Хашки трибунал нема доказа о састанку војног врха Републике Српске, на којем је наводно договорено извршење кривичног дјела у Сребреници. То је јавно, прије неколико дана, признао Јонас Нилсен, сарадник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, предсједавајућег Судског вијећа, које је у првостепеном поступку осудило генерала Ратка Младића на доживотни затвор. Нилсен се, на предавању у Институту Асер, није устручавао да каже да се, умјесто доказа, прибјегло закључивању на основу претпоставки.
Трансформисани Вучић из „Велике Србије“, по доласку на власт је изјавио: „Неће моја деца да гладују због Срба са Косова.“ Узгред се питамо: А када је његов отац стигао у Србију? И како је његов син Алек могао тако брзо да постане председник Србије? И да глатко предаје моју, очеву, дедову и прадедову кућу и Свету Лазареву земљу? Е мој Алек, неће моћи!
У вези са тим може се очекивати да ће Србија, у својству „друге државе“ потписати све споразуме и договоре са овим правосудним институцијама тзв. републике Косово, чиме ће признати и легалност тих органа, а тиме и саму државу „Косово“. У Србији се томе за сада нико не супротставља, иако је такво понашање државних званичника директно у супротности са Уставом Републике Србије.
На који начин је деградирана и девастирана друштвена мисао у Србији и искључена из друштвеног и политичког процеса и какве последице то има на судбину државе, зашто ни црква ни САНУ немају план за очување државе и нације, о систему манипулација на Балкану, политичким олигархијама, статусу КиМ…
Некада су црногорски војници ослобађали Косово и Метохију и од домаћег српског становништва били дочекивани са радошћу, док данас, одлуком вазалских евроатлантиста, улазе на Косово као пиони империјалних амбиција оних западних фактора који су бомбардовали наш народ.
Овакав какав сам, у временима која надолазе, не бих да сам дечји песник. Како рече Данојлић: Могао бих да затворим радњу…
Требало је да прође 14 година да прича о страдању Срђана Алексића изађе из оквира његовог родног Требиња, а скоро још толико година требало је да се огласи један од окривљених за његов смрт. Није да није хтео да прича, хтео је да каже да је око Срђове смрти створен лажни мит, поготово измишљеном причом Алена Главовића, као и филмом “Кругови” Срдана Голубовића.
Током излагања амбасадора Сједињених Америчких Држава Кајла Скота у згради нишког Универзитета, Драган Крстић из Центра за људска права и демократију бацио је са балкона летке “Не у НАТО” и викао “убице” и “Косово је Србија”. Напустио је салу уз пратњу полиције.
У обреновачком атару јутрос је откривена нова локација са нелегално закопаним опасним отпадом, саопштило је Министарство заштите животне средине.
– Мокрогорско издвојено одељење данас има 51 ђака и осморо предшколаца. Пре деценију, било их је мање. Стављање катанца на школу у Мокрој Гори више није тема. Сада размишљамо о осавремењавању зграде, о модернијем систему грејања – објашњава директорка школе Драгица Лучић. – Парадоксално, мокрогорско издвојено одељење сада има више ђака од матичне школе у Кремнима, тамо их је свега 30. Тренд је такав, да читаве породице остају у Мокрој Гори, јер сада има посла у Парку природе, на Мећавнику, у „Шарганској осмици“.
Председник Србије Александар Вучић истакао је, у интервјуу најтиражнијем бечком дневнику „Кронен цајтунг“, да ће, ако Срби и Албанци не нађу решење за питање Космета, то бити још једна грешка више у историји
Чланови Заветника су залепили плакате које су донели на зграду испред које су исказали своје незадовољство антисрпским радом невладиних организација и њиховим финансирањем из буџета Града Београда.
. Ово је разговор о садашњем стању у Србији и на Косову и Метохији, у вези са убиством Оливера Ивановића, као и ширем сплету околности из окружења које доприносе садашњем незавидном положају Србије…
Србски се народ до скора одликовао моралношћу и побожношћу. И Срби и Србкиње много су ценили свој образ, своју част и свој карактер, и јако су поштовали црквене и народне светиње. Омладина је поштовала старије људе; а одрасли су људи имали поверења према својим свештеницима и према својим учитељима. Представници власти уживали су леп углед у народу; а владалац је сматран као идеал неумитне правде и узвишене доброте, те је свуда дочекиван са страхопоштовањем. Нарочито су се србске породице и задруге одликовале солидним животом тако, да су могле служити за углед другим народима.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…