Након повлачења у Савско београдско пристаниште, посаде су мониторе Речне флотиле Краљевине Југославије потопиле 12. априла 1941. године да не падну Немцима у руке који су већ били на прилазима Београду
Након повлачења у Савско београдско пристаниште, посаде су мониторе Речне флотиле Краљевине Југославије потопиле 12. априла 1941. године да не падну Немцима у руке који су већ били на прилазима Београду
У овој епизоди:
– Света Марија Египћанка
– Литургија пређеосвећених Дарова
– Бомбардовања
– Сећање на хероје са Кошара
– Напуштена мајка
Један од темељних задатака државе јесте да обезбеди културно, отмено, цивилизовано осећање поноса својим грађанима. То осећање поноса обухвата колико национални патриотизам толико и државни патриотизам. Богате земље то осећање поноса купују новцем. Сиромашније земље морају да га створе. Али и једнима и другима је то осећање потребно, јер без њега не могу да постоје.
Проф. др Миладин М. Шеварлић је нагласио да су ово производи за које су урађени елаборати и регистровани су да би добили географску ознаку порекла коју издаје Завод за интелектуалну својину Републике Србије.
Пуковник Љубинко Ђурковић сматра да су хероји са Кошара бранећи своју земљу, Србију, Косову и Метохију и тадашњу СР Југославију, исписали странице и странице херојских подвига и да су примјер младим генерацијама како се брани отаџбина. Он је поручио да се на Кошарама исписивала српска историја битака, попут оних на Колубари, Церу, Куманову и да је дужност државе и наредних генерација да се достојно одуже тим јунацима. По њему Кошаре су „дијамант на мачу српских побједа“ и да се та битка не смије заборавити.
Чланови Пословног удружења (ПУ) “Градац 97“ уручили су данас у Остри кључеве од трактора борцу са Кошара Зорану Перовићу.
Довека је Србиново
Метохија и Косово,
довека је Божјег лика
врх Кошара и Паштрика!
Прича о одбрани „Кошара“ неправедно је тек последњих година у центру пажње јавности, а по много чему ће бити један од незаобилазних сегмената новије српске историје. Била је то нестварна, готово митска битка у којој се стотинак голобрадих младића сукобило са десетоструко више непријатеља и – победила.
Владимир Димитријевић није осудио ниједну особу јер је хомосексуалац, лезбејка, трансвестит или шта већ. Он се залаже да штитимо породицу која одумире, и то му се јасно ставља на терет у тужби
Поставља се питање: а шта да ради друштво поводом непосредне агресије ЛГБТ заједнице и њихових лукавих пропагандистичких лакеја? Шта да се ради ако је већ ствар дошла дотле да се судови позивају да би одиграли улогу мафијашких група за ликвидацију?
За мене је Србија мала Русија, а Косово срце наше државе. Као што ће Крим увек бити руски, тако ће и Косово увек бити део Србије. Овако за медијску кућу „Центар“ и портал „Србин.инфо“ говори Андреј Родионов, председник и оснивач покрета Руско-словенског уједињења и препорода.
Одузели су нам право на слободу и правду, сада хоће да нам ускрате и право на истину. Знам, највише их погађа било какав заједнички подухват Србије и Русије. Њима је добро познато да је наша снага увек зависила од подршке наших савезника.
Криминална спрега евроунијатске колонијалне управе, сорошевих НВО, фармако и геј-лобија, неће стати док нам не отрују децу физички и духовно и не униште породице, што захтева од часних и поштених грађана одлучну и саборну борбу са јасним циљевима. Са вербалне осуде, треба прећи на протесте и захтевати смену министра просвете и свих оних који, супротно слободама и правима која нам гарантује Устав, врше наметања, претње и насиље над породицом.
Зар смо заиста напредовали као заједница словесних људи, кад смо опет тамо где смо били пре девет деценија? Ових дана опет је један православни ревносник, др Владимир Димитријевић, тужен суду од групице хомосексулаца – зато што је устао у одбрану породичних вредности хиљадама година старих, не зато што су ове вредности древне, него зато што су од Бога благословене и запрећене канонима наше једне, свете, саборне и апостолске Цркве.
Коментари читалаца…