СРБИ СА СЕВЕРА КОСОВА СУ НАЈВЕЋИ УСТАВОБРАНИТЕЉИ ДАНАС ДРЖАВЕ СРБИЈЕ

Даме и господо,  мислио сам да ћемо прво чути уводну реч господина Дрецуна, председника Одбора за Косово. С обзиром да је председник Одбора за Косово, на неки начин је човек који је задужен да о овом питању да уводну реч.

Оно што је важно и битно да се каже у односу на ову тему јесте да смо ми из ДСС у принципу, на Одбору за Косово, гласали против тога да се он по овој теми формира, имајући у виду важности тренутка једне жестоке борбе, пре свега за Косово и Метохију.

Нажалост, мени се чини да је господин председник потпао под утисак, пре свега, одређених медија, сложио се, дао предлог. Ми не бежимо од свега тога. Чак сам и ја на Одбору за Косово, који је одржан прошли пут, дао и инсистирао на једној овако важној и битној теми.

Оно што морам да констатујем јесте да је можда боље да је Одбор за Косово у више наврата говорио, причао око ових самих преговора, али где смо – ту смо, ми не бежимо од саме теме и управо се радујемо да ће анкетни одбор, имајући у виду сву харангу која се десила, кроз, рецимо, патриотску пљачку на људе, пре свега на северу Косова, имати прилике да се утврди једна јасна и чиста истина.

Нажалост, зашто се све ово ради? Ради се, пре свега, имајући у виду, да је требало да се у Бриселу на неки начин оствари нормализација односа између Косова и Србије и онда је требало, на све могуће начине, што више избрукати, попљувати Србе, који се жестоко, више од 13 година боре, пре свега за државу Србију, а онда и за голи опстанак.

Шта је у свему томе чудно? Шта се све то дешавало и како је то све кретало? Сем одређених проевропских медија, неко ће да каже, у неку руку, и проалбанских, то је кренуло, пре свега, од међународне кризне групе, која је још негде од 2000. године са ружним речима, писанијом и свим осталим стварима почела да пљује по Србима, пре свега, на северу Косова. Сад морам да вас подсетим да је председник те међународне кризне групе био нико други него Марти Ахтисари, човек по чијем плану се на неки начин и кроји независно Косово.

Не само то, имали смо прилике и у каснијим навратима да чујемо да се на исти начин, пре свега, људи који су се борили за голи опстанак, називали су се на свој начин криминалцима, и отприлике је постајао следећи систем – што сте већи родољуб, што сте већи патриот, на неки начин су вас више пљували и говорили о вама све и свашта. Отприлике, по речима Матије Бећковића, постајало се од оне – што сам ја већи песник, отац ми је већи четник.

Шта иза свега тога имамо касније? Касније смо чак имали примере и причу, чак је и један од посланика, чини ми се да овде није присутан, некадашњи министар одбране, знао да каже – кад год неко из ДСС спомене Косово, ја се мислим шта ће да украде. Очекујем да некадашњи министар одбране, имајући у виду све оно што смо читали протеклих месеци, да ће да се извине ДСС.

Шта је у оквиру свега овога важно и битно и зашто је ДСС на мети? Управо из следећих разлога, јер је она организовала отпор Срба на северу Косова, када је добар део институције српске државе напуштао те просторе. Сетимо се само да је покрајинско извршно веће се преселило на Копаоник, војска и полиција отишле, а универзитет се преселио, чини ми се, у Крушевац. Управо су људи из ДСС стали…

И управо су људи из ДСС се нашли на мети због онога што су се борили за спречавање стварања независног Косова.

Шта је још важно и битно да се каже? Важно је да нема потребе за формирање анкетног одбора, имајући у виду да органи власти, да милиција мора и треба да ради свој посао, да судски органи треба да се баве тиме. Оно што смо имали прилике да чујемо и да читамо, јесте да је пре две године, само да вас подсетим, ухапшен Бојан Радовановић звани Масерс, који је после тога, на свој начин, пуштен као сведок сарадник. Гледајте бизарности, после тога једноставно нико од оних, за које је он у истрази рекао да су фактички били укључени у разноразне радње, не налази се пред судом закона, имајући у виду да човек има моћне заштитнике, да ти људи имају моћне заштитнике. Зашто ако, пре свега, било ко у овој држави сумња да се доле нешто радило, зашто суд, с обзиром да доле постоје сви органи државе Србије, не крену да преузму своје послове? Неко ће да каже – доле нема наших органа. Да вас подсетим да је пре само четири месеца наша полиција у фантомкама ухапсила Славољуба Јовића. Према томе, сви људи који су на било који начин се огрешили о закон, могу на свој начин бити доступни свему томе.

