Од данас започињем тему о чудесном минералу зеолиту којег Србија има у изобиљу. Зеолит има спасоносна дејства по човека, животиње и природну средину. Он неутралише, везујући за себе, многобројне токсичне материје и тешке метале попут олова, кадмијума, стронцијума, живе, кобалта, хрома, затим митотоксине, то су оловни продукти гљивица у храни илити плеснива храна, и много тога још. Што је најбитније, на бази зеолита, Институт за нуклеарну технологију и минерологију у Београду пронашао је да кажемо „лек“ са којим се скоро сто посто Србија може очистити од осиромашеног уранијума, од последица НАТО бомбардовања! Али просто је невероватно да се стало са применом тог производа и планом чишчења Србије од осиромашеног уранијума, јер као што се зна, АЛИ СЕ ЈАВНО У МЕДИЈИМА УПОРНО ЋУТИ (!), малигна и канцерогена оболења после НАТО бомбардовања су у наглом порасту! Јунак-мученик приче о зеолиту је генијалац Бранко Станчевић који је 1993. године добио златну медаљу с ликом Николе Тесле за проналазаштво АТН-а, антитоксичког нутритијента. АТН је природни производ, у коме је главни састојак зеолит, прошао је све атесте, научна испитивања и провере, подржао га је и руски академик Тихомир Вребалов. Бранко га је патентирао у заводу за интелектуалну својину.

Међутим, прошле године, Бранко је ухапшен под оптужбом да је наводно надри лекар који малте не храном за стоку лечи људе, узима им паре и богати се. О томе ће бити више речи у сутрашњем чланку, где ће се видети да му је намештена игра, јер је АТН изгледа многим „великим играчима“ замрсио планове. Биће и изјаве људи који су лично познавали Бранка и користили његов АТН са великим успехом по њихово здравње и имунитет. Уосталом, Бранко и цела његова породица користила је АТН, а наравно да нико није луд да угрози свој и живот својих најмилијих.

Проучио сам ово са зеолитом пре него што сам решио да започнем ову тему, моје дубоко уверење је да сви ми грађани, када се упознамо са свим спасоносним својствима зеолита по затровану природу и храну разним токсинима и зрачењима, требамо наћи начина да помогнемо Брнку и његовом АТН-у, ради свих нас. А сада следи један текст…
Извор: Таблоид, 2012

Српске власти обуставиле опоравак рударства и експлоатацију зеолита

Лек за Нато трупе

Србија лежи на пола милиона тона чаробног минерала, колико се произведе у свету годишње. Александар Поповић, бивши министар Коштуничине владе, урадио је студију о зеолиту, али је нова власт тај пројекат потпуно занемарила. Док свет дрма ера минерала са чаробним својствима, наше тржиште преплавили су мешетари, надрилекари и препарати из суседства сумњивих квалитета.

Жика Ракоњац

У пролеће 2003. године објављена је сензационална вест да Србија лежи на минералима зеолита. Највећи басени овог рудног богатства налазе се у околини Врања, на падинама Копаоника, Фрушке горе…Само село Игрош, смештено међу брдима Јеленак и Трновачка чука, надомак Бруса, има пола милиона тона овог минерала, колико се произведе на целој планети годишње.
У овом тренутку Србија не користи довољно свој рударски потенцијал, заради једва 1,3 милијарде долара, а актуелна власт ништа не ради на експлатацији зеолита, иако његова прерада не захтева велика новчана улагања, јер обрада те руде функционише скоро попут каменолома. Наше тржиште је, са друге стране, преплављено препаратима из иностранства, претежно из Хрватске, Аустрије и Немачке, држава које уопште немају овај дар природе. Да зло буде још горе, њихове компаније зеолит увозе из Србије као сировину, а онда га прерађеног у малим и скупим паковањима пласирају на наше тржиште као свој аутентичан производ.
Схватајући да зеолит није само сензационално откриће већ и добра шанса да се лепо заради, бивши министар из Коштуничине владе Александар Поповић наручио је Студију о рударској индустрији Србије која је показала да се ресурси зеолита не користе довољно. Отварање таквих рудника коштало би око 100 милиона евра, али би приходи у наредних пет до десет година могли да достигну четири милијарде долара. Један од основних циљева био је да до 2018. године рударски сектор достигне учешће од 10 одсто у друштвеном производу Србије, али је тај пројекат одбачен, иако је за њега потрошено милион евра.

