Нема нама, браћо и сестре Срби, другог до себе самог!

Нема другог до СРБИНА поред тебе!

Нема другог док се не збијемо један до другога!

Борац Републике Српске
24.06.2013.

Браћо и сестре, СРБИ!

Зло нам долази од НЕСРБА, који Бога познају али га не воле, послати од оних које врло добро познајемо. Оних који нам вјековима дјецу убијаше, куће палише. Који нам гробове узораше, Цркве запалише. Који нас убијаше али нас убити не могаше.

Зло познајемо, познајемо кроз разне невладине организације, кроз оне који нас у руке убица наших гурају.

Зло видимо, оне који нам хљеб узеше да дјецу не можемо нахранити, који нас у робове претворише да им за чашу воде, кору хљеба и без соли радимо.

Зло гледамо како нам земљу узима, нас у кулуклук тјерају, па сав род себи однесоше а нама коров остављају.

Злу дозвољавамо да нам у кући живи! Да нам са женом спава. Да нам дјецу васпитава.

Зло грлимо – брата и сестру Србина пљујемо. Зло као индентитет узесмо, Србство одбацисмо, од брата и сестре Србина главу окретосмо.

Са злом, а познајемо га, за сто сједасмо да ручамо, а гладног Србина пред вратима остависмо. Зло лијечимо, а болесном, од исте крви Србину, ни лијека ни воде не дадосмо. НЕСРБЕ својим називамо, а СРБЕ од себе тјерамо.

Зло које нам НЕСРБИ донесоше, лажну нам наду буди, а СРБИНУ свако од нас за ништа суди!
НЕСРБИНА за савјет питамо, а Србина од срца тјерамо. Злом се НЕСРПСКИМ китимо, а СРПСТВО у канту бацисмо. Све видимо а ништа не видимо. Све знамо а ништа не знамо! Много читасмо а ништа не научисмо!

Па се онда кад нам буде тешко питамо: Ко нам уради ово или оно?
А и та питања постављамо опет онима истима који нас доведоше довде НЕСРБИМА!
Од свога Богом датог брата и сетре Србина одговор не тражимо, и ако нам га дају не чујемо га. Не чујемо га и не видимо, јер нам стаклићима који сијају очи заслјепише, а причама лажним уши зачепише.

Еј Браћо и сестре, СРБИ, зар код очију и ушију које нам драги Бог даде остасмо и слијепи и глуви?
Срце нам јуначко НЕСРБИ стиснуше да не куца онако снажно како само СРБСКО срце куца, него полако и тихо. И оно нам куца јадно!

Душу своју која нас краси, којом се поносисмо кроз вјекове, отеше. Не отеше него је дадосмо зарад некаквих обећања која никад доћи неће. Жалосно је да то знамо и да се понекад опет пробуди оно СРБСТВО у нама, али џаба.

Али џаба јер себи сами постављамо питања без одговора! Јер тражимо да за нас неко други уради оно што сами себи не радимо. Да неко други нас пробуди! Да неко други нас пробуди из сна у који нас успаваше НЕСРБИ својим успаванкама!

Нема нама браћо и сестре Срби другог до себе самог! Нема другог до СРБИНА поред тебе! Нема другог док се не збијемо један до другога! Нема буђења док СРБИН не нахрани СРБИНА! Нема смијеха док се н ечује смјех СРПСКОГ дјетета кад се игра са СРПСКИМ дјететом! Нема благостања док се СРБИН СА СРБИНОМ не ухвати у коштац са проблемом! Нема СРПСТВА без заједнице СРБА!

Ниси немоћан СРБИНЕ!Не вјеруј тим НЕСРБИМА који ти тако кажу.
Јер како можемо ми СРБИ да будемо немоћни кад смо сва овоземаљска зла која су нам чињена пребродили и опстали!

Јаки смо брате и сестро, јаки и јачи него сви они заједно! Јер на нас су се окомили јер их је страх од нас самих! Јер их је страх да ће Србин једног дана, са Божијом помоћи, да ојача и опорави се и крене да тражи све оно што нам узеше! Колико год од нас сакриваше наше благо ми га лако препознајемо. Јер оно је нашом крвљу натопљено!

И оно нас зове! А ми га не чујемо!

Зато СРБИНЕ тражи лијека од СРБИНА јер једино лијек је СРБИНУ СРБИН! А ја то знам јер су и према мени и ја према њима, смо били СРБИ СРБИМА! И било ми је лијепо, и био сам будан, и осјећао сам се блажено! Па кад је било онда може и мора бити опет. А вјерујте ми није тешко!

БУДИМО СРБИ СРБИМА!