Можда у оквиру свега овога треба да размислимо мало и о следећој ствари, да, рецимо, ова скупштина формира анкетни одбор како се финансирају одређени медији, одакле новац стиже за те медије и за одређене емисије које се емитују, пре свега оне који форсирају и финансирају стварање независног Косова. Хајде, рецимо, да ова скупштина формира и рад одређених невладиних организација за које знамо да је њихов учинак пре свега против интереса и Устава ове државе.

Шта је још важно да се каже? Имали смо прилике да на свој начин гледамо, слушамо да се добар део људи, који живе, пре свега, на Космету, фактички оптужује да, само зато што не плаћа порез Влади Хашима Тачија, називају се криминалци, шверцери или не знам којим све именима.

Шта је битно да се каже? Битно је да се каже да се ти људи нису огрешили о закон државе Србије. Ових десетак година нема једног јединог човека кога су истражни органи државе Србије казнили, ухапсили или привели зато што није на уредан начин плаћао порез држави Србији. То је важно и битно да се каже, господине председниче.

Нажалост, сад имамо тзв. заједничку границу. Видимо да се буџет Владе Хашима Тачија у потпуности пуни и претпостављам да ће плате, пензије и све друго у оквиру самопроглашене државе Косово бити пуно јаче и веће. Мислим да је то све једно тема која је битна овде.

Оно о чему треба да говоримо и да кажемо јесте да се кроз емисије, пре свега једног таквог садржаја и кроз разне медије, говори да се плате или новац пореских обвезника државе Србије наводно троше ненаменски, да није у духу онога што треба и што ваља. Имајући то у виду, чујемо да се сама цифра о којој се говори на свој начин увећава, умножава, скрива од очију јавности, додаје, што једноставно није коректно, није у реду. Отприлике смо дошли до цифре да је, пре свега, по питању Косова и Метохије потрошено, наводно, негде од 1999. године, више од две милијарде долара. Оно што је важно да се каже, имали смо прилике да усвојимо буџет, он за ову годину износи негде четири милијарде. То само по себи говори.

Који је крајњи циљ, пре свега, оваквих прича? Јесте да се грађанима државе Србије огади, пре свега, простор КиМ, да се једноставно каже да доле живе криминалци, да се не треба борити за тај простор и да треба тај простор пустити албанској страни.

То је оно што у ових десетак година имамо прилике да чујемо од разних проевропских медија и од разних посланика, пре свега политичких странака. Овде, са овог места, господине председниче, треба да знате да нико не поставља питање колико кошта, тј. колико вреди Косово и Метохија. Према слободним, такозваним западним изборима, само рудно богатство Косова и Метохије цени се на вредност од три и по хиљаде милијарди долара. Понављам, господине председниче, три и по хиљаде милијарди долара. Понављам, господине председниче, три и по милијарди долара. Имајући у виду да ћете ретко где у медијима, штампи или на било ком другом месту срести стварну вредност Косова и Метохије, око духовне и ове друге вредности не желим ни да причам…

Управо и причам у оквиру саме теме. Зашто ово говорим и причам? Ви нисте били присутни на Одбору за Косово и не знате који су били прави мотиви формирања овог одбора, не знате разлоге због чега смо их формирали. Рекли смо да се утврди начин трошења средстава од 2000. до 2012. године. Мислим да је то једна широка тема и мени је као посланику јако драго да то може да се утврди, да се види, да се испита и да на лицу места демаскирамо све оне приче и оне говоре око саме злоупотребе.

Желео сам и хоћу да кажем да је можда боље да се полиција и судство бавило тим питањем, имајући у виду велики број афера и свега онога што се дешава у држави Србији. Мислим да је то један бољи пут, са више успеха и мислим да бисмо онда на прави начин могли да утврдимо све оно што се доле и ако се дешавало, а мислим да начини и средства која су трошена доле не прелазе 1% БДП Србије. Имајући у виду само Развојну банку или, рецимо, “Србијагас”, видимо да је то минорни део средстава.

Апсолутно се слажем, иако нисмо гласали за ову одлуку, имајући у виду да Србију чекају много важније теме, верујем да ће ме странка сутра пре свега делегирати у један овакав одбор, на лицу места да утврдимо све оно што се дешава. Зато сам, господине председниче, и говорио о Бојану Радовановићу, који је ухапшен негде 2012. године. Он је после тога на свој начин узет као сведок-сарадник. Нажалост, одатле се није мрднуло. Људе на које је он требао да укаже, да се дешавао проблем са новцем, једноставно имају моћне заштитнике и те теме нема на дневном реду.

