11.11.2013.

Данашњи дан се слави као дан примирја… Браћо и сестре, то је дан завршетка Првог светског рата у коме је извојевана ПОБЕДА над светском силом и злом, победа коју су изнели наши преци.

Наша Србија, која је исписала најсветлије странице своје историје и уклесала своје име високо на лествици слободарских, храбрих, часних народа и држава и ако многи данас то покушавају да јој одузму и да ревизијом историје оперу своје крваве руке, а нас окриве за рат.

Видећете ускоро шта се спрема, хајка креће. Не знам колико смо данас сви свесни онога што су тада урадили наши дедови, не знам колико смо васпитавани и учени да то ценимо, да о томе знамо и да то проносимо даље. Чини ми се – не много. Али, можда и не нашом кривицом. Зато је мени данас, а верујем и многима од вас, читајући разне текстове о томе, било необично топло око срца. Мешала су ми се осећања, од тога да сам могао и да заплачем због трагедија и нашег страдања, до осећаја великог поноса и неизмерне среће што сам део народа и потомак оних који су се у то време борили за нашу Отаџбину и сачували је, ваљда вођени огромном жељом да је оставе нама, њиховим потомцима. Има ли шта лепше од тога, има ли већег смисла постојања… И нашег данас и њиховог тада…Зато, нека је вечна слава нашим прецима и једно неизмерно ХВАЛА што ми данас као потомци имамо чиме да се дичимо, на чему да градимо нашу љубав према Отаџбини и уздигнута чела слободно узвикнемо – ЈА САМ СРБИН И ПОНОСИМ СЕ ТИМЕ!