В Л А Д И М И Р

– Историјско-етимолошка студија –

Проф. др Каплан Буровић

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

ВЛАДИМИР је први антропоним и први патроним словенски, који познаје историја Улциња и околине. Овако, Владимир, звао се отац Србина-Црногорца Јована Владимира (X вијек), рођен у Крајини и становник те области на истоку града Улциња, уз обалу Скадарског језера. Син Владимира, звани Јован, могуће и по наследству, постаде владар Крајине, па и шире, у читавој Дукљи, како се звала Црна Гора у почетку свог државног живота, која је у та времена имала Скадар за престoницу и за еконoмски, црквени и културни центар.

Као владар Јован Владимир је био вазал Византа, а носио је и титулу “bazileus”, koja је у латинској транскрипцији значила “rex”; у византијској титуларној хијерархији bazileus је означавао „владара (краља) који је са својом земљом (облашћу) потчињен императору и његов придружник и у миру и у рату. Неоспорно је да је Владимир носио титулу dux и био војни заповједник читаве теме и области које су јој биле у заљеду, као и то да је окренуо словенску војску против бугарског цара-самозванца… Владимирово супротстављање Самуилу, његовој војсци и тежњама, значило је одбрану званичне константинопољске цркве, чију је митрополију у Дукљи-Превалитани овај (Самоило) уништио… Владимир је у очима Византинаца постао заштитник империјалног и патријархалног канонског права… Брак Владимиров са Косаром, Самуиловом кћери, није превео далматинско-дукљанског базилеуса и дукса у табор отпадника… Краљ Владимир је сачувао дух правог хришћанства, државу и границе империје… Проглашењем за свеца византијски базилеус Владимир постао је ослонац моћне јужнословенске државе која се стварала… Владимир је, као византијски базилеус, сломио коначно, послије вјекова неуспјешних ромејских ратова, радикално богумилско крило у оквиру Словенске цркве и силом мача утемељио утицај Константинопоља на просторима који су почели, захваљујући ћирилском писму, да се претстављају као словенска цивилизација… Чињеница да је Самуилова кћи наслиједила престо Далмације, означава преломну епоху у развоју јужнословенских државних организација. По свему судећи, византијски двор дао је Владимиру још за живота насљедну круну базилеуса, коју је као легитимни насљедник понијела његова жена Косара… Чињеница је непобитна да је са Владимировим оглашењем за свеца постављен темељ модерној средњевјековној држави и да је она са његовом круном стекла легитимитет. Његову је државу признала империјална цивилна и црквена власт, а то је прво знамење те врсте меду Јужним Словенима“¹.

Иван Владислав, насљедник Цара Самуила, убио је Јована Владимира 1016. године, а хришћански га Србо-Црногорци његове кнежевине прогласили за свеца и сахранише га у почетку у Владимиру, гдје су изградили у његову славу и цркву Светог Владимира, одакле су га касније, са посебним почастима мартира и мученика, преселили у Скадар.

Године 1215, када је Михаило Анђелић, деспот Епира, заузео Скадар (alb. SHKODËR), преместио је мошти Светога Јована у Драч (alb. DURRËS). Одавде, године 1362, после пада Драча, Карло Топија их је сместио у словенском манастиру у близини Елбасана (албански град), који поче по њему да се назива Манастир Светога Јована. У наша времена овај су манастир Албанци почели да називају на свом језику Manastiri i Shën Gjonit, албанизирајући овако име Светога Јована, као што су то албанизирали и име оца Скендербега, па и самог Скендербега, свог националног хероја. У време тоталитаризма Албанци су поставили мине манастиру и разорили га.

Биографија Светога Јована написана је благовремено, од његових савременика, на српском и грчком језику, па је преведена и на латинском. Легенде су за њега из века у век кружиле у црногорском народу и множиле се. У тим легендама, поред фантастичног, има и истине. Неопорецива истина је да је он не само за црногорски народ и за историју Црне Горе, па и шире, већ и за све хришћане Балкана (а то значи и за Албанце!), био једна од најзнаменитијих личности свог времена, са посебним заслугама.

