Политичка аналитичарка из САД Памела Гелер каже да је Косово „држава џихадиста у срцу Европе“ и да је њен савет америчкој администрацији поводом косовског чвора да обавезно подржи Србију.
Једна од ствари за косовску војску је њено искуство, каже Јелена Гускова, шеф Центра за истраживање модерне балканске кризе у Руској академији наука. Косовске снаге безбедности, основа за нову војску, саме су укорењене у националистичкој албанској паравојној Ослободилачкој војсци Косова. Активне у косовском рату крајем деведесетих година, снаге ће бити довољно способне да се мешају у било коју нерешену кризу везану за Албанце на Балкану.
Деловање КФОРА такође превазилази све оквире додељеног му мандата и уместо да обезбеди стабилност КФОР учествује у дестабилизацији.
• Покрет «РОД» Захтева од КФОРА и Унмика да поступе у складу са својим мандатом и што пре разоружају терористичку војску на КиМ.
Молили смо Албанце у Бриселу „немојте то да радите, немојте то да тражите, немојте није у духу дијалога, дајте да то решимо компромисом“
Скупштина самопрокламованог Косова усвојила је закон по коме се мења улога безбедносних снага Косова у тзв. војску Косова.
Реч је о пакету закона којима се мења мандат КБС из безбедносних снага у војне снаге, али без промене имена. Овај потез Приштине подржале су пре свега САД, Велика Британија и Немачка. Формирање војске Приштина није успела да спроведе у складу са сопственим уставом, кроз измене тог акта, за шта је била потребна подршка српских посланика, па цео процес спроводи кроз измене закона, на предлог тзв.владе.
Више од 45 возила Кфора ушло је на север Косова и Метохије, нешто пре 10 часова. Крећу се у колони и, према информацијама са терена, иду у правцу Лепосавића. „Кфор ће се у наредним данима кретати главним путевима широм Косова у склопу вежби које спроводе у складу са мандатом прописаним Резолуцијом 1244“, објављено је на Фејсбук страници КФОР-а.
Приче о великој хуманитарној катастрофи на северу Косова су пренадуване и не стоје. Празне су једино државне апотеке које ни пре ових санкција нису биле пуне. Рафови продавница, самопослуга и приватних апотека су пуни, а били би још пунији када би Београд дозволио алтернативне правце снабдевања робом, али званични Београд то не дозвољава како би наставио са ширењем приче о хуманитарној катастрофи
Тражимо да се надлежно министарство и премијер хитно изјасне да ли ће Србија потписати резолуцију у Маракешу и да ли задржава статус државе транзита миграната или ћемо ипак постати „паркинг за мигранте“, супротно чврстом обећању Александра Вучића.
Објављујемо овај текст да би све што је изречено остало забележено за неко друго време када ће се „точак” догађаја окренути на другу страну. А то време се приближава…
Србија, земља међу аутоголовима: док председник Александар Вучић брука и себе и државу неуротичним наступима попут оног код Сарапе, опозиција као да је решена да га надмаши у мазохизму па се постројава иза доказаних србомрзаца.
Адвокат Аријанит Коци потврдио је да је његов клијент Рустем Мустафа Реми примио позив да се 14. јануара појави пред Канцеларијом специјалног тужиоца Косова у Хагу.
Рустем Мустафа Реми, командант бивше ОВК за Подујевску област, против кога ће, према тврдњама Кохе, бити подигнута прва оптужница на Косову и Метохији за ратне злочине једини је лидер ОВК на Косову и Метохији који је осуђен на правоснажну затворску казну.
„Морамо да очекујемо и да инсистирамо да као држава све урадимо да се они што пре нађу на оптужницама. Време цури. За највише неколико месеци они ће донети одлуку да ли да подижу оптужнице или да одустану од њих. То је период у којем морамо да уложимо додатне напоре како бисмо их снабдели са што је могуће више доказа да нам се поново не деси ово. Овде имате осам сведока, нико ништа не предузима.“
Одавно је прошло крајње време да српске власти схвате у каквој међународној реалности живимо, да Запад према нама од 1999. „ни за јоту” није променио непријатељске циљеве, те да зато темељито преиспитају бриселске „преговоре” и усредсреде се на одбрану остатака од суверености Србије на КиМ, које досад још, на тадићевско-јеремићевском трагу, не стигоше да предају.
Србија треба да постави захтев за накнаду штете српским жртвама геноцида, односно њиховим наследницима, као и за одузета добра, верске и друге објекте културе. То за данашњу Политику каже адвокат Душан Братић.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…