Ето зато смо ту гдје смо; зато наше државе, те наша визија будућности и заједништва, изгледају данас као најгора примитивна и кукавичка представа у богатој историји народа. Зато и ми сами представљамо само блиједу сјену борбе и успијеха некад великог европског народа, док их тумачимо као случајне и претварамо у чисте промашаје.
Документ је наредба Службе безбедности у Словенији из 1943. године, а добили су га „добротом“ једног словеначког историчара.
У принципу, никакав «унутрашњи дијалог» о Косову не може да буде отворен. Зато што су на снази: обавезујућа Резолуција № 1244 СБ ОУН која Косово третира као саставни део Републике Србије и важећи Устав Републике Србије који у преамбули потврђује да је Косово саставни део Републике Србије, и целокупно српско законодавство које Косово третира у складу са овим одредбама.
Најквалитетнији медитерански мермер, прекрасни мозаици, делови статуа римских божанстава, зидно и подно грејање, пронађени надомак Сремске Митровице указују да је тим аустралијско-српски тим археолога на трагу епохалног открића: монументалне палате императора Максимијана Херкула.
Косово као камен темељац, српског духа, онај заметак око кога се плете, ниже и мота историја, веровања, менталитет, особеност, специфичност српског православља (светосавље, завети). Истовремено, Косово је и мерило вредности, снаге и врлине; ту се одувек преламало „ко је вера а ко је невера“, раздвајало зло од добра, поштење и бешчашће, злоба и завист, неисквареност и чистоћа.
У веровању нашег народа („Косово је грдно судилиште“) управо је то место на коме падају маске.
КОСОВО И МЕТОХИЈА НИСУ ИЗГУБЉЕНИ!
Нити ће бити изгубљени док куца срце последњег Србина који леже и устаје са сазнањем да КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!
„У овом случају из државних органа нико ништа није допринео да се овај пројекат реализује, већ су само вршили опструкције. Очигледан пример да држава овај пројекат није доживљавала као свој је то да нису желели да инвестирају осам милиона евра у овај национални пројекат, за разлику од Ниша где су те паре у уложили у страну компанију“, казао је Стаматовић.
Дискусија на 15. Седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије, 28.07.2017.
Руководитель проекта-победителя конкурса «Православная инициатива 2016-2017» Антон Бабич, режиссер фильма «Код дружбы» Надежда Жеребило. Информационную поддержку проекта в Сербии осуществляет СРБски ФБРепортер.
Кривите нас што смо овако неспособни, без оружја сачували „само“ ово.
Шта сте ви сачували?
Реално ништа!
Свачега нечега можемо да се одрекнемо у име опстанка нације, али срца и душе не можемо и не смемо. Јер без тога, све што преостаје постаје бесмислено.
Ексклузивно објављујемо депешу Викиликса из које се види да је Ватикан (по сопственом признању!) фактички признао Косово као независну државу! Ватикан је још пожелео Косову и успешну изградњу нове нације! За Ватикан је Косово бивша српска покрајина! Ватикан је рекао да је косовска независност процес који се не може оспорити и вратити назад! Ватикан је рекао и да не искључује формално признање Косова у будућности!
Свака одлука, донета, мимо међународно признатог принципа аутономије универзитета, „разоружала“ би Универзитет у Приштини, јединог преосталог „оружја“, које му је преостало у борби за свој опстанак у односу на доказано неблагонаклоне власти у Приштини и њихову жељу да га, уз правно насиље „интегришу“ у тзв. косовски систем, истргну из јединственог образовног простора и система Републике Србије, и тиме заправо угасе, додаје се.
Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, коју Српска православна црква помиње и слави данас, усташе су побиле више од 1.600 Срба Ливањског поља. Велики број њих су живи бачени у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице да тамо умиру данима, а тих дана заувек су нестале целе српске породице и потпуно затрвена српска села. Након педесет година, 1991. године, потомци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у Спомен-капели саграђеној у порти ливањске православне цркве, али су само годину дана касније оскрнављене, а православна црква запаљена. Епархија бихаћко-петровачка, Парохија ливањска и потомци страдалника обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…