Оно што такође можемо да нагласимо, јесте да је створена једна велика медијска харанга око начина трошења новца. Драго ми је што ће овај анкетни одбор доћи на лица места, погледати све објекте, како се радило, шта се радило, ко је радио, шта је узимао, ако је узимао, и једноставно доћи до праве истине.

Ово што сам говорио био, мислим да је права позадина, господине председниче, јер управо причом о анкетном одбору треба једноставно да се народу, грађанима Србије огади Косово и Метохија, да једноставно кажу – ми нећемо да се боримо за те људе који се баве криминалом доле. Мислим да је то циљ свих ових медијских харанги које, нажалост, више од 12 година потресају нашу медијску и политичку сцену.

Лично се надам, имајући у виду средства која су трошена, да ћу имати прилика тачно и да знам како и за коју годину је узимано, колика су средства трошена и верујем да ћу као члан анкетног одбора на неки начин бити тај који ће да упути цео анкетни одбор, који би требао, пре свега, на лице места да дође доле, да се види где су средства ишла и која је то маса средстава.

Имајући то у виду, данас морам једну ствар да кажем. Једна мала дигресија, ако је могуће. Примера ради, данас се мање средстава троши по питању здравства када су у питању све здравствене установе на простору Косова и Метохије за месец дана, него што је трошио Клиничко-болнички центар у Приштину негде 1999. године. Све ово говори да средства, новац и паре које држава Србија издваја на свој начин нису велики у односу на саму вредност коју даје, али имајући у виду оно што бива, што се дешава, апсолутно ћемо учествовати у раду анкетног одбора и на свој начин демаскирати једну харангу која је присутна овде задњих пар година.

На крају, господине председниче, морам још једном да поновим, као када је Сипион некада причао у римском сенату – али, Картагина мора пасти! Морам да вам кажем да је вредност рудног богатства Косова и Метохије три и по хиљаде милијарди. Понављам, вредност рудног богатства Косова и Метохије је три и по хиљаде милијарди. Ово пре свега говорим имајући у виду да је створена таква медијска слика да се о овоме мало зна или мало жели да се прича у држави Србији.

Желим да кажем да ми је мало пре колега посланик господин Остојић мало деловао нервозно, мало и незадовољно управо због овог неуспеха у Бриселу.

Што се тиче нас Срба са простора Космета, ми смо апсолутно задовољни оваквих исходом. Оно што ми мислимо и што желимо да кажемо јесте да би то био својеврстан вид капитулације. Оно што се нас такође тиче и без обзира на једну нервозу коју је мој колега показао, желим да му кажем да он гута микрофон као што је пре тога мени један од колега посланика рекао.

Оно што мислим да нагласим јесте да је јако ружно да се каже да ми треба да очекујемо неку најезду, неке јаке формације и силе. Мислим да то на свој начин није ни добро, ни лепо. Нарочито не сме се са својим народом тако говорити и причати.

Што се тиче Анкетног одбора, на прошлој седници Одбора за Косово и Метохију сам први тражио да се он формира, да се ради на њему и питао сам а мислим да се и председник тога сећа. Ми из ДСС уопште не бежимо од Анкетног одбора. Напротив, ми се радујемо што ћемо на лицу места да покажемо начин на који се трошио новац, нарочито шта се све дешавало и шта је све бивало. Према томе, то и желим да кажем да ми не бежимо од тога и радујемо се да ћемо сви скупа, нарочито ја са колегом Остојићем, надам се бити у том Одбору и да на лицу места истражимо шта се дешавало са новцем пореских обвезника грађана државе Србије.

Желим да генералу кажем да наша позиција Срба на северу Косова није таква да можемо било коме да помогнемо. Довољно је што горе стојимо, што постојимо и што смо, пре свега, највећа брана у стварању независног Косова.

Мислим да би генерал можда могао са својом породицом да дође, па мало јужно од Ибра да буде на терену, на Космету. Јер, знате шта, много је лако делити лекције са стране, а једноставно се треба вратити у свој завичај, треба бити са својим народом и онда ћете на најбољи начин показати да се борите за КиМ.

Оно друго што је важно и битно је да Срби са севера Косова не отежавају позицију никоме. Напротив, Срби са севера Косова се боре, дају све од себе, боре се за институције државе Србије. Срби са севера Косова су највећи уставобранитељи данас државе Србије. Срби са севера Косова шаљу јасне поруке. Ако државни врх, или држава Србија, жели да тај део простора препусти Албанцима, она прво мора да промени Устав, па да се тек онда одрекне тог простора. Напротив, ми држави помажемо да се што боље, што јаче бори за ове просторе, јер без нас она сигурно то не може да уради.