АНАЛИЗА НЕМАЧКЕ ФОНДАЦИЈЕ О БУДУЋНОСТИ БИХ
Судбина БиХ не налази се у рукама њених грађана и власти, а будућност земље пре свега зависи од страног фактора, па макар то значило и распад садашње државе! Тако показује анализа Фондације „Фридрих Еберт“, која за будућности БиХ има пет сценарија, од распада земље па до њеног пуноправног чланства у ЕУ!

Бањалука 04. 04. 2012 ПРЕСС РС

Мно­го не­ре­ше­них пи­та­ња... Бу­ду­ћност БиХ још је отво­ре­но пи­та­ње за Европу

Наиме, активисти немачке организације у БиХ прекјуче су представили своје предвиђање расплета ситуације у БиХ до 2025. године.
Први сценарио предвиђа очување садашњег статуса и уређења БиХ које би овој земљи омогућило чланство у Европској унији око 2025. године.
Према другом, након спровођења значајних уставних промена била би успостављена функционална децентрализована држава која би могла рачунати на пуноправно чланство у ЕУ.
Трећи подразумева да БиХ у ЕУ уђе 2025. године, али тек након драматичних збивања средином ове деценије, унутрашњих сукоба и војне интервенције међународне заједнице која би осигурала спровођење свих потребних реформи.
Четврта опција је да БиХ 2025. постане чланица ЕУ, али би томе претходило јаче политичко и привредно повезивање свих држава западног Балкана након одбацивања свих националистичких идеологија које су раније довеле до подела.
Пети сценарио је, логично, привукао највише пажње, јер предвиђа да БиХ до 2025. године неће ни постојати, а да би чланице ЕУ евентуално могле постати три етничке државице које би настале на њеним развалинама након нових оружаних сукоба.

Могуће и друге опције

Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Ђорђе Вуковић каже да је први сценарио најреалнији, док би други, по његовом мишљењу, био најпожељнији.
– Према садашњим политичким оријентирима, две од три етничке заједнице прижељкују пети, једна и „остали“ се само декларативно залажу за трећи сценарио, док регионалне околности упућују на четврти, с тим што је обесмишљавање етничких и националних подела немогуће – каже Вуковић.
Он тврди да су могући и шести и седми сценарио, односно разне комбинације ових који су изнесени или њихове варијације.
– Рецимо, могуће је да се тензије још више радикализују, али да се БиХ не распадне. Или, можемо ући у Европску унију као недоношче, а социјална драма да остане мање-више иста. Лако је нагађати расплете, гатати на папирима и округлим столовима, али сваки сценарио се мења у практичном извођењу. Много тога зависи од оних којима су подељене главне и споредне улоге, бар онолико колико и од воље сценариста, ако не и много више – истиче Вуковић.
Он каже да судбина БиХ зависи од судбине Европске уније, воље најутицајнијих држава и уопште глобалних детерминанти, али да је, опет, пресудан утицај локалних фактора.

– Никакве реформе, револуције и закони нису судбоноснији од менталитета, карактера, ирационалних снага, али и унутрашњег сазревања друштва и његове способности да се одупре својој политичкој инфантилности и примитивизму. Могу ли политичке елите у БиХ да се уздигну изнад улога статиста у кројењу будућности народа у чије име владају, са више одговорности и далековидим изборима или ће у нашој трагедији и даље да глуме епизодисте и кловнове? Сумњам. Све док се за БиХ пишу сценарији са мноштвом епизода у којима статисти не проговарају, а главни глумци импровизују без маште и знања, ово ће остати само један лош филм – закључује Вуковић.

Пробни балон

Пејо Гашпаревић каже за Пресс РС да је пет сценарија, од којих један предвиђа и распад БиХ, новост у јавним иступима међународних организација у БиХ, које су до сада углавном искључивале могућност распада земље.
– Чак су се такве процене сматрале непожељним. Изношење таквог евентуалног расплета у јавност од стране ове немачке фондације говори о једном симптому унутар међународних структура у БиХ који нас информише да је и међународна заједница кроз уста те фондације можда почела да преиспитује своје ставове о БиХ. Ово свакако треба схватити и као могући пробни балон, али прерано је закључивати који је од сценарија фаворит странаца – каже Гашпаревић.

Тест за политичаре

Политички аналитичар Пејо Гашпаревић каже да треба бити опрезан када се говори на ту тему јер је реч о врло компликованој ситуацији у којој изјаве и поруке одређених међународних структура могу бити једна врста теста како ће се понашати домаћи представници.
– У овом тренутку не дајем предност ниједном од пет понуђених сценарија, јер могуће је да ће маштовити креатори збивања у БиХ из миљеа међународне заједнице смислити још неколико нових. Сигурно је да ће будућност БиХ бити решавана извана. Никад у историји БиХ ствари се нису изнутра решиле. Била је 70 година у две Југославије, 40 година под Аустроугарском и 500 година под Турском, а сад је 20 година под Бриселом и Вашингтоном и никада није одлучивала сама о својој судбини – каже Гашпаревић.
аутор: Жарко Марковић