Црногорци Крајине, као што су то сву ту област назвали Крајином на свом словенском језику од кад су се ту настанили у V-VI веку н.е., назвали су и село Владимир тако, по имену оца свог владара и свеца. Могуће не за његова живота, али је више неголи сигурно да су то месташце назвали тако у она времена када су Јована прогласили за свеца. Како се Владимир до тада звао, не знамо, али је могуће да се то открије из поменуте биографије Светога Владимира.

На словенском језику, овај антропоним давнином познат од свих Словена, значи «да влада мир», што доказује да су Словени од вајкада прижељкивали и били за мир. Овај феномен није познат и у антропонимији осталих народа, посебно не код Албанаца, што не значи да они нису прижељкивали и били за мир ништа мање од Словена.

Албанац Nail Draga, који, у свом замашном чланку Në mbrojtje të toponimit Katërkollë (= У одбрани топонима Katërkollë), оптужујући Црногорце да су топониме своје домовине «злоупотребили» прилагођавајући их «својим дневним политичким потребама», лично злоупотребљава много горе топониме Црне Горе, фалсификујући² их и прилагођавајући дневним политичким потребама његових супер-велико-албанаца, који би хтели да деловима Црне Горе створе њихову супер Ве-е-елику Албанију, онако како нам је већ претставлају у њиховој мапи више пута објављеној на страницама њихове ревије СHQIPËRIA ETNIKE³, као и у њиховим «студијама» о Албанском COMMONVELTHU, о којему смо већ писали у једној нашој критичкој студији⁴. Он урличе против Словена, који су «од давнина… прилагодили албанске топониме структури њиховог језика, или су чинили њихове корените промене. Другим речима, било је ово једна врста асимилације (албанских !-КБ) топонима…»– каже он.⁵

Пре свега питам господина Драгу који су т’и « албански » топоними Црне Горе, које смо прилагодили структури нашег језика? Да можда не мисли на топоним НОКШИЋ>НОВШИЋ, за који он претендира да је албански, а ја сам му већ доказао да није албански, већ црногорски⁶?! Па и да смо који топоним било какве етимологије прилагодили природи нашег језика, то је сасвим природна ствар. Или можда треба да их прилагодимо природи албанског језика ?! Нека причека да научимо тај језик, па ћемо и то учинити. Из Македоније ми стижу вести да су припадници албанске дијаспоре тамо већ тражили да се уведе њихов језик као обавезан и за Македонце, док у ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ МАКЕДОНИЈЕ видимо да се они спремају да читаву Македонију албанизирају.

Питам господина Драгу, тамо у Албанији, његови Албанци, да не прилагођавају природи нашег, српског језика, топониме Албаније?!

Могуће је да смо учинили и какву корениту промену топонима, или и асимилацију. На територији наше домовине ми имамо право да то чинимо, као што и ви имате право да то чините (па и чините!) тамо, на територији ваше Албаније. Или не чините?! Ја сам вам већ навео неколико наших, словенских топонима Албаније, којима сте учинили корениту промену у чисто албанске топониме. И док ми не чинимо ниједном топониму ваше Албаније никакву промену, ви сте чинили и чините корените промене топонимима и наше Црне Горе, Србије, Македоније. Најбестидније сте нам их фалсификовали. Ви наш БАР не називате никако друкчије, већ TIVARI! Ви наш НОВИ ПАЗАР не називате никако друкчије већ по турски JENI PAZAR, па сте нам га и албанизирали у TREGU I RI, што више и у DUKADJINI! Ви наш БИТОЉ, па и СКОПЉЕ, не називате никако друкчије, већ MANASTIR, односно SHKUPI! И све сте то учинили (и чините!) са предумишљајем, са чисто политичким, антицрногорским, антисрпским и антимакедонским тенденцијама, циљевима. Или не?! На територији Албаније нема ни једног јединог сличног случаја са нашом националном мањином! Нема тог града или села Албаније коме смо ми променили, словенизирали име! Погледајте што сте чинили и што чините сами, па нас после тога критикујте и оптужите за оно што чинимо ми.