Поповићеве планове подржала је влада Јапана и јапанска Агенција за међународну сарадњу (ЈИЦА) у оквиру мастер плана са идејом да се српско рударство врати у живот. Зашто је Србија одустала од таквог пројекта за сада нема рационалног објашњења?

Експлатација зеолита је врло уносан бизнис у који многе велике светске компаније виде своју шансу, а српска администрација је спремна на сваку врсту услуге за ситне паре. На наше тржиште су већ присутне стране компаније, углавном из Хрватске и Немачке, па се најновија дешавања везују као директна последица битке за новац и рудна богатства.

У јануару је уз велику помпу ухапшен Бранко Станчевић, један од пионира у истраживању зеолита код нас. Бранко Станчевић је дипломирани ветеринар, човек који се већ двадесет година бави озбиљним научно-истраживачким радом на Институту за ветерину, а 1993. године добио је златну медаљу „Никола Тесла“ за проналазак АТН-а, антитоксичког нутритијента. Тај супстрат, добијен сложеним, вишефазним, поступком мешања природних алумосиликата, зеолита и глине и обогаћен витаминима, незаменљивим аминокиселинама и масним киселинама природног порекла, у Заводу за интелектуалну својину водио се као патент број 49078.

Да би се испитали дејство препарата, под окриљем Министарства за науку Републике Србије својевремено је био покренут веома обиман и скуп пројекат под бројем 0439 БТР у а.д. „Бачка“ – Бачка Паланка, у коме су учествовали: Природно-математички факултет Нови Сад, Институт за хигијену и технологију меса Београд, Пољопривредни факултет Нови Сад, Медицински факултет Нови Сад, Медицински факултет Ниш. Циљ овог истраживања био је да се праћењем биохемијских, физиолошких и хистолошких параметара одреде ефекти АТН-а у исхрани свиња и живине. Добијени резултати на нивоу су епохалног и готово научне фантастике. АТН је тада подржао и руски академик Тихомир Вребалов, дао препоруку за коришћење као додатка сточној храни који пољопривредну производњу чини здравствено безбедном и економичном.

Сва та истраживања ветеринар Станчевић је примењивао на људе. Његови „лекови“ на бази зеолита, у праху или течном стању, продавани су и по 350 евра. Умрло је неколико особа.

Оба Станчевића и једна зубарка су од краја јануара у притвору. Тешко да ће се избавити из невоље, али тај догађај није озбиљно уздрмао већ формирано мишљење о чудотворном камену.

Свет је полудео за зеолитом, природним материјом вулканског порекла, светложуте боје, кога у знатно мањим количинама него код нас има још у океанима, Америци, Русији, Јапану и Бугарској. Зеолит се већ „меша“ у преко хиљаду и по различитих производа. У природи се налази преко 200 врста зеолита, али је једино српски зеолит, показала су истраживања, користан и има чаробна дејства на људе, ако је њихова примена стручна.

Како је Србија пребогата овом рудом, неки су склони да поверују у теорије завера и у то да је Нато алијанса 1999. године повела рат за Косово и Метохију како би дошла у поседе налазишта зеолита, а не из политичких разлога и свргавања Милошевићевог режима. Западне земље су на тај начин, преко албанске сепаратистичке политике, дошле у посед налазишта чудотворног камења кога на Косову и Метохији има такође у изобиљу.

