Упутили су и позив свим Ратним Ветеранима члановима осталих Удружења која тренутно нису чланице СРВС да позову своје руководство да приступе Савезу да што јединственији лакше дођу до наведених циљева.
Тренутни број чланова Удружења чланица Савеза Ратних Ветерана Србије износи преко 83 хиљаде регистрованих чланова.
Дакле, припадници ВРС на челу са Генералом Младићем нису извршили никакав геноцид, нити су убили једног јединог цивила, дете, жену и старца. Ратовали су по свим правилима ратовања, а онима који су тог датума злоупотребили дате одступнице и изиграли фер борбу једног од наших највећих стратега, па на ВРС кренули ножевима и аутоматима, таквима нека је лака земља.
Стефан Каргановић 10. јул 2017. Фонд Стратешке Културе Један од најважнијих увида до којег се долази бављењем крајње осетљивим и емотивним питањем као што је Сребреница је то да се треба бескомпромисно држати […]
Ми Срби имамо своје сестре. Српкиње. Обавештење за суманутог Грухоњића: прелепе су, дугоноге и бистрих очију. Није то сама наша, пристрасна оцена, већ доживљај и многих странаца. Албанке, тј. Шиптарке, не могу да нам буду сестре у том смислу у којем су нам Српкиње, напросто зато што немамо исту крв.
Xоћемо да нам важе српска документа на целом КиМ!!!
Хоћемо да возимо српским таблицама, српском возачком!!!
Хоћемо српску полицију и војску у српским срединама, по Кумановском споразуму!!!
Хоћемо да нас поштујете и ви у Београду и терористи у окупираној Приштини!
Хоћемо све да пише на Српском!
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
„Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу србства у свету.” (Никола Тесла, 2. јуна 1892. године у говору студентима Велике школе у Београду)
Гости емисије „Дебата” били су познати економски стручњаци Бранко Драгаш и Драган Радовић. Тема емисије је била како се , путем пуњења српског буџета, од стране власти пљачка српска држава и народ Србије.
„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви.
Владавину Ивана Грозног обележила је борба против јереси жидовствујућих као и борба против латинског утицаја, против оних снага чије интензивно удруживање у борби против Православља пратимо у времену у ком ми живимо. Из тог разлога овај филм има своје место у процесу образовања православних за последња времена у којима ће, по сведочењу многих светитеља, поново обрести православног руског цара.
„Књига Галине Шевцове кроз личност Јелене Карађорђевић или, како она каже, Јелене Петровне Романове, говори заправо и далеко шире, говори о политичким приликама у Србији и Русији крајем 19. и почетком 20. века, о политичким односима Србије и Русије тога времена, о појединим личностима из династије Романових и династије Карађорђевића. Говори такође и о великом пожртвовању, пре свега династије Романов, на челу са Николајем Другим, за интересе Србије“, додао је Терзић.
Погледајте оно, што ни једна телевизија не сме да објави! Погледајте шта народ мисли о Александру Вучићу и резултатима његовог рада.
Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да, због сталног притиска међународних фактора, још није испоштован закључак бивше Комисије за Сребреницу да се настави са истраживањем страдања Срба у Сребреници.
Истина се не може „сачувати“ забранама, законским санкцијама. У судским поступцима није доказана „геноцидна намера“ наводним починиоцима „геноцида“, као ни довољно других доказа који би задовољили правну дефиницију геноцида, па се онда, како то тврде истакнути правници, не може говорити о „геноциду“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…