Али да видимо што каже овај албански суперклуг за Владимир:

“До сада немамо података када се по први пут датира топоним Катëрколлë. Али је евидентно да неки топоними на Ана е Малит⁷ и у округу Улциња, датирају још из Средњег века, али за чудо за топоним Катëрколлë, немамо ниједан податак до у XИX веку…Базирајући се на податке, које располажемо до сада, излази да прва забележена варијанта овог топонима припада XВИИ веку, односно 1614. године. Ова варијанта је CADORCHO, значи Кадорко, ту се каже да се командује од Думо Луки (види: Ињац Зампути: Relacione mbi gjendjen e Shqipërisë Veriore e të Mesme në shek. XVII, том I (1610-1634), Тирана, 1963, стр. 257). Касније, други податак забележен за овај топоним је из XИX века, забележен као Катëрколлë, онако како га изговара месно становништво. Овакав податак нам даје Гопчевић, забележен као “…према Катроколу” (Спиридон Гопчевић, Црногорски-турски рат 1876-1878, Београд, 1963, стр. 340), које претстваља једну модификацију овог имена…

У прошлом веку исто тако у албанској форми налазимо га забележеног на једној енглеској мапи у варијанти као “Katrokol”, године 1881 (MONTENEGRIN BOUNDARY MAPTO ILLUSTRATE DULCIGNO ARRANGEMENT OF 28 th January, 1881). Али, у овом случају, налазимо за потребним да кажемо да после форме Katërkollë, у заградама је забележено С.Владимир, које, колико се зна до сада, претставља прво дублирање за овај топоним. Али, са правом се поставља питање има ли фактичке основе једно такво хартографско претстављање. Једна таква констатација, према нашем мишљењу, не кореспондира са стварношћу из два разлога: први, треба нагласити да се летовалиште средњевековног кнеза познатог именом Gjon Vladimiri⁸ (век XI), које је било на Mali i Sumës⁹, не поклапа са Katërkollë-om, јер је удаљен од њега око 4 км и што за то време не постоје подаци да је постојало место становања Katërkollë и, друго, ако се учини једна колико-толико формална анализа овој мапи, излази да је њен аутор био или Словен (Црногорац), или је био под њиховим утицајем, јер и неке друге албанске топониме, који фигуришу у овој мапи, нису забележени у изворној албанској форми, већ су се напротив прилагодили словенском језику, чинећи значајне деформације топонимима. У конкретном случају, топониму Katërkollë пришивен му је дублант са префиксом С., који на албанском језику има смисао Shën = “Sveti”, који се као такав, апострофирана личност, није познавао (признавао) никада од албанског становништва, не само на Ana e Malit, већ и шире…

…прво словенско дублирање за овај топоним…било је једно случајно импонирање, а не каква чињеница која се ослања на аргумента. Једну овакву констатацију подржавамо са логичном чињеницом, јер да је постојало раније једно такво именовање за ово место, специфичан за Словене, или словенофоне, изворни облик овог топонима не би се забележио као такав или модифициран, узимајући предвид чињеницу да су Словени, дуж читаве њихове историје, скрнавили над албанском и несловенском топонимијом, не само на Балканском полуострву, већ и шире.

После стварања Краљевине СХС (1918)…Katërkollë се крстио новим именом Владимир, док се пређашње име сатрло као да није ни постојало…(За време) Другог  светског рата (1941-1944), кад је у Ana e Malit, као и у свим албанским срединама, не само у Mali i Zi¹⁰, већ и шире, администрација је вршена на албанском језику…Катëрколлë је бележен на правилан начин као такав на албански језик.

По свршетку Рата…место Katërkollë бележило се за оба језика у словенској варијанти (Vladimir – Vlladimir), иако је требало Katërkollë – Vladimir.