За зеолит се зна веома дуго, око 250 година, а су овај чудотворни камен на нашим просторима открили Руси, још 1903. године, и прве узорке однели на један од универзитета у Москви, где је више деценија остао заборављен. Тек су млађи научници обавили испитивања и, зачуђени резултатима, саопштавају Београду да Србија има право рудно богатство. Испоставило се да зеолит, поред осталих својстава, идеално штити од зрачења па су Руси са више слојева ове руде затрпали језгро Чернобиља одмах после нуклеарне катастрофе. Све електране на нуклеарни погон данас се обложу зеолитом, а западна медицина га користи за лечење и детоксикацију војника који су озрачени у Босни и Херцеговини, Србији, Авганистану и Ираку. Тај чудесни камен за 90 одсто увећава приносе код житарица, за 85 одсто код паприке, 54 одсто код кромпира, а они који су изблиза осетили ефекте зеолита тврде да целу Србију треба запрашити како би се спасила од уранијама, бомби, пестицида и опште загађености хране и тла.

„Ако осећате свраб међу прстима, ако се знојите, или ако вам смрде ноге, немојте узалуд да се чешете. Самељите овај минерал у прах, поспите га у чарапе или ципеле и проблем је решен. Њиме можете да оперете зубе, јер он лечи десни, јача кости. Ако га ставите у замрзивач или хладњак, покупиће све непријатне мирисе“, део је из обиља корисних савета.

Стручњаци београдског Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина сматрају да зеолит има широки спектар примене у пољопривреди, фармацији, медицини, нуклеарној индустрији…Његова најбитнија особина је у способности упијања отрова. Посебно треба нагласити да између осталих токсина он везује и микотоксине гљивица, за чије ефикасно уклањање до данас није пронађено решење. Микотоксина има 360 врста и није их могуће уништити ни кувањем, ни замрзавањем, ни антибиотицима. Микотоксини изузетно неповољно делују на све унутрашње органе и имају канцерогено дејство. Антибиотици уништавају све бактерије у организму, штетне и корисне, за разлику од зеолита који уништава само штетне бактерије.

У свету су све више актуелна испитивања зеолита у медицини. Код нас још нема до краја изграђен капацитет за изучавање примене овог минерала, али у свету постоје такви развојни пројекти. Зато се тек очекује да ће производи настали од зеолита изазвати прави бум у свету.

Први резултати испитивања презентовани су 1998. године. У Хрватској, која нема свој зеолит већ га увози из Србије, праћен је већи број болесника оболелих од малигних болести који су узимали зеолит под контролом лекара. После вишенедељне примене зеолита дошло је до видног побољшања, тако да је већина пацијената изгубила симптоме болести, примарни тумор је смањио величину, метастазе су се повукле, побољшало се опште стање пацијента.
Због својих изузетних својстава, зеолит се у свету већ користи у свим областима, док је у нашој земљи његова примена занемарљива. Стало се са свим започетим пројектима, и ко зна, можда је споменути ветеринар обављао неку врсту тестова на људима јер није било адекватне подршке државе.

Научно је утврђено да за изузетна својства зеолит дугује својој специфичној кристалној решетки која као магнет привлачи, везује за себе и неутралише бројне токсичне материје и једињења, као што су тешки метали (олово, кадмијум, стронцијум, жива, кобалт, хром…), радиоактивне супстанце, микотоксини (оловне продукте гљивица у храни – плеснива храна) и токсични гасови (угљен-моноксид, угљен-диоксид, амонијак, формалдехид…).

Будући да живимо „у токсичном свету“, како неки стручњаци дефинишу данашње стање животне средине, где су ваздух, вода, земљиште и храна, све загађенији, може се претпоставити које благо представља природни минерал који те опасне материје неутралише.

Србија има неколико активних и још неколико потенцијалних лежишта овог драгоценог минерала, чија примена иначе захтева веома скромне инвестиције. Међу најзначајнијим су она у Врањској Бањи, код Бруса, на Фрушкој гори и Јастрепцу, где експлоатационо право коришћења има Геолошки институт.

