У овој епизоди:
– Свети Козма и Дамјан (01:09)
– Свети краљ Стефан Урош II Милутин (07:41)
– Симонида (16:07)
– Предаја кључева града Београда (27:25)
– Лековитост Прибојске бање кроз векове (37:22)
– Занимљивости из ратова Србије (46:13)
За новоизграђене објекте крстионице и гостопримнице у селу Дреновце, средства је прикупљао верни народ али је сав грађевински материјал обезбедила квази-општина Ранилуг формирана „законима и уставу Косова“ а Теодосије „освештао“.
Обични људи верују да ратове изазивају непријатељи из комшилука, да револуције покрећу револуциoнари тј. визионари. Верују и у чињеницу да мир склапају паметни људи, који знају да су ратови зло, те да их треба прекинути. А заправо држати народ у незнању је највеће зло. Тако раде са нама и са свим слободољубивим народима већ вековима.
Био је то 25. август 1991. године. У кућу Трифкановића у Сиску дошли су припадници Збора Народне Гарде (ЗНГ) у црним униформама и у комби ставили Николу (49), и његове синове Зорана (23) и Берислава (18). Неколико дана касније Николино тело је препуно модрица, огреботина, прострелних рана на телу и глави пронађено у Сави, код села Гушће. Зоран и Берислав Трифкановић до данас нису пронађени.
За надати се да ће ова књига допринијети да, како вели писац, разум превлада над потопом, и да се једном заувијек одустане од зла на Морачи, а Морача прогласи националним парком и најзад уврсти међу највиша добра човјечанства, на највећу славу и понос Црне Горе.
Слике и призори, до смрти изгладнеле деце, које долазе из Јемена шокантне су. Човек тешко може да поверује да на земљу у којој има готово девет милиона гладних људи, а међу њима шест милиона деце, свет гледа потпуно равнодушно. Уз глад и ратна разарања, ту је земљу похарала и смртоносна болест, колера, од које болује више од 300 хиљада људи и од које је за сада умрло више од хиљаду, већином деце. Одлука Саудијске Арабије да затвори ваздушне, морске и копнене границе Јемена спречила је УН да пошаљу помоћ у ратом разорену земљу.
Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунистичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.
Документарни филм „Јего благородије барон Врангел“ приказује судбину последњег команданта беле армије, од рођења до смрти.
Изузетно образован човек, пореклом из породице прибалтичких витезова, генерал Петар Николајевич Врангел био је до краја свог живота одан заклетви коју је положио руском цару и отаџбини.
Важно је умети да препознамо ту мржњу. Она је у супротности не само с нашим суштинским интересима, већ и с нашим цивилизацијским бићем које нас чини особеним као народ и као културу. Она се тешко може примити у широј јавности. Али, у контексту најављиваног– „међународног сукоба“ – који ће, наводно, коначно „да раздвоји жито од кукоља“ – то је најава тоталитарне репресије над сваким од нас који воли своју земљу, и који размишља сопственом главом.
Иветић каже да му уопште нису јасни потези суда и да му се након свега на крају чини да је на делу потпуна опструкција и одуговлачење.
Меморијална плоча бившем руском амбасадору у УН Виталију Чуркину, који је преминуо у фебруару ове године, отворена је данас у Источном Сарајеву као знак признања за допринос који је руски дипломата дао одбрани интереса српског народа.
Храбром јунаку Илији Илићу, добровољцу у српским ратовима, који се са фронта вратио са осам рана и десет крстова, ордена и медаља, маршал Франше д’Еспере нудио је стан и пензију у Француској, а он се захвалио на понуди и вратио се у родни Боровац где је умро у сиромаштву, априла 1938.
Др Петер Прискил дугогодишњи је независни издавач.
Отуда је за хвалу чињеница да је недавно објавио књигу „Мирис људског меса“, једног од ретких преживелих мучилиште Јасеновца, Цакидака Браце Данона. Запрепашћује податак да је ово тек трећа књига на немачком која се бави овим концлогором. То је и био повод за разговор са овим угледним немачким интелектуалцем.
Пре четврт века кренуло је онима због којих Србија данас стоји. И не само да стоји, него се враћа у период зулума и дахија, с том разликом што су данашње дахије домаћег порекла. Међутим, харач зато није мањи. Напротив! И данак у крви српских дахија бројчано је увелико превазишао онај из времена Турака. Када заврше школе млади не одлазе из Србије, њих терају из Србије.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…