Бомбардовање

Млади Московљани положили цвеће испред Амбасаде Србије: 15 година од бомбардовања – 15 година срамоте САД


 

15 година од бомбардовања Југославије – 15 година срамоте САД

24. 03. 2014.
Гигамир

Данас је испред Амбасаде Србије у Москви обележен дан сећања поводом годишњице НАТО интервенције у Југославији. Млади су положили цвеће уз зид амбасаде у знак сећања на хиљаде жртава бомбардовања.
Пре 15 година Балкан је постао живи пример тужне чињенице да САД заиста имају идеју о „светској заједници“ у лицу ОУН, чиме се оправдава америчко мешање у историју народа.

Шта рећи, ако је самим америчким политичарима дан напада на Југославију остао у сећању као дан када је САД подрила свој међународни кредибилитет. Такво признање је учинио у свом ауторском чланку нико други до бивши амерички амбасадор САД у Москви – Мајкл Мекфол. Међутим, ово признање, зачудо, уопште не подрива антируску реторику америчког „јастреба“.

Овај бивши активни консултант лидера руске опозиције директно позива међународну заједницу да пооштри санкције против Русије, да је практично изолује. Знате ли шта је најважнија ствар која се може закључити из текста бившег амбасадора? Може се направити савршен пример – какав тон заслужују непријатељи и на који начин треба да  узвратимо на лицемерне инсинуације Запада.

Данашњи дан је још један повод да се сетимо да је бесмислено преговарати са атлантистима, да је бесмислено очекивати да ће они играти по „општим правилима“ која они сами свима намећу .
Путинова победа у кримском питању је постала могућа делом и због тога што је наше руководство коначно изградило издвојену позицију у односу на униполарни амерички лоби у свим међународним телима.

Крв на рукама генерације америчког руководства се не пере и не може се сакрити.

Југославија, Ирак, Либија, Сирија, Украјина… Већ смо неповратно много изгубили.
Ово се мора зауставити одмах!

__________
Превод: СРБски ФБРепортер

5 replies »

  1. https://www.youtube.com/watch?v=_DVkPDZbPwk Югославия
    Над вечерним Дунаем разносится
    Белый цвет, белый цвет, белый цвет.
    И на память мелодия просится,
    Прошлых лет, Прошлых лет, Прошлых лет…
    Но расстаяли птичьими стаями,
    Нашей песни простые слова.
    Ты уходишь в огонь Югославия!
    Без меня! Без меня! Без меня!

    За ночь под свинцовым градом,
    За то что меня нет рядом,
    Ты прости сестра моя – Югославия!
    За смерть под дождем весенним,
    За то что не стал спасением!
    Ты прости сестра моя – Югославия!

    Черноглазой девчонкой растерянной,
    Ты стоишь на другом берегу.
    Но добраться до этого берега
    Не могу, не могу, не могу.
    Над вечерним Дунаем разносится
    Белый цвет, белый цвет, белый цвет.
    И на память мелодия просится,
    Прошлых лет, Прошлых лет, Прошлых лет…

    За ночь под свинцовым градом,
    За то что меня нет рядом,
    Ты прости сестра моя – Югославия!
    За смерть под дождем весенним,
    За то что не стал спасением!
    Ты прости сестра моя – Югославия!

    Свиђа ми се

  2. A ovako je u beogradU:

    U saopštenju Žena u crnom je navedeno da su „MUP Srbije, Vojska Jugoslavije i paravojne jedinice počinile nebrojene zločine na Kosovu, koji su kulminirali tokom NATO intervencije“.

    Свиђа ми се