Пошто се код албанског становништва овај топоним познаје у изворној форми као Katërkollë, абсурдно је да се на албанском језику употреби словенски облик (Vladimir)…

…импонирана грешка из претходних деценија треба да се исправи што пре, јер будућа покољења неће нам то опростити.”¹¹

Наглашавам да ово није ни први ни последњи урлик овог велико-албанца у вези Владимира. Само у његовој цитираној књизи има три оваква урлика-чланка.

А сада да анализирамо мало његов дуги цитат:

Пре свега пада у очи да господин Наил Драга фалсификује историјску истину: он прећуткује да се Владимир (црква “Свети Владимир”) спомиње у документа из године 1405.¹²

Јован Владимир, по коме је место добило име, је из X вијека, док се име Cadorcho, ако немамо какву фалсификацију велико-албанца Ињаца Зампути¹³, спомиње по први пут у XVII веку.  Према томе, није Владимир дублирао Katërkollë, већ обратно: Katërkollë je дублирао Vladimir. Ови Албанци су навикли да све што им се не свиђа окрену главом доље.

Јован Владимир је личност, како видесмо, која је одиграла значајну улогу не само у историји Црне Горе, док Cadorcho не знамо што је, човек или животиња. Преко свега не знамо ни коме припада.

Господин Драга, у ћутњи претендира да је Cadorcho албански топоним, али нам то ничим не доказује, нити покушава да то докаже, јер добро зна да га не може повезати ни са чим албанским. Његов колега, « Албанац » проф. др Ружди Ушаку, Улцињанин пореклом из Турске, објавио је у Приштини 1981. дело KËRKIME FILOLOGJIKE, гдје претендира да етимологија топонима CADORCHO произилази од албанских речи kodër = « брег » и Kolë = тобоже албански антропоним¹⁴. Како видите, он се за ову етимологију ослања на албанизирани облик KATËRKOLLË, а не на изворни CADORCHO. И само ово је довољно да се његова етимологија одбаци, пошто Cadorcho и Katërkollë није иста ствар. А и без овога, ову етимологију треба да одбаци и његов колега Албанац др Гјовалин Схкуртај, ако се придржи његове теорије о топонимима.

Но то нема важности за њега. За њега је важно да се овај топоним наметне као албански, па и као турски, и да се елиминира црногорски топоним. Ови Албанци и град Урошевац Косова називају дан-данас по турски, Феризај, само никако да га назову српски. Као што су се кроз векове ујединили са Турцима против балканских народа, они су спремни и сада да сав Балкан потурче, само не да признају да је словенско или грчко оно што је од памтивека било такво. Ово сигурно сведочи о њиховој “принципијелности”, о њиховој “позитивној” улози, за коју су претендирали и претендирају да су одиграли и да играју дан-данас у историји Балкана.

Позитивно је што Драга признаје да Katërkollë је модификација овог топонима, јер није исто што и Cadorcho. Katërkollë је албанизирање изворног Cadorcho, што можемо повезати са француским cadeau (изговара се кадо) = “поклон”, поготово кад узмемо у обзир да су француски феудалци-крсташи прошли и овуда на њиховом путу за Христов гроб. Ови су феудалци често добијали на поклон феуде, или их освајали, и остали ту за навек да живе. Оваквих примера имамо пуно управо из историје југословенских народа, па и Албаније.

Облик ЦАДОРЦХО из енглеске мапе 1881. године није албански, јер cado није што и албански katër! Понајмање је RCHO – Kolë. RCHO може бити RAŠO, od RAŠKO. Сетите се влашког феудалца из Средње Албаније MATRANGA, чије је презиме изворно МАТО РАНКА.

Да су овај топоним албанизирали Албанци у Katërkollë, нема сумње. И поред тога ми не урличемо да нам Албанци  с к р н а в е  нашу топонимију. Али господин Драга треба да зна да његовим Албаницима нема ни трага у овим пределима за време владавине Јована Владимира. У то време они још увек чуче у област Мата (Средња Албанија). И док Црногорци бурно стварају у овим пределима своју славну историју, Албанци Наиља Драге нису стигли ни да привире у историју нигде на овом свету.

