Заменик помоћника државног секретара САД за Југоисточну Европу Метју Палмер се о сврнуо на усвајање Резолуције о Србији у Парламенту ЕУ у којој се тражи од Србије да призна наводни геноцид у Сребреници, казавши да су „чињенице о геноциду у том граду неоспорне и признате од свих релевантних међународних тела“.
Радна група министарства правде припремила је предлог измена Закона о извршењу и обезбеђењу којима би требало да се обуздају приватни извршитељи. Тиме би требало да се заврши и две и по године дуга драма у којој је имовина дужника, често сиротиње, болесних и немоћних продавана испод цене, па се у јавности појавило уверење да је реч о мафијашкој спрези извршитеља, порезника и судова.
Наставак дијалога, уз посредовање Брисела, за Приштину ће бити прихватљив само ако његов завршетак резултира обостраним признањем државности, чланством Косова у Уједињеним нацијама, Европској унији и НАТО-у, предвиђено је Предлогом резолуције о наставку дијалога са Београдом.
Да ли су у питању лични анимозитети, неке личне амбиције, спровођење западне агенде урушавања националне културе, јесте за дискусију, али није дискутабилно да неко у Влади Србије, нема добре намере према култури Србије.
„Ја не могу да видим никакво оправдање зашто Србија ћути! Не може се ћутати! Ако хвалимо наше партнере са запада, ако желимо да их одобровољимо, то нас је сатерало данас у ћошак. Не можемо мимоилазити стварност а хвалити њихове речи, њихов вербализам и њихово тапшање по рамену“
На питање кога виде као кривца за овакву масовну продају кућа и имања, 2% је кривца видело у сепаратистичкој власти, 8% је рекло да се кривац налази у Бриселу док је 90% њих истакло да кривца за актуелно стање виде у „државном врху Србије”.
Упркос изјавама председника Косова и Србије, Хашима Тачија и Александра Вучића, да су њихови састанци били само јавне природе у Бриселу, откривени су детаљи који показују супротно. Тачи и Вучић, који су снажно посвећени плану поделе две земље, систематски су се састајали и разговарали у тајности, посебно у једној европској престоници која је близу две земље.
– А о чему би требало да разговарамо? Па о томе што се Србија налази у ванредном стању. У ванредном стању се налази сада и Парламент! Ви сте до тога довели јер нам не дате да говоримо о ономе о чему имамо право да говоримо!
– Радници се налазе у ванредном стању! Гледају како да први у месецу дође 10 дана раније, како да месец има мање дана да би издржали са својом платом.
СРБИ ОСВЕСТИТЕ СЕ!
За оне Србе који желе у Европску унију, ова илустрација, која представља англосаксонску пропаганду, показује ко је „заљуљао” албанско дете на српској земљи. Наравно – ЕВРОПА!
„У овом моменту, свако потписивање тог споразума са Приштином или било какво разграничење би био чин отворене издаје. Ја заиста не видим разлог да се сада подлегне таквим притисцима тих политичара са запада који су практично затрпани проблемима у својим земљама. /…/ како буде време пролазило, видећемо да је Европска унија у суноврату…”
Руски амбасадор Александар Чепурин написао је на Твитеру да најава Приштине о формирању „војске Косова“ представља нагао потез који води ка дестабилизацији региона, али и последицу немоћи медијатора у Бриселу и да Србији не остаје ништа осим да се брани.
„Цео дан су ме тражили, да ме нађу негде на путу Ракита-Звонце. Носили су бејзбол палице, хтели су да ми разбију ауто. То се није десило, ја сам био у Бабушници, али када сам се вратио у село, видео сам да су напали једног дечка“, навео је председник месне заједнице Ракита Десимир Стојанов.
Постављањем шест паноа црвене боје са текстом упозорења за потенцијалне градитеље мини хидроелектрана на реци Лопатници иницијатива „Сачувајмо планинске реке Краљева“ настала уз помоћ друштвених мрежа и Интернета прешла је, јуче, из свог виралног статуса у реалну грађанску акцију мештана села Лопатница, Станча и Богутовац.
Овај потез Приштине, која не крије да је он политички а не економски, показује нам да сe политичке одлуке на простору западног Балкана могу доносити и онда када су оне у супротности са домаћим и међународним прописима и законима. Прва жртва таквог поимања ствари је Устав Републике Србије, чије је кршење учињено тзв. Бриселским споразумом. Уставни суд Србије је одбио да разматра уставност Споразума уз образложење да се ради о политичком а не о правном питању, те на сличан начин и Приштина, свесно кршење CEFTA споразума, оправдава својим политичким циљевима.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…