Владимир НЕСТЕРОВ: МЕТАМОРФОЗЕ ЕВРОПСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА

Све више се шири нова етапа борбе становника земаља-чланица Европске уније против њиховог претварања у апстрактне појаве које су изгубиле национално осећање, сопствену историју и културу. У условима када су лево оријентисане  политичке партије европских земаља одбациле (уз малобројне изузетке) своју историјску иделогију и када као најважнију ствар за себе виде труд око учвршћивања  тријумфа ЛГБТ популације, појавили су се нови лидери друштвеног протеста – они, које су раније обично називали „крајње десни“.

11.01.2014. Фонд стратешке културе

Европски националисти су одлучили да се боре!

У последње време се доста говорило да реорганизација политичког простора у Западној Европи води рушењу држава – нација. Новембра 2012.године канцеларка СРН Ангела Меркел је отворено изјавила да „ће једном Европска комисија постати влада, а Европски парламент – парламент“. Јер, као, дошло је време да се стара парола:  „Сједињене  Државе Европе“ – оживотвори.

Немачку канцеларку прати добро уважбани  хор глобалиста који тврде да је век нација и националних држава заувек отишао у прошлост, а да је место уступио наднационалним облицима политичке и економске управе.

Али ништа није једноставно онолико, колико се то чини. Из  недара Европске уније  извирују снаге које раде у интересу јачања националног суверенитета  сопствених држава и иступају против даље изградње „дома читаве Европе“  у коме ће се у улози онога  ко  управља, без права гласања о томе, наћи Берлин. То су, најпре, партије националистичког усмерења  које смерају да се на изборима за Европски парламент, заказаним за мај ове године, сукобе са поборницима „уједињене Европе“.

Избори за Европски парламент су у политичком животу већине земаља Европске уније посматрани као нешто не тако важно. Међутим, јачање националистичких партија, до кога је дошло на читавом континенту, и њихова тежња да обједине напоре како би зауставили процес интеграције европских држава у једну наддржаву,  изборе за Европски парламент претварају у један од најважнијих политичких догађаја. Они могу да доведу до формирања Европског парламента у коме ће блок посланика, у различитој мери усмерених против Европске уније и против евра, бити највећи у историји.

Код многих присталица Сједињених Држава Европе посебну узнемиреност изазивају Партија независности Велике Британије на челу са Најџелом Фараџем, која се нада да ће постати најјача партија у Великој Британији и Национални фронт Француске на челу са Марин ле Пен, који има снаге да освоји 24% гласова – више него Социјалисти Франсуа Оланда. Ултрадесничари Пољске, Аустрије, Мађарске и Бугарске, како се очекује, такође ће, у односу на изборе 2009. године, побољшати своје резултате. Анкете у Холандији показују да антиисламски популизам Герта Вилдерса добија све више присталица. По тврђењу експерта – у Европски парламент ће први пут ући и „Алтернатива за Немачку“ која такође иступа против евра, и италијански „Покрет пет звезда“ (М5С) који се бори против естаблишмента.

Марин ле Пен: против Европске уније и глобализације

На састанку који је крајем октобра 2013.године Марин ле Пен одржала са представницима аустријске Партије слободе, она је изјавила да националистичке партије чланица ЕУ треба да се за изборе у мају 2014. године уједине. 2010. године те две партије су формирале асоцијацију националистичких партија – Европску алијансу за слободу, у коју су ушли и партија „Фламански интерес“ из Белгије, Шведске демократе и Партија слободе из Холандије.

Посланике Европског парламента бирају становници земаља-чланица ЕУ. Излазност  на изборе је  по правилу  мала (2009. године је била испод 40%). Анкете јавног мњења показују да људи једноставно не схватају улогу Европског парламента. Изборне кампање су често усмерене према унутрашњим проблемима те институције, а кандидати за посланике нису упознати са његовом општеевропском актуелном усмереношћу. Међутим, ширење његових компетенција битно јача значај тих избора.

Европски парламент је основан почетком 1950.година као саветодавни скуп законодаваца – представника националних парламената чланица Европског удружења црне металургије (угља и челика), првог наднационалног удружења у Европи. Од 1979. године чланове Европског парламента бирају непосредно држављани појединачних земаља. Његове компетенције важе практично за све области политике ЕУ. Конкретно, парламент дели буџетска овлашћења са Европским саветом, гласањем и потписом председника Парламента ратификује буџет, а контролише и његово извршавање. Осим тога, он контролише органе ЕУ, посебно Европску комисију. Има право да понуди кандидатуру за европске комесаре, да  одбацује њихово постављење, као и да распушта Европску комисију. Европски парламент, у ствари, одобрава највећи део политичког рада ЕУ.