Енглески хартографа сигурно није измислио топоним Владимир. Он је тај топоним пренео ту из неке старије мапе, или је сâм био на терену и видео да га становници те области називају тако – Vladиmиr. И да му га је рекао који Црногорац, мора да је био из те области. А ово значи да је у свести Црногораца те области живело сећање да се то место некада тако звало – Владимир, што више и Свети Владимир, као што имамо мало даље, према мору и северу Св. Стефан.

Па и да се није тако звало од давнина, зар Јован Владимир није заслужио да се то место назове тако, по његовом имену?! Мислим да је то заслужио не само од нас, већ и од вас – Албанаца, јер је и вама учинио многе услуге, многа добра: његова одбрана хришћанства није била само у служби Црногораца, већ и Албанаца, који, да није било ових браниоца, данас би говорили турски и звали се Турцима. У најмању руку он је то заслужио више неголи Албанци Hafиz Ulqиnaku и Ymer Prиzrenи, чија сте имена ставили улицама града Улциња!

То што је његов летњиковац био 4 км удаљен од Владимира, мислим да нема никакве важности. Хафиз Улqинаку и Yмер Призрени били су много удаљенији од Улциња и Албанаца (они су били у служби султана, турског окупатора!), па вам то није сметало да улице нашег града назовете њиховим именима, што нам сигурно будућа поколења неће опростити !

Који су ти топоними који у мапи Енглеза нису забележени у изворној албанској форми? Молимо господина Драгу да прекине са мистифицирањем и фалсификовањем.

Истина је да Наиљ Драга са његовим муслиманизираним Албанцима нису никада познавали (признали) Светога Јована, али су га Албанци хришћанске вере не само познавали (признали), већ су га и присвојили, па га и албанизирали под именом Схëн Гјон. Истина је да су данас Албанци у већини муслимани, али и онај мањи, хришћански део, има своја верска права, која муслимански фундаменталиста Наиљ Драга не би требао да им дира, оспори, јер ће тада имати проблема не само са њима (који ће као и Ðерд Фишта поздравити хришћанске окупаторе Албаније, називајући их својим ослодиоцима од муслимана !), већ ће имати посла и са читавим хришћанским светом. Преко свега, са његовим муслиманским фундаментализмом он неће ни сâм ући у Европу (где ови Албаници кажу да циљају !), камоли да уведе тамо и те своје албанске фундаменталисте.

Кажем господину Драга да су Словени много мање « словенофони », неголи што су то његови Албанци албанофони. Ако хоће, ово му можемо и доказати, ма да му је то скоро пре једног века већ доказао његов Албанац Бранко Мерџани. Зато те клинове нека сачува за себе.

Словенско « скрнављење » над несловенском топонимијом нема неку велику разлику од «скрнављења» Албанаца и других народа над словенском топонимијом. Напротив, ја сам господину Драга већ и у овој студији нагласио да су њихова, албанска скрнављења много-много тежа и прљавија, јер су их чинили и чине их и у туђој кући, што Словени, до данас, нису учинили. Или наша национална мањина у Албанији чини она скрнављења што чине ови Албанци код нас ?!

За време ДСР, кад су његови Албанци бележили Катëрколлë « на правилан начин », може ли нам рећи господин Драга како је бележен топоним Владимир ?! Зашто ћути да су га и они сатрли ?! Његови Албанци кажу да се клин клином избија. То кажемо и ми. Ово избијање клинова ће се наставити све док Албанци буду фалсификовали историју, своју и нашу, претендирајући за своју кућу туђу, ову – нашу.*

Владимир,

дана 28.09.2002.

______________

1) ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЦРНЕ ГОРЕ (Војислав Д. Никчевић): МОНУМЕНТА МОНТЕНЕГРИНА, Књига III, том 1, Подгорица 2001, стр. 21-25.

