Масовна убиства у Чуругу ће трајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. У једном магацину митраљеским рафалима убијено је 400 људи. Куће убијених пљачкала мађарска руља, војници и жандарми
Масовна убиства у Чуругу ће трајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. У једном магацину митраљеским рафалима убијено је 400 људи. Куће убијених пљачкала мађарска руља, војници и жандарми
Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На подручjу Херцеговине ниjедна српска породица ниjе остала поштеђена, а да неко њен ниjе страдао. Многа села потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувиjек су затрте. Остало jе на десетине хиљада сирочади. И док jе посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, лелек у црно завиjених несрећних жена и дjеце одjекивао jе по голом херцеговачком кршу.
Данас се навршава 12 година од акције ЕУФОР-а у селу Бјелогорци код Рогатице, гдје је на кућном прагу убијена Рада Абазовић /47/, а тешко рањени њен малољетни син Драгољуб и супруг Драгомир. Италијански карабињери у раним јутарањим часовима 5. јануара 2006. године упали су у кућу породице Абазовић и почели да пуцају. У тој пуцњави смртно је рањена Рада Абазовић, која је од задобијених повреда преминула у фочанској болници, док су њеном сину Драгољубу /11/ и супругу Драгомиру нанесене теже повреде.
За издају је потребно тако мало- наша ћутња и њихов жиг звери на некрологу Србији!
Две ствари никад и ни по коју цену не смемо дозволити- издају Косова и Метохије и гурање Србије у реку НАТО крви, да као дављеник међу лешевима своје деце изиграва сидриште за скелеџије белосветских монструма!
„Видео је унакажена тела 14 Срба жетелаца у селу Старо Грацко, недалеко од Липљана. Био је сведок када су пронашли обезглављену баку Љубицу Вујовић. Тело јој је било у кади, а глава је била поред. Био је сведок зверских злочина. Претпостављам да су га зато уклонили“.
Тренутно су у завршној фази припреме за усвајање другог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства између (ИПАП) Србије и НАТО, највишег механизма сарадње НАТО са партнерским државама, изјавио је помоћник министра спољних послова Србије задужен за безбедносна питања, Бранимир Филиповић.
Свако зло има и своје добро, па тако сада Срби на још једном примеру могу да виде каква је „држава“ БиХ и од колике је егзистенцијалне важности да очувају своју Републику Српску
– Међу многима, три догађаја остала су урезана у моје сећање: први су последице „Олује” 1995. године, са „црнокошуљашима” који су учествовали у масакру беспомоћних Срба који нису успели да побегну, и то пред равнодушном међународном заједницом; други је бомбардовање Маркала 1995. као и аматерски и непрофесионални начин на који је кривац одмах идентификован, без довољно поузданих информација за конзистентни закључак; трећи је, наравно, Сребреница и сви догађаји који су уследили.
На дан крсне славе десет јошаничких засеока је сравњено са земљом.
Данас је тачно 26 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата, од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу.
Сви ови ови кољачи припадали терористима којим су командовали Рамуш и Даут Харадинај, а оперисали у зони Дечани – Пећ.
Гидеон Грајф, главни истраживач израелског Института за Холокауст „Шем Олам“, изјавио је у Андрићграду да се мора стати у крај ревизији историје и да се злочини у Јасеновцу и Аушвицу не могу „гурати под тепих“.
Суштина је да држава највероватније стоји иза Оливерове ликвидације. Ликвидације таквог нивоа не могу да се изведу без неке подршке, или бар сазнања државе (…) Оливер је упозоравао Вучића о претњама које је добијао (…)
Сви на северу Косова знају да су Радоичић и Веселиновић били у пратњи Вучића у Сребреници. Они су пријатељи, друже се и посећују…
– За догађаје у Коњицу већ је оптужено 13 припадника Армије БиХ којима је Дрековић командовао. Чињеница да га нема ни на тој, али ни на посебној оптужници показује да оваквом оптужницом покушава да се прикрије његова одговорност. Исто се може рећи и за злочине почињене док је на челу Четврте муслиманске бригаде био Халиловић. Овај ратни командант је сада имам јединог верског објекта у Босни са „дипломатским статусом“, а то је џамија краља Фахда која је заправо расадник вехабизма и у Босни, али на целом Балкану – тврди Галијашевић.
Убице никада нису одговарале за овај злочин, упркос томе што су исти признали неколико дана касније пред истражним судијом своје злодело. Међутим, признање је проглашено неважећим, јер је узето без присуства адвоката. Синиша Римац, који је учествовао у овом злочину, осуђен је 2005. године на 8 година затвора, због злочина над Србима у Пакрачкој Пољани, 1991. године. 2010. године Стјепан Месић је помиловао Синишу Римца за годину дана.
Коментари читалаца…