да би ЗЛО тријумфовало, потребно је да ДОБРО не учини ништа…

Ком обојци, ком опанци, шта буде нека буде.
Мирне и чисте душе чекам своју Ломачу.

Радомир Бата Почуча

***

Поручујем господину Борису Тадићу, повампиреном злу које памтим, да је МОЈ став само МОЈ став, који ето – може бити слободан и уникатан.

Знам шта покушава, да имплицира да је МОЈ став разлог да нападне специјалне јединице Србије, јер није навео једну, него је употребио плурал.

„Ukoliko nadležni organi ne budu reagovali na kukavičke nastupe kvazipatriotizma i ukoliko država pokaže slabost u rešavanju ovih problema, modernizacija i demokratizacija Srbije na kojoj smo radili prethodnu deceniju biće ugrožena jednako kao i ugled naše zemlje“, napomenuo je lider NDS.

Кукавички наступ? Од тебе никада нећу бежати, и радујем се сучељавању, да могу у лице да ти кажем оно што мислим. А твоја “модернизација“ и “демократизација“ државе се може видети на делу… Војска нам је јака као просечно ловачко друштво, у Сартиду су Амери претопили 90% војне технике Србије за време твоје владавине, а углед наше државе је такав да нам политичаре сматрају трећеразредним лакејима на било којем меридијану ове планете.

Називај ме којим желиш именом, не дотиче ме, чак ми је комплимент када ме ниподаштава креатура попут тебе, али да знаш – ја осим срца, душе и убеђења – немам ништа што би могло да ме унизи…

Нападни ме, радујем се сучељавању пред судом и очима народа и Бога.

Да имаш образа као што немаш – у келију би се затворио да молиш Бога за опрост, што си учинио овом народу…
Само зато што се због тебе деца нису рађала, јер си им родитеље осиромашио до те мере да не могу да приуште себи још једна гладна уста – лице би ти поцрнело, ако би ти на њега изашла тмина коју у души носиш……

***

Ако ова прича буде имала тужан крај, и све остане на “интернет побуни Србског духа“, свечано обећавам да ћу (након изласка из затвора, ако изађем) отићи у манастир и замонашити се, или затражити исељеничку визу за Русију, да будем међу браћом која са поносом негују своју традицију, културу, свест о самоодржању и тамо оставити своје грешне кости….

Хвала свима на подршци, јавној и тајној, порукама и телефонским позивима, али ја сам ипак само један човек, са свим манама и врлинама, и немам ништа до свог срца и руку. Борићу се до краја какав год ми је суђен.

Љубим своје једино благо, своје дете, Марију, и своје пријатеље.

_________
Повезани текстови:

Радомир Бата Почуча: Знам да ћу страдати, и не бринем се много око тога…

ОДГОВОР НОВИНАРА ПОЧУЧЕ НА РЕЖИМСКО-МЕДИЈСКИ ЛИНЧ ПОВОДОМ “ЗЛОЧИНА МИШЉЕЊА”

“КУЧКЕ У ЦРНОМ” ОСКРНАВИЛЕ ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ- ГДЕ СУ “СРПСКИ КОЗАЦИ СА БИЧЕВИМА” !?