Тачи платио 10 милиона евра за слободу Лимаја

ПРИШТИНА – Мешовито судско веће, састављено од двоје Еулексових и једног локалног судије у Окружном суду у Приштини, ослободило је кривице Фатмира Лимаја, који је био осумњичен за киднаповања, мучења и убиства цивила, припадника српске војске и полиције у логору Клечка код Липљана.

Одбрану Фатмира Лимаја финансирале су вође косовских институција, предвођене председником косовског парламента Јакупом Краснићијем, који је први запретио Хашиму Тачију да ће у случају његовог ћутања „проговорити о Тачијевој саизвршилачкој улози“ у, како је рекао, „акцијама чишћења косовске територије од припадника српске војске“.

Озбиљне претње

Он је, уз претњу Тачију, ослањајући се на лобисте за Лимајево ослобађање, британске адвокате који истовремено бране и Рамуша Харадинаја пред Хашким трибуналом, „запретио прекидом сарадње и Еулексу, пошто је претходно због Лимаја прекинуо сарадњу са америчким амбасадором у Приштини Кристофером Делом. Уз оцену да је Лимајева претња из кућног притвора, упућена преко адвоката, да командант ОВК мора да стане у његову одбрану, „иначе ће он проговорити“, схваћена крајње озбиљно, Тачи је, како тврде наши извори, издао налог да адвокатски тим плати „колико кажу“, а сведоци ућуткају одрешеном кесом.

Наши извори у Приштини наводе да је Тачи за одбрану свог непосредног извршиоца дао неколико милиона евра. Помиње се износ од десет милиона евра. Од тог износа породица Лимај је обезбедила око три милиона евра.

У најновијем извештају „Амнести интернешнела“ упозорава се да ратни злочини почињени на обе стране на Косову остају нерасветљени, а њихови починиоци су и даље на слободи.

„Амнести интернешнел“

– Само су неки српски полицајци, припадници војних и паравојних снага, одговорни за ратне злочине над косовским Албанцима, изведени пред лице правде. Међутим, само мали број чланова ОВК, и то оних из нижег ранга одговорности, одговорних за ратне злочине против косовских Срба, Рома и припадника других мањинских заједница, процесуирани су или осуђени – наводи се у последњем извештају.

Такође се констатује да је, упркос присуству међународне полиције на Косову од 1999. и међународних судија и тужилаца, а од 2008. године и Еулекс судија, постигнут мали напредак, што пред међународну заједницу и земље чланице Европске уније ставља изазов и питање јачања улоге Еулекса у вези злочина над цивилима на Косову. Ова организација упозорава да се морају уклонити препреке које стоје пред истражитељима, а оне се тичу уништавања доказа, застрашивања и ликвидације сведока.

Н. Зејак