Тражимо да се надлежно министарство и премијер хитно изјасне да ли ће Србија потписати резолуцију у Маракешу и да ли задржава статус државе транзита миграната или ћемо ипак постати „паркинг за мигранте“, супротно чврстом обећању Александра Вучића.
Чак ни хуманитарна катастрофа није разлог да ова „влада” учини нешто. Говор председника Србије, који тражи да народ отрпи понижења, пљачке, одузимање права на живот, смрди на душманске подле Муратове замке. Никакви протести неће га натерати да мења своје велеиздајничке злочиначке потезе, поручује овај психопата без емпатије и најмање мрвице милости, у свом познатом нарцисоидном болесном тону.
Гост најновијег „Политикона“ аутора и водитеља Данила Тврдишића био је познати економиста Драган Радовић. У емисији је Радовић изнео податке о застрашујућој размери пљачке грађана Србије која се одвија на више нивоа.
Гост медијске куће „Центар” у емисији „Интервју” био је власник и главни одговорни уредник новина „Таблоид”, Милован Бркић. Тема емисије је била корупција у Србији.
Конкретан повод за исказивање грађанског незадовољства на улицама је, како се наводи, недавни напад на лидера Левице србије Борка Стефановића у Крушевцу, али и подсећање на све нападнуте грађане, новинаре, активисте цивилног сектора и политичаре.
Србија, земља међу аутоголовима: док председник Александар Вучић брука и себе и државу неуротичним наступима попут оног код Сарапе, опозиција као да је решена да га надмаши у мазохизму па се постројава иза доказаних србомрзаца.
Најављени концерт Светлане Ражнатовић зване Цеца у Косовској Митровици, а коју доводе криминалци Звонко Веселиновић и Милан Радоичић „као поклон српском народу” СНП „Наши” сматрају најгорим обликом примитивизма и бешчашћа.
Био је силан, али не толико војском колико вером у помоћ Божију. Пред битку је говорио војницима: „Бог није у сили него у правди“.
Убице никада нису одговарале за овај злочин, упркос томе што су исти признали неколико дана касније пред истражним судијом своје злодело. Међутим, признање је проглашено неважећим, јер је узето без присуства адвоката. Синиша Римац, који је учествовао у овом злочину, осуђен је 2005. године на 8 година затвора, због злочина над Србима у Пакрачкој Пољани, 1991. године. 2010. године Стјепан Месић је помиловао Синишу Римца за годину дана.
„Они су готово у дневном контакту, они синхронизују своје деловање, потпомажу се на различите начине, користе све начине да један другога подрже. Углавном, то је један тим на једном задатку“, казала је Трајковић.
„Доста нам је понижавања од стране владајућег режима. Имамо право на реч, дебату и другачије мишљење. Остаћемо овде колико је год потребно да испричамо грађанима оно што нам је било забрањено да кажемо у току ове седнице. Позивамо представнике медија да дођу на конференције за медије које ће посланичке групе опозиције имати на свака два сата. Позивамо грађане да прате преносе на друштвеним мрежама. Биће ово занимљива и дуга ноћ!“
Српска „демократска“ власт данас се понаша по обрасцима које јој је поставио Броз („закона се не треба држати као пијан плота“) и о томе најбоље сведочи однос те власти према проблему о коме овде говоримо. Правници, наиме, упозоравају на то да приче о разграничењу с Арбанасима нису у складу с Уставом, али се ни власт ни њени подупирачи на то не осврћу.
Немоћ председника Србије Александра Вучића званог „Ацо Полиграф“ огледа се и кроз политичко држање његове „Српске листе“. Политичка је будалаштина спавање у сепаратистичкој скупштини да би се ови наводни српски представници срели са Јоханесом Ханом. Уместо да и министри и посланици Срби у сепаратистичкој влади и скупштини напусте своје функције они и даље као коалициони партнери Рамуша Харадинаја својим присуством учествују у стварању Велике Албаније.
„Ја не могу да видим никакво оправдање зашто Србија ћути! Не може се ћутати! Ако хвалимо наше партнере са запада, ако желимо да их одобровољимо, то нас је сатерало данас у ћошак. Не можемо мимоилазити стварност а хвалити њихове речи, њихов вербализам и њихово тапшање по рамену“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…