Вијести онлајн, 22.03.2014.

Затвор у Терезину био је место у ком је Принцип тамновао због атентата на Франца Фердинанда. Тамо је Гаврило написао свој једини сачувани литерарни рад, који је носио политичку поруку.

Схвативши да му нема изласка из тамнице, Гаврило Принцип је ове стихове, како се препричава, урезао сопственим ноктима на лименој чинији (мањерки).

Неки кажу да је једине сачуване стихове исписао кашиком, и то шифрованим робијашким словима, као поруку осталим заточеницима.

Сарајево, 1914

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све ко јуче
Сутра се исто спрема.

И место да смо у рату
Док бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт.
Ја нијесам идиот –
Па то је за мене смрт.

Ал’ право је рекао пре
Жерајић соко сиви:
„Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи!“

Песма је први пут објављена 17. марта 1919. године, после Првог светског рата, у „Звону“, под насловом „Сарајевски атентат 1914“.