Јуна 1998. године када је на Косову и Метохији почео отворени рат, односно напади албанских терориста на војне и полицијске снаге, Драган Живановић је био постављен за команданта 125. моторизоване бригаде чије је седиште било у Косовској Митровици… а зона одговорности од јужних падина Копаоника, па све до планинског венца Проклетије… односно од Косовске Митровице па све до Пећи и Дечана.
Већина земаља Запада су своје богатство и благостање изградиле на вишевековном покоравању, поробљавању, безочној пљачки и искоришћавању туђих држава, народа, људи и природних ресурса.
Овај узорни васпитач бројних генерација чачанске гимназије не бијаше срца удовичка, но бијаше срца јуначкога па узвикну: „Као православни хришћанин, у било ком тренутку сам спреман да замолим за опроштај сваког кога сам увредио и ожалостио. Али, наравно, не пада ми на памет да се извињавам због јавно изнетог става о противпородичној идеологији политичког хомосексуализма која се противуставно намеће Србији“.
Да ли је, дакле, могућ антирежимски протест без Косова? Није! Питање Космета не само да представља жижну тачку свих непочинстава, махинација, и злодела актуелних власти, не само да стоји у темељу системског гажења уставних и законских права грађана Србије које се затим преносе на све остале домене политике, него истовремено представља централно политичко питање Србије и српског народа.
Тема „Косово и Метохија” није смела да се нађе на дневном реду парламента по личном налогу Вучића Маји Гојковић.
Пиротско село Топли До на путу је да постане ново жариште отпора деривационим мини-хидроелектранама, попут Раките код Бабушнице, у којој се више од годину и по дана мештани и еколози супростављају изградњи овог постројења.
Академик Душан Теодоровић и потпредседник Народне странке Никола Јовановић говорили су о најављеном протесту у Београду 13. априла у емисији 360 степени. „Ако правимо паралелу са петим октобром, чињеница је да је тада постојао јак политички разлог, крађа избора, али данас имамо крађу наших живота“, рекао је Теодоровић.
Историјски је јасно да Космет није увек био у саставу Србије. Али, такво стање увек је био производ више силе којој се народ и држава нису могли одупрети: турско запоседање, аустријска и бугарска окупација, немачка окупација, војна агресија НАТО савеза и албанска сецесија. Срби, дакле, нису предавали Косово нити га признавали као део туђе државе, већ су стоички подносили вишу силу, гајили своје колективно сећање и чекали прилику да га поврате. То је историјска вертикала српског политичког става о Косову и Метохији…
У сваком случају, излазећи на сепаратистичке изборе и Александар Вучић и тзв. Српска – или боље рећи шиптарска – листа газе и крше Устав Републике Србије. После силаска са власти и Александар Вучић и „Српска листа“ одговараће на основу кривичног закона члана 306 и 307 за дело националне велеиздаје. Предвиђена минимална казна за ово кривично дело је 10 година затвора. Национална велеиздаја је кривична радња која не застарева.
Питам се како је могуће да се окупација спречава тихим прихватанем те исте окупације?! Како се против самопроглашеног сепаратистичког поретка бори учешћем на изборима које расписује тај исти сепаратистички поредак?!
Последње што имају у свом арсеналу застрашивања и што су подмукло чували за крај јесте претња „одузимањем“ деце. Како видимо министар просвете је прекорачивши своја овлашћења, ових дана у својим изјавама пуштао управо тај „пробни балон“. Иако то није у његовом домену, нити за тако нешто постоји правно упориште, медији („РТС“) су прогутали причу. Срећом родитељи – нису, бар не већина која је ДОБРО ИНФОРМИСАНА и уме да разликује истину од медијско политичке пропаганде.
Један од темељних задатака државе јесте да обезбеди културно, отмено, цивилизовано осећање поноса својим грађанима. То осећање поноса обухвата колико национални патриотизам толико и државни патриотизам. Богате земље то осећање поноса купују новцем. Сиромашније земље морају да га створе. Али и једнима и другима је то осећање потребно, јер без њега не могу да постоје.
Помињући страну улогу у рату, новинар „Глобал рисрча“ наводи да су војнике ОВК у Албанији обучавали специјалци ЦИА и Зелене беретке, као и да је британски САС био кључан за обуку терориста у Албанији. У Покрајину су „сасовци“ упућивани на такозване оперативне пикнике, углавном да наводе авијацију. Аутор текста бележи и податак да су први њихови војници ушли на Косово 21. марта 1999.
Ако родитељи, мајке и очеви, дозволе држави да дозвољава штетне појаве за децу, онда ће мајке и очеви да дозволе, једног дана, држави и да им не дозволи да их деца зову мама или тата, него родитељ 1 и родитељ 2, и дозволиће држави да им одузима децу. Време је да се свим тим штетним појавама за децу стане на пут, а Србија уреди тако да деца имају добре услове за развој и здрав живот. Ако то не ураде родитељи, урадиће деца, која су одолела свим искушењима и пронашла прави пут. Експеримент свакако неће успети, у Србији.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…