ЕВРОАЗИЈСКО ОКО НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
Пише: Слободан Поповић
„Знаци и симболи владају светом а не реч и закон“
Конфучије
Крајем прошле године, освануо је горњи графички прилог уз текст посвећен Првој међународној евроазијској конференцији у Београду. Евроазијско око Новог Светског Поретка овим је и званично промовисано чиме се старо, технолошки застарело пирамидално „Луциферово око“ спрема за сметлиште историје! Као и сам долар. Но кренимо редом.
Ако је прокламација евроазијске идеје да свака нација и држава треба да се и даље самостално развија, поставља се питање : чему уопште ПОКРЕТ као такав и требају ли евентуалном покрету било какви једнобразни или међународни знаци или симболи? Ако су неке графичке одреднице ипак неопходне ради поистовећивања са идејом – тренутно је роба на тржишту благо речено сумњивог порекла и то јесте проблем. Неопходно је позабавити се овим ситницама. Као прво – „што се грбо роди вријеме не исправи“(1). Као друго – у планираном најновијем новом светском поретку неће бити никаквих рекламација па се на изглед робе мора већ на самом почетку обратити велика пажња. Уосталом уверили смо се толико пута како данас ништа није случајно.
Примера ради – једна али не и једина „Евроазијска Србија“ узела је за свој симбол осмокраку витлејемску звезду. Ако се ближе погледа предложена симболика, може се утврдити да од рано-хришћанске па самим тим и православне симболике у свему овоме нажалост нема ни трага и на њеном месту налазимо више него уверљиве отиске нове ултра-левице.
Наметање измишљених симбола
Облик приложеног симбола, једини је прави и изворни облик витлејемске звезде, те је било која и било каква друга „мало стилизована“ звезда са скраћеним краковима тенденциозно и накнадно уметнута у он-лине продајни каталог и служи да подсвесно асоцира на какве друге петокраке или чак шестокраке звезде као да је то све једно те исто. Порука која се овим жели пренети је: “све смо ми витлејемске звездице“. Овим се на мала врата и вештачки ставља знак једнакости између хришћанског и некаквог реално непостојећег симболизма такозваног јудео-хришћанства(2)
Ово и само примера ради, не представља витлејемску звезду:
Што се тиче боје на оваквој једној евроазијској застави. приложени „пурпур“ представља само један танак слој природног пигмента који се користи за добијање „царског порфира“. Оно што неспорно одликује ову заставу јесте њена потпуна идентичност са нео-пурпуром који је усвојен као интегрални део спектра ЛГБТ симболике.
Поређења ради, на овим фотографијама мозаика са ликом цара Јустинијана,може се лако уочити разлика измедју боје данашње жељене заставе у односу на оригинални византијски колорит. У сваком случају – предложена застава евроазије се само ПРЕТВАРА и уопште не личи на аутентични царски порфир.
Као што је парола данашње левице : „гејеви свих земаља уједините се“ скривена замена за дискредитовану паролу „пролетери свих земаља уједините се“, тако је и избор боје само замена за проказану црвену боју марксизма која се ипак оставља за саму витлејемску звезду под новим именом: „кшатријско – ратничка боја“. Политичка коректност у оба случаја налаже мимикрију и скривање али да се хришћанство може напасти и пигментацијом – то је извесно и видљиво.
Овакав ПОСТОЈЕЋИ дизајн једно је од идејних решења за медјународну ЛГБТ заставу. Позната је и симболика свих боја на геј застави. Уочљиво је да пурпурна боја која лежи на самом дну геј спектра симболизује „духовност“. Обзиром да је ДУХОВНОСТ примарно начело евроазијске идеје(3) – жели нас се уверити како је у Евроазијској Србији под витлејемском звездом духовност „на сигурном“. Када отклонимо димну завесу, гледамо праву симболику „Тешићеве групе“.
Постоји још један мали детаљ којим се камуфлира леви траг: обзиром да реч „српски“ нехотице и подсвесно асоцира на „срп“ из дуалитета српа и чекића; на поменутој се евроазијској групи „добронамерно препоручује“ употреба речи „срБски“.Као што је уосталом и све друго добронамерно лепршаво и културно у овој новој политички коректној левој револуцији. Ако сам добро запамтио, само се улазна врата на крају ногом разваљују; остало је све – „пурпурно“. Причај једно – ради друго. Сликај друго – мисли треће. “Две ноге – лоше“! „Четири ноге – добро“! (4)
Са друге стране, и ултра-десничарска идеологија исто тако ревносно води борбу за срце и душу будуће евроазије. Тренутно је десница прилично утихнула али је извесно да ни она не мирује и да чека своју прилику увиђајући да у данашњем свету и ултра-конзерватизам мора да се барем донекле избори за привидну политичку коректност, обзиром да у политици пост-модерне „ратинг“ диктира све. Интернационална десница нема никакву стилски дотерану франшизу. Појава и симболика покрета „златне зоре“ о овоме довољно сведочи. Познати је сатаниста Alistair Crowley имао само-прокламовану титулу свештеника реда Златне Зоре. Негативне конотације овим постају неизбежне.