Јачање блока националистичких партија у Европарламенту може битно да искомпликује и вођење политике Европске уније онако, како је то замишљено. Да прочитамо шта о ЕУ каже Марин ле Пен: „До чега је довело формирање Европске уније? До тога да је од европских нација корак по корак одузиман суверенитет и да су оне постепено предаване у руке технократа које нико није бирао и које никоме не одговарају“. Имамо псеудодемократију, у којој можете да причате, чак да се дерете, али вас нико неће чути. Сетите се само приче о европском уставу. На референдуму су Французи уставу рекли „Не!“, али он ипак постоји! Без обзира да ли ми то желимо. Европом управља европска бирократија, коју не само да не занима мишљење народа, већ она ради против њих. У економији су на власт дошли неолиберали који су сасвим разрушили систем социјалне заштите становништва. А наша спољна политика је потпуно потчињена Сједињеним Државама. То се јасно види на примеру односа Европске уније са Русијом коју ми, Европљани, фактички одбацујемо као страни елеменат. А без Русије европски идентитет не може да буде потпун.“

Марин ле Пен је категорично против глобализације: „Глобализација, – она каже, – производи робе користећи рад робова тако, да те робе може да прода незапосленим. Тај лудачки економски систем који зарађује на социјалној неравноправности мора да се, ако се размишља о хуманости, одбаци. Кинеска радна снага – то је за капитал прескупо! Сада Кинези захтевају достојну плату, а капитал је кренуо даље, ка Бангладешу, да тамо пронађе нове робове. Али када незапослени некада богатог Западног света не успеју да купе чак ни јефтину робу коју производе робови, цео систем ће да се сломи! Ето зашто је потребно да се вратимо јакој држави, да повратимо границе, да уведемо царину и да спречимо слободно кретање капитала које нико не контролише. Финансијском сектору, огрезлом у шпекулације, потребна је строга државна контрола.“

Супротности и могућности

Проблем је, међутим, што такав план не може да доведе до коалиције која је способна за делање. Дешава се да, мрзећи Европску унију,  националисти европских земаља  понекад немају заиста добро мишљење једних у односу на друге. На пример, Партија независности Велике Британије се дистанцирала од сличних партија у другим земљама Европе, најпре од француског Националног фронта. Истовремено ће националистичке партије које теже стварању коалиције вероватно одбити заједнички рад са партијама типа грчке „Златне зоре“  или мађарског „Јобика“ којима нису страни насилнички поступци.

Уосталом, остракизам према „Јобику“ може да се објасни и симпатијама те партије према Русији. У мају 2013.године је Габор Вона, вођа партије, држећи предавање у „Центру за конзервативна истраживања“ који је смештен у Московском државном универзитету, Европску унију назвао „издајничком организацијом“ и изјавио да се „улога Русије данас састоји у томе, да се она супротстави американизацији Европе“. Вођа „Јобика“ се такође изјаснио за припајање Мађарске, уколико се појави таква могућност, Евроазијском савезу.

Националисти Велике Британије и Италије, треће и четврте густо насељене земље Европске уније, имају добре шансе. Али Партија независности Велике Британије, која негира европску интеграцију, има прилично хладне везе са Европском алијансом за слободу. И „Покрет пет звезда“ из Италије критикује локалну елиту, али зазире од антиевропске реторике.

Слаба партијска дисциплина и политичко размимоилажење су раније подривале јединство деловања националистичких партија у Европском парламенту. Међутим, могућност да те партије постигну у 2014.години успех без преседана на изборима може да измени све. Уколико успеју да превазиђу међусобне несугласице и да се договоре о заједничком раду, оне ће добити шансу да у самом зачетку блокирају европски (евроатлантски) пројекат.

Европски политички мејнстрим је узнемирен због претњи да се у 2014. години може појавити „најевроскептичнији и антиевропски парламент у историји“. Премијер Италије Енрико Лета је, пошто је прво позвао лидере земаља ЕУ да уочи мајских избора за Европарламент обрате пажњу на тај проблем, пораст популарности организација какве су Фараџова Партија независности Велике Британије, француски Национални фронт Марин ле Пен и италијански „Покрет пет звезда“  Бепе Грила назвао „најопаснијим феноменом “ у односу на све оно са чиме се Европска унија суочава …

фото http://continentalist.ru/2013/12/pravyie-populistyi-kak-rastushhaya-opasnost-dlya-evropyi/