На улици пролазници стоје и нетремице гледају, немо, полуотворених уста. Једни се смеју, питајући се да ли је све ово стварно, други чекају „да се пробуде из сна”. Не могу да схвате да пред њиховим очима заиста промиче колона која ће пола сата ходати по подневном сунцу да би још толико на ногама позирала пред камерама.
– Ако је могао Стефан Немања пред Манојла Комнина, могу и ја пред Тачија; Србија је изгубила рат, а за то се плаћа највиша цена; зашто за 50 година не би имали […]
Ко је пажљиво пратио његов говор могао је да се увери у спремност председника за постизањем „компромисног решења“ које подразумева предају односно одрицање од дела своје вековне територије.
И што је посебно трагикомично, чули смо да неке земље Европе не прихватају Вучићев предлог решења, али шта је заиста Вучићев предлог решења – то нисмо могли да чујемо. Шта више, у Митровици је председник рекао да никаквог предлога и нема и да „границе нису битне“.
Кад председник једне државе сме да са оваквим тоном изађе пред нацију, онда њему ни суверенитет Србије не значи ништа. Гледали смо како гази Устав, како се нам се руга… осећам се увређена и преварена.
Сви који верујете екуменистима, слушате их и дајете им подршку, наивни сте или неискрени. А све док не престанемо са наивношћу и неискренешћу бићемо обични робови у колонији званој Србија!
Србима на Косово и без тог говора толико лепо да су зуби почели да им трну, па се исељавају у масовном броју. Он напомиње и да што више Вучић институције Србије на КиМ предаје Приштини, то у Косовској Митровици има више српских симбола и застава које висе на бандерама, као нека врста компензације.
У СУБОТУ 15. СЕПТЕМБРА ПРЕД НАРОДНОМ СКУПШТИНОМ У 12:00 ДА ДОНЕСЕМО ОДЛУКУ ДА НАРОДНА СКУПШТИНА ПОКРЕНЕ И СПРОВЕДЕ УСТАВНИ ПОСТУПАК РАЗРЕШЕЊА: АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА ФУНКЦИЈА И ПОЛОЖАЈА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ И АНЕ БРНАБИЋ ФУНКЦИЈА И ПОЛОЖАЈА ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ.
Преговори о Косову и Метохији, који за циљ наводно имају успостављање трајног мира, могли би да постану једини мировни преговори у историји који ће подстаћи још један рат, можда и на глобалном нивоу.
То уопште није претеривање јер иако такав сