Редакција СРБског ФБРепортера:  Путем редакцијске поште стигло нам је занимљиво писмо нашег читаоца, које желимо да поделимо са вама:

09.01.2013.

Молим вас, да ли бисте ми објаснили за кога пишу новине Печат? Да ли су они само маскиране, назови патриоте? Приметила сам да је немогуће дати коментар чак и ако је само Вучићева слика испод.

Господин Радослав (читалац) је нешто прокоментарисао на чланак „Вучић: Србија жели мир, али не заборавља свој народ„. Ја сам се надовезала на његов текст и дала му одговор типа: да наши политичари одлично знају шта раде, али их много не погађа јер се не ради о њиховој кожи. Да је њихова једина отаџбина њихов џеп и да се за разлику од говечета које се држи за рогове они не могу држати за реч.

Написала сам још: да смо ми добар народ ако прећутно одобравамо арчење и продавање Србије и док гледамо или чак учествујемо у ријалитијима као у рецимо оном „Тренутак истине“ где нам се пружа прилика да оголимо пред широким аудиторијумом сву беду свога живота за ситне паре.

Не знам шта ту има нејасно и неистинито, зато хтедох да вас питам хоће ли доћи дан односно хоћу ли га доживети, да ми Срби дочекамо да и нас огреје мало небеског Сунца слободе и правде.

Слушам данас на Фокусу поново како треба мењати свест српскога народа па ми и то не беше најјасније и молим вас да ми протумачите. Матора сам жена да бих се мењала под старе дане.

Док је слушалац кудио српски народ као нереалан и несвестан своје глупости термин је био слободан али чим је почео да поставља питања на рачун министра Родића, водитељ га је сасекао у пола реченице са образложењем да је потрошио термин и да и други слушаоци треба да се укључе.

Слушала сам их случајно пошто они пуштају жеље, честитке и мале поздраве и нисам очекивала ово. Читам све и свашта у намери да не испаднем глупа. Верујем да и остатак Срба лута као у лавиринту.

Има још тога – „Бели маг“ Лав Гершман свесрдно се труди да нас убеди да СНС ради за Русе и да нас чека дивна будућност као и остали пророци и магови. Да ли и они раде за министре? Асоцирало ме на баба Роску и Срећка Шојића.

Сврха овог обраћања била је да укажем да патриотске снаге морају више да се труде да прикупе оне Србе који нису свесни да су поједини медији потурена кукавичја јаја да би се разбила опозиција.

Ја нисам пророк нити врач погађач ко и за кога ради и ко кога лаже. Ја стојим иза свога става да имам једну отаџбину, да је волим свим срцем и да сам спремна да погинем за њу. Зато, још једном кажем  – на предстојећим изборима они ће опет однети победу јер народ или не зна, или не жели да зна, због апатије која га је обузела из сасвим објективних разлога узимајући у обзир колико су га пута преварили, али ако се изнесе довољно интелигентан програм и улије народу нада, победа ће бити наша.

Нисам ни у једној странци. Уколико позовемо Србе из Дијаспоре, сигурна сам да ће се одазвати. Интуиција ми каже, да је сад или никад. Не смемо да пропустимо шансу јер другу имати нећемо.

Ја сам само кап у мору, нико и ништа, број у личној карти и моја реч не значи много али ако се појаве људи слични мени имаћемо војску спремну да се бори. Досадило ми је да будем пасивни посматрач у деценијском силовању своје отаџбине, а вама?

Признајем није на мени да делим савете, учинила сам то пошто сам стекла утисак да вам је стало. И смучило ми се више да мозгам и лупам главу о томе како да прокљувим на који ће нас начин за***ати на следећим изборима, а морате признати сваки им  пут успе. И досадило ми је да не могу ни сутрашњи дан да испланирам а камоли наредних десет година.

Чини ми се да овакав живот није Божија замисао. Ако нешто знате, што ја незнам по питању СНС молим вас реците ми да не бих људе нападала јер ово што тренутно раде не мирише ми на добро, али како је овај живот фатаморгана, можда ме очи варају па није оно што видим већ оно што ми они кажу.

Безобразан читалац