Подсећам да су Срби са Косова и Метохије спровели референдум и готово једногласно донели одлуку да не признају нити Устав, нити законе, нити власт терориста у Приштини. Да ли вреди подсећати да су на тај начин референдумски по ко зна који пут саопштили да признају и поштују Републику Србију. Од јула 2001. године Срби са Косова и Метохије једноставно виде и осећају да не постоји државна политика према Косову и Метохији која би макар и личила да се води у складу с Уставом Републике Србије.

Барикадама су се изборили или одложили долазак пресвучених терориста. Сећамо се да су у једном тренутку када су осетили немоћ државе Србије поручили и Путину да би врло радо поред српског желели и руско држављанство. Нису они баш толико наивни да не знају како неке ствари функциониушу, али то је био вапај.

Недавно су погашене српске институције на Косову и Метохији. Институције или органе је избрисала Влада Републике Србије. Свесни чињенице да због неког датума власт у Србији има да их заборави да уопште постоје, политички представници Срба са Косова и Метохије су кренули у процес стварања својих институција уз противљење власти из Београда.

Неминовно се поставља питање ко је у праву, Влада Републике Србије или Срби са Косова и Метохије?

Увек је у праву онај ко поштује Устав Републике Србије. Међутим Устав Републике Србије има велики број одредби које забрањују кршење и непоштовање Устава, али и одредбе о самозаштити уставног поретка.

Не може онај ко поштује и примењује Устав Републике Србије да буде грешник, а поготово не ако жели мирно и сигурно да живи у својој кући. Ако је овај данашњи догађај, који се, надам се привремено назива, формирање привремене Скупштине Косова и Метохије, први потез онда он треба да се подржи. Надам се да ће следећи потези ићи у правцу обезбеђења пуног легитимитета Скупштине, њено прерастање у Скупштину АП Косово и Метохија са обухватом свих оних који живе на територији Косова и Метохије и који имају и признају држављанство Републике Србије. Следећи корак би морало да буде формирање органа АП Косово и Метохија.

Судећи према најавама власти и челичног Дрецуна, Срби са Косова и Метохије ће имати највише проблема са представницима власти у Београду. Они ће оспоравати легитимитет и легалитет, јер имају обавезу да буду окрутнији у спровођењу неуставних бриселских споразума.

На идеју о некој скупштини пре неколико месеци сам изнео став да то не треба да се ради, већ да је неопходан притисак на власт у Србији да се придржава Устава. Сигуран сам да је то тада био најисправнији политички потез. Од своје државе се тражи поштовање Устава.

Данас је свакоме јасно да Влада Републике Србије крши Устав, да гаси и укида органе Републике Србије на територији Косова и Метохије и да ће баш та Влада следећих шест месеци бити главни и највећи непријатељ Србима који признају и поштују Устав Републике Србије. У тим промењеним околностима ова данашња идеја формирања привремене скупштине Косова и Метохије добија како на значају, тако и оправдање. Људи се морају самоорганизовати да заштите себе, своју имовину и Устав. Свако је овлашћен да сам предузме средства да се заштити, ако власт то није способна да уради или не жели да уради, а поготово када власт тако брутално гази Устав.

Са оваквим видовима самоорганизовања српског народа у пракси смо имали проблема. То су оне скупштине САО и слично. Из тога треба извући поуку.

Ако би крајњи циљ ове данашње операције у Звечану у перспективи била подела Косова и Метохије, односно дела Косова на јужно и северно од Ибра, то би било погубно. Ако сада привремена, а у будућности (трајна) Скупштина Косова и Метохије не би била највиши орган покрајинске власти на територији АП Косово и Метохија и за све држављане Србије коју ту живе, већ се лоцира само на четири општине то би било решење које је у старту осуђено на пропаст. То би било као да се неуставношћу бориш за уставност.

Морам да подсетим да је на територији Косова и Метохије пре више од 20 година неформално постојала и самопроглашена република Косово са председником Руговом, премијером и другим органима. Србија то није признала, али су многи у свету то уважавали. Сећам се и пореза који су шиптари плаћали широм света од 3% за финансирање једне такве творевине. То и није баш ишло како су замислили творци. Касније су се проналазила средства преко шверца и растурања дроге, али је унутар шиптарске националне мањине то ипак имало поштовање, уважавање и скоро сви су се позивали на ту и такву своју државу Република Косово. Не треба заборавити да су и стране владе што директно, што индиректно финансирале тај пројекат.

Испоставило се да је за тај пројекат, барем оно што се видело, био најважнији ЛЕГИТИМИТЕТ. Шиптари су то прихватили и према томе се односили као према своме најдражем.

Зато је важно да овај данашњи догађај у Звечану добије пуни ЛЕГИТИМИТЕТ српског народа. Ту ће да се појаве и проблеми о којима нећу унапред.

Убедљиво најгора ствар која може да се деси је да после овог данашњег противљења власти у Београду, кртице и мангупи из те привремене Скупштине Косова и Метохије пристану да буду чланови Скупштине заједнице Срба или како се то другачије назива према бриселском споразуму од 19. априла 2013. године који су парафирали Дачић и Тачи, на предлог или уз сагласност ове Владе Републике Србије. То би било неозбиљно и са несагледиво штетним последицама.

Све ово пишем као упозорење, јер поред тога што морам да знам, морам и да будем обавештен. Имам и ја неког искуства са Владом Републике Српске Крајине у изгнанству и предлозима које нису хтели ни да чују, а које сам им давао из најбоље намере.

Ако неко мисли да је нека степеница савладана и да ће Србија бити у подношљивијој ситуацији после бриселских споразума и неког стања око ДАТУМА (да ли ће и када да га добије, колико ће да траје 5, 7, или 20 година) и да ће купити време за неки тренутак који се наводно очекује, а који све ово може да преокрене, грдно се вара.

Ако Срби са територије Косова и Метохије дефинитивно не очекују да Влада Републике Србије поштује Устав Републике Србије, већ бриселске споразуме, онда морају да истрају у формирању свих органа АП Косово и Метохија у складу са Уставом Републике Србије, обезбеђењу пуног легитимитета од стране Срба, формирање институција која ће да функционишу и илегално ако то баш мора, уз подршку и помоћ свих Срба широм света и борбом на међународној сцени да се то призна као саставни део Републике Србије. Само тако може да се заустави погубна политика ове Владе у Београду.

Ако се сиђе на терен личних интереса и испразног политиканства, онда је и ова операција осуђена на пропаст.
Сви су били хомогени, знали шта хоће, сви се укључили, сви веровали, сви се за то борили и наравно успели су. Тако су настале нове државе на територији СФРЈ, а Срби са свих простора избегли и протерани, зато што су имали у својим редовима оне који воле да калкулишу.

Ја наравно желим успех овоме што се ствара данас у Звечану и надам се да нико не сумња да сам вољан да помогнем, свестан чињенице да и када сам раније помагао да су се појављивали много паметнији и прихватљивији који су Србију и довели у ову ситуацију у којој се налази данас.

Знам да моји текстови неке и збуњују, али ме искуство приморава да на време упозорим. Овима који праве привремену Скупштину Косоава и Метохије препоручујем да избегну фразе које ништа не значе или које девалвирају племениту и уставну идеју. Шта значи, могли смо да формирамо и пре Видовдана, али нисмо хтели да Влада протумачи како им сметамо да добије ДАТУМ. Брука од става.

А што се тиче лупетања извесног Дрецуна да то слаби преговарачке и друге позиције Србије тумачите као да је рекао да због данашњег дана неће примити ништа или много мање од онога што је планирао да прими као човек који више воли ЕУ и евро од Србије.