После пресуда које су хашке судије донеле за остале Србе ово је очекивано, посебно после победе политике над правом у пресудама које су донели за генерале геноцида над Србима Готовине и Маркача, односно за злочинца  и убицу Срба Харадинаја.
Иако постоје докази да та „Сребреница“ није ни постојала, као ни „геноцид“ за који је пресуђено генералу Толимиру, хашки суд доноси пресуду баш за геноцид у Сребреници 1995. над муслиманима… Правна манипулација правом и правдом у Хагу се наставља, кад ће се зауставити питање је за србске власти са ове и оне стране Дрине…

12. 12. 2012. Бета| фото: АП, за ФБР приредила Биљана Диковић

Хашки трибунал осудио је данас генерала Војске Републике Српске Здравка Толимира на доживотни затвор, прогласивши га кривим за геноцид над Муслиманима из Сребренице у лето 1995.

Генерал Толимир се три пута прекрстио пре изрицања пресуде foto-ap_f

Трибунал је, већином гласова двоје судија, уз противљење једног, Толимира прогласио кривим за геноцид, удруживање ради почињења геноцида, истребљење, убиства, прогон и присилно премештање Муслимана из Сребренице и Жепе од јула до новембра 1995. Веће је одбацило као недоказану оптужбу за депортацију.

У мишљењу судије Нијамбе, које почиње на 534. страни пресуде, наводи се да не може да се сложи са чињеницом нити да се Толимир оптужи за геноцид, јер геноцида у Сребреници није било. Није се сложила ни с тезом да су се здраво за готово узимала сведочења сведока Тужилаштва без икаквих материјалних доказа.
“Сведочење сведока-сарадника Момира Николића, на којем почива велики део пресуде, представља трговину с тужилаштвом. Расположиви докази указују на то да је убијање одређеног броја ратних заробљеника било ‘дело мале групе појединаца који су поступали без овлашћења и у тајности’, а не одлука војног или политичког врха РС. Зато захтевам да генерал Толимир буде ослобођен”, наводи се у мишљењу.

Расправно веће утврдило је да је ВРС од 13. јула 1995. до августа 1995. убила „најмање 4.917“ Муслимана из Сребренице, али је то „конзервативна процена“. Укупан број жртава ближи је бројки од „најамање 6.000“ жртава, рекао је у образложењу пресуде председавајући судија Кристоф Флиге из Немачке.

Пресудом је утврђено да су та масовна убиства, али и убиство тројице муслиманских лидера у Жепи, представљала геноцид, уз протеривање хиљада муслиманских жена и деце из Сребренице и Жепе, због тога што су почињена у намери да се Муслимани униште, потпуно или делимично, као етничка група.

Према пресуди, масовна убиства сребреничких Муслимана почињена су у оквиру удруженог злочиначког подухвата војних и политичких лидера РС.

ВРС је, по пресуди, у оквиру паралелног злочиначког удружења протерала муслиманске жене и децу из Сребренице и Жепе.

Генерал Толимир у пресуди је описан као „десна рука, очи и уши“ тадашњег команданта ВРС Ратка Младића.

Наглашено је да је Толимир са осталим учесницима удруженог злочиначког подухвата делио геноцидну намеру да се сви муслимански мушкарци убију, а остатак становништва протера. Том злочиначком подухвату, Толимир је „у значајној мери допринео“.

Према пресуди, масовна убиства сребреничких Муслимана почињена су у оквиру удруженог злочиначког подухвата војних и политичких лидера РС.

ВРС је, по пресуди, у оквиру паралелног злочиначког удружења протерала хиљаде муслиманских жена, деце и стараца из Сребренице и Жепе.

Већина налаза у пресуди донета је већином гласова председавајућег судије Флигеа и судије Антоана Миндуе, а супротно мишљење изразила је судија Приса Матимба Нијамбе.

****************************

13. 12. 2012. Мондо, СРНА

Српска да помогне жалбу Толимира

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић изјавио је Срни да је потребно помоћи пензионисаном генералу Војске Републике Српске Здравку Толимиру у жалбеном поступку пред Хашким трибуналом како би се оспориле квалификације наведене у првостепеној пресуди.

Проблем представља квалификација у пресуди „удруживање ради вршења геноцида“, што је алармантно за Републику Српску.

Велимировић је навео да је, с обзиром на политику суђења у Хашком трибуналу очекивана пресуда Толимиру, који је данас осуђен на доживотну казну затвора због злочина на подручју Сребренице 1995. године.

„На основу свих навода који су изречени у пресуди, а базирају се на тврдњама Тужилаштва ништа се друго није ни могло очекивати. Једина светла тачка је што у пресуди постоји неколико елемената иза којих не стоје сви чланови судског већа“, истакао је Велимировић.
Према његовим речима, проблем је што је овај пут у пресуди наведено удруживање ради вршења геноцида, што је упозоравајуће за Републику Српску.

//

*************

четвртак, 13. децембар 2012.

Казна на доживотну робију коју је претресно веће Хашког Трибунала изрекло генералу ВРС Здравку Толимиру представља продужетак професионалног суноврата те установе после ослобађајућих пресуда Готовини и Маркачу за Операцију Олуја у Крајини и Рамушу Харадинају за злочине почињене на Косову.На основу натегнутог и слабо аргументованог резоновања, двотрећинском већином, и упркос издвојеном мишљењу и разорној критици судије Приске Нијамбе из Замбије, претресно веће је прихватило скоро све наводе оптужнице везано за наводно деловање генерала Толимира у оквиру операције која је резултирала заузимањем енклава Сребреница и Жепа у јулу 1995. године. На тај начин, и ово претресно веће Хашког трибунала потврдило је још једном не само континуирану сарадњу између Суда и Тужилаштва, већ и чињеницу да се оба одељења хашке Инквизиције скоро увек налазе на истој страни.  Њихов задатак је да буду на услузи политичким интересима међународних структура које су Трибунал формирале да би се тиме прогону њихових противника дао  привид правне утемељености. Насупрот стандардним и сервилним закључцима већине у вези са догађајима у јулу 1995. стоји блиставо написано издвојено мишљење судије Нијамбе које га, тачку по тачку, разноси у парам-парчад и које представља једини професионално озбиљан део првостепене пресуде у предмету Толимир. На основу анализе доказа предочених током суђења, судија Нијамба непобитно утврђује  неоснованост централних тачака оптужнице које се односе на наводне удружене злочиначке подухвате везано за масовно убијање и присилно измештање цивилног становништва. Поред тога, она одбацује лажно сведочење сведока-сарадника Момира Николића на чијим опортунистичким измишљотинама почива велики део чињеничких налаза већине, истиче да је до 3.000 мушкараца настрадало не као последица стрељања већ легитимних борбених дејстава за време пробоја колоне 28. дивизије из Сребренице према Тузли, и подвлачи да расположиви докази указују на то да је убијање одређеног броја ратних заробљеника било „дело мале групе појединаца који су поступали без овлашћења и у тајности“, а не одлука војног или политичког врха Републике Српске. Она је зато захтевала да генерал Толимир буде – ослобођен. Мада долази из Замбије, са некадашње колонијалне периферије данашње Европе, у складу са најбољим традицијама некадашње европске правне науке и праксе у свом издвојеном мишљењу у предмету Толимир судија Нијамбе је очитала спектакуларну интелектуалну лекцију изопаченом савременом  правосуђу својих бивших колонијалних господара. (НСПМ-Историјски пројекат Сребреница)