2) О фалсификацији топонима Црне Горе од Н.Драге видите моју студију НОКА, објављена у мојој књизи ДАРДАНИЈА, Женева 2004. године и, под насловом  ХУШКАЊЕ АЛБАНАЦА ЛАЖИМА, КЛЕВЕТАМА И ФАЛСИФИКАТИМА ПРОТИВ СУСЕДНИХ НАРОДА, прештампана је у српском електронском листу ИСТИНА, Год. ИИ, Бр. 54, Беч, 05.III.2006.

3) Албанска ревија SHQIPËRIA ETNIKE има више година што се објављује у Берну (Швајцарска). Факсимил једне такве њене мапе, где се Албанија приказује са деловима Црне Горе, Србије, Македоније и Грчке, објавили смо у листу ГЛАС ЦРНОГОРЦА, Подгорица, 17. мај 2001.

4) Видите моју студију Албанска територијална претендирања, која више година чека у фијокама разних наших листова да се објави на српско-хрватском језику у Београду, Подгорици и Скопљу. Видећи да ми је моја браћа неће објавити, ја сам ту студију објавио на албанском језику у мојој књизи МАРГИНАЛИЈЕ, Женева 2003, стр. 66-74, као и у мом најновијем издању ПРЕТЕНДИРАЊА АЛБАНАЦА, Женева 2004. Преведена је и објављена и на македонски језик, у склопу моје књиге ПОТЕКЛОТО НА АЛБАНЦИТЕ, Битољ 2005, које су ми браћа Македонци увели у ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ њихове Академије наука и уметности.

5) ДРАГА Наил: GJURMË GJEOGRAFIKE, издање ART CLUBA, Улцињ, 1997, стр. 63.

6) Видите моју поменуту студију НОКА (фуснота 2).

7) Обратите пажњу како овај непријатељ прилагођавања и асимилирања топонима од наше, црногорске стране, сâм прилагођава и асимилира топоним Црне Горе АНАМАЛИ (који је турски и значи «благо, капитал, имање») природи његовог албанског језика и албанским дневним политичким циљевима! Дволичност овога и његових колега је флагрантна. А са дволичношћу се не прави наука, већ најпрљавија политика.

8) Видите како албанизира и име Црногорца Јована! Додуше, претходили су му албански академици из Тиране: видите њихово издање FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Тирана 1985, где код гласа GJON Vladimiri третирају нашег владара као свога, албанизирајући му и име.

9) Опет имамо посла са албанизирањем црногорског топонима, где се не само црногорски апелатив планина преводи на албански језик мали, већ и црногорски апелатив шума прилагодава се албанском апелативу сума = «гузица», без обзира што то на албанском језику Mali i Sumës = «Планина гузице » нема никакав позитиван смисао.

10) Видите како овај непријатељ асимилирања албанизира и само име Црне Горе, а да не говоримо о њеним топонимима!

11) ДРАГА Наил : цит. дело, стр.  64-69.

12) ACTA ET DIPLOMATA…, том II, стр.. 770.

13) За Ињаца Зампути већ смо приложили документа да је сплеткарош: видите моје дело  на албанском језику FISHTA DHE TË TJERË (= ФИШТА И ДРУГИ), Тирана 2001, studija Njegoshi dhe Gergelez Alija (= Његош и Гергелез Алија), која је објављена и на српско-хрватском језику у мојој књизи ЊЕГОШ И АЛБАНЦИ, Женева 2002.

14) USHAKU Ruzhdi: Ulqini me rrethina në dritën e disa toponimeve, часопис STUDIME FILOLOGJIKE, Бр. 3, Тирана 1987, стр. 96.

*) У скраћеној форми ова студија је објављена спрва на албански језик у мом делу LLAGAPËT E ULQINAKËVE (= ПРЕЗИМЕНА УЛЦИЊАНА), Женева 2003, стр. 74. Затим, у пуној форми, објављена је у мом делу ДАРДАНИЈА, Женева 2004.