Левица се као и увек успешније представља као “заштитник слабих и угњетених” и данас је по ко зна који пут заварала публику како јој је стало до традиционалне духовности и како се враћа Богу!?! У сваком случају, здравог конзерватизма нема ни код једних ни код других. И једни и други већ нападају традиционалну духовност. Примерено је цитирати Солжењицина: “Капитализам и социјализам су само два краја једне те исте батине”.
Залажење у доктринарне и методолошке индикације о скривеним мотивима левог крила евроазијског покрета није потребно. Као што смо могли да видимо и на примеру виртуелне екскомуникације Горана Радисављевића, људи који су и иначе већ обавили пар дигиталних сахрана једноставно и сасвим искрено верују да ће “надживети Путина”. Уосталом стратегија је јасна већ из понуђеног симболизма: Само се Стаљин осуђује, само се Дугин напада, само се Солжењицин игнорише, и само се Тито спрема; лично и персонално.
Дигитална тиранија или компјутеризован свет без новца
Колико год били начитани или добро обавештени о збивањима иза сцене или у вези правих господара који повлаче све конце светских збивања, чини се да о новом светском поретку први графички прилог уз овај текст може доста тога да нам исприча. На слици сасвим извесно није никаква а камоли витлејемска звезда. Ово је само приказ све-видећег ока прилагођеног новим виртуелно-дигиталним условима следеће bit-coin етапе увођења новог човека као животиње са кредитном картицом. Можда је макар и спорадично око Провиђења некада било део хришћанске иконографије, али се оно од 1797 године акламативно највише доводи у везу са покретом слободних зидара а не са хришћанством.
Са уметнутим кругом који би да представља звездани нуклеус, асоцијација на небеско тело мора да устукне пред стварношћу: суочени смо са апертуром фото-објектива или електронског ока и последично, симболика је САМО ЈЕДНА: снимљени сте, регистровани, учиповани и бар-код-овани. Ето то је тај мали симболичан новогодишњи поклон ГЛАСА РУСИЈЕ својим српским пријатељима. Ако је неком потребан превод, он гласи : “Не устајте док не довршимо започето”.
Колико се год Глас Русије трудио да нам објасни да је у Хрватској СВЕ у реду и да ми треба и МОРАМО бити са њима у било каквој широј интеграцији па и у пан-европској евроазији,толико се мора бити уверенији да у Хрватској НИЈЕ ништа у реду и да ми не треба и НЕ СМЕМО бити са њима НИ У КАКВОЈ широј интеграцији па ни у пан-европској евроазији. Свакоме је толико јасно. Са Загребом више никад и са Загребом више нигде. Остало је све много лакше. Да нам се сервира сумњив производ није спорно! Чини се да само Библија може да заокружи слику будућности која се мирне савести презентира оваквом графичком интерпретацијом:
“…И би урађено тако да сви; велики и мали; богати и сиромашни; слободни или робови ;сви они примише знак на десној руци или челу свом.И би тако да ниједан човек не може ни куповати ни продавати,ако не имаше овај знак,или име звери, или број његовог имена…”(5)
Епилог
У међувремену, гореописана „пурпурна“ застава која је промовисана у периоду пре, за време и после прве евроазијске конференције и која се ту и тамо још увек провлачи као графички или фото-прилог уз написе са евроазијском тематиком сасвим је нестала са незваничног каталога са енглеским насловом. (6)
Један је интернет каталог постојећих идејних решења за заставу евроазије на енглеском, а други је на руском. Примећује се различита заступљеност „Кофнеровог пурпура“. Ради се о промени тактике. Уместо „ка Русији“, креће се „из Русије“. Али свакако НА Русију. Истовремено се у први план промовише следећа аморфна симболика на којој се истичу полумесец и сунце.
Иначе на такозваном се „крисламу“ извесно интензивно ради и понека информација повремено процури у јавност.Очигледно је да последњи покушај стварања евроазијске хералдике тек треба да пронадје „прихватљив симбол хришћанства“.
Творци оваквог симбола новог светског поретка се надају бољој прођи за ову атрактивну пан – европско – евроазијско – крисламско – косовску симболику. Зли дуси никад не мирују. Нећемо Југославију! Хоћемо Јужни Ток!
Референце
(1) Позната изрека црногорског правника Валтазара Богишића
(3) Такозвано “Три Д” – духовност државност и демократија.Овиме се духовност као принцип у смислу постојећих религија,свесно ставља у први план.
(4) Џорџ Орвел : “Животинска фарма”
(5) Нови завет (Књига откровења) Глава 13 стихови 16 и 17
Категорије:СВЕТ, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…