У јулу 2017. године отпочела је да тече последња фаза у процесу признања независности тзв. Косова од стране Србије. Тада је српски председник Александар Вучић (од 2012. године први потпредседник, од 2014. премијер, а од 2017. председник Републике) позвао на отпочињање унутрашњег друштвеног дијалога о Косову и Метохији, да „то бреме не би остављали потомцима, већ да би сви заједно пронашли трајно решење и искључили сукоб као опцију“.
У Србији се је нажалост образовало отуђено олигархијско тело састављено од полуобразованих политичара, који посвећују себе управљању јавним пословима земље. Дугогодишњи привилеговани положај их је неизбежно довео у девијацију, где су своје партикуларне и примитивне интересе испоставили испред националних, државних и општих. Корумпирани и криминализовани продају идеале наших предака за ништа, илузију и превару.
Питање и те како важно за будућност Срба на КиМ – шта ће бити основ за формирање ЗСО – Први бриселски споразум или закони тзв. Републике Косово – наишло је на дијаметрално супротна тумачења у Београду и Бриселу.
Овом сећању на жртве „Милосрдног анђела”, како је већ уобичајено, није присуствовао, ниједан дипломата из представништава деветнаест земаља које су се 24. марта 1999. године херојски обрушиле на СР Југославију
Шта ће бити с нама ?
Mи смо грађани другог реда у својој сопственој држави? Без права на слободно кретање и важећа лична документа… остављени на немилост окупационој војсци, терористима и екуменистичком свештенству…
И зато Браћо и Сестре уздижите Веру и не губите Наду. Вучићи и Харадинаји долазе и пролазе, а Косово није само земља – Косово је душа Србинова. А душа се само у своје име може продати, не у име народа. Па нека је неко и по сто пута председник, и нека има по сто Марића у ћириличних Харадинаја…
Питање је имају ли Албанци данас, на пету годишњицу Бриселског споразума, скоро петнаесту од мартовског погрома и двадесету од НАТО агресије, иједан адут којим би поткрепили своје сепаратистичке тежње?
Одговор је – имају. И он се зове Александар Вучић.
Пет година после потписивања тог противуставног документа, Ристић прави пресек стања у окупираној покрајини, присећа се колику је цену плаћао због супротстављања и шиптарској најезди и београдском режиму, и не престаје да тражи одговор на питање како спречити власт да се одрекне Косова и Метохије
У Србији где је згажен Устав, где се не поштују закони а гасе српске институције на Косову и Метохији референдум би био нерегуларан. Александру Вучићу би то послужило као изговор да распише народни референдум по наводној жељи патриотске опозиције Србије.
Американци без икаквог поштовања неприкосновености, свуда у свету загарантованог права приватне својине, на српској територији, Косову и Метохији, узурпирали више стотина хектара за своју војну базу која је фактор зла на Балкану и Европи!
„Интервју несретног Марића, који као пудлица извршава диктаторово наређење – то је стварно један скандал, безобразлук, примитивизам који је недопустив, за било ког човека који се бави медијима.“
Интервју с Рамушем Харадинајем је државни пројекат, не чак ни нужно зло већ зло из којег нужно ваља произаћи нешто добро! Ваљда је требало да нам се допадне док онако преплануо и насмејан одговара на незгодна питања без подпитања, без терања до краја, без набрајања свих крвништaва
Како нагласисмо, ни у једном светском рату Албанија није била савезник Србије. Напротив, она се сврстала са окупаторима Балкана и била је њихов исукани мач против мештана. А ако је то стварно рекао г. Марковић, нека изволи да исправи своја схватања по историјским истинама а не по апетиту албанских фалсификатора научне истине.
Заједницу чине, како је договорено у Бриселу, српски одборници, градоначелници, посланици бирани на основу закона и устава самопроглашене републике Косово. Сви су они положили и потписали заклетву на верност терористичкој и бандитској држави како је назива Александар Вучић. Плату примају од „терориста и бандита“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…