Институт за нуклеарну технологију и минерологију у Београду пронашао је „лек“ којим се може битно неутралисати штетно дејство осиромашеног уранијума. Освојен је нови производ који абсорбује уран више од 90 одсто. То су експлицитно потврдила тромесечна научна истраживања 2006. године. Нови производ се базира на „клиноптилолиту“, минералу из породице зеолита, који је заштићен код нас и у свету. У природном облику „клиноптилолит“ не реагује, али када се модификује са одређеним органским радикалима, добија се нови производ који адсорбује преко 90 одсто урана.

И поред таквих сазнања, држава Србија није урадила никакав план којом методом би требала да елиминише осиромашени уран од тепиха бомби којима је засута Србија 1999. године.

Зеолит није скуп минерал. Његова цена у рефузном стању креће се од неких десетак до двадесетак динара по килограму, зависно од гранулације. Зато је још веће чудо да је његова примена код нас скоро спорадична, и то само у сточарству и пољопривреди.
Налазишта у околини Врања су међу првима у свету, а на Фрушкој гори откривен је не тако давно и то случајно у бившем руднику мрког угља. Назвали су га „рударски сапун“, јер је зеолит одлично чистио прљаве руке по изласку из јаме.
Људи у Игрошу, испод Копаоника, зидали су куће зеолитом, јер им је погодан за клесање. Када су стручњаци из Београда банули у овај крај, те 2003. године, били су у чуду: Па, људи, јел ви знате од чега су ваше куће.
– Немамо појма!
Мештанима је било важно да немају влагу и буђ, а штићени су и од радијације.

Природно богатство на овим просторима први открили Руси.
Чернобиљска нуклеарна електрана затрпана са више слојева зеолита након страшне хаварије.

Нато трује и чисти сто-посто

Последњих година НАТО употребљава зеолит и интензивира своја истраживања након што је зеолит успешно примењен у Чернобиљу. Повод је био рат на просторима бивше Југославије. Лекари су за време рата извештавали из Босне о учесталим појавама по чак три паралелна малигна обољења на истом организму, што медицина до тада није забележила. Неке болести су успешно саниране коришћењем зеолита.
Слично је и са епидемијом карцинома код деце у Ираку, али и у Авганистану и у другим ратним подручјима које западна алијанса води по свету.
Заједничко је то да су код свих оболелих пронађене значајне количине ДУ – урана, који се користи у савременом ратном наоружању, чијим је радиоактивним зрачењем и радиоактивним честицама контаминирано не само ратно, него и шире подручје. Доктор Габриел Коусенс, водећи амерички истраживач зелита као детоксиканта, је објавио врло занимљиве резултате својих истраживања који потврђују изузетна детоксичка својства зеолита.

Амерички Tri of Life Rejuvenation Center спровео је пилот студију о детоксификацији тешких метала, ДУ – урана, као врло раширеног радиоактивног контамината који је последица употребе наоружања, затим ПФОА-тефлонске киселине као канцерогеног елемента тефлона, те још 14 до 26 тешких метала, пестицида и хербицида и микотоксина. Детоксификатор је био зеолит у комбинацији с хлорофилом из зеленог сока. Анализирани су садржаји токсина у јетри, плућима и мозгу. Истраживане особе су иницијално имале просечно 90 до 95 одсто токсина у виталним органима. Након месец дана узимања зеолита и зеленог сока све су особе имале 0 (нула) токсина, што значи да је организам очишћен сто-посто.

извор: http://dzonson.wordpress.com/2011/02/16/zeolit-cudotvorni-mineral-spas-za-ljude-spas-za-srbiju/

Др Александар Дрљачић: Зеолит – замка за токсине

18. октобар 2013. — Небојша

Употреба зеолита у силирању кукуруза

Линк ка видео прилогу на YouTube