Драган Симовић

ПЕСНИКОВ ЗАВЕТ 

На тренутке се причињава,

да је заувек свршено са Србством; да од оног Древног Србства није више ништа преостало!

Причињава се, на тренутке,

 да је ово најгори нараштај Србства –

од Постања Србства наовамо!

И још се причињава, да после овог нараштаја Срба –

Срба више и неће бити!

Иако ми се све то причињава (и још страшније ми се штошта причињава!), ја и даље упорно, и својеглаво, одбијам да поверујем у то!

Нећу, не могу, и не желим да поверујем, јер ако поверујем у то, онда је и са мном свршено.

И не само што ће бити са мном свршено, већ ће бити свршено и са свима онима пре мене, као и са свима онима после мене!

Ако ја паднем, са мном су пали и сви преци и сви потомци; са мном ће пасти и сви светови, видљиви и невидљиви, и сва звездана јата у Бескрају и Вечности.

Ако ја паднем, и предам се, онда сам залудно дошао на свет, и залудно је све што сам икад чинио у свету.

И ако паднем, морам се придићи; па и ако поново и поново паднем, опет ћу поново и поново да се придижем!

Морам свагда изнова да се придижем, јер другога избора немам.

Морам, јер то и јесте мој Завет са Створитељем и Великим Прецима; Завет без којега ја више не бих био ја, нити би мој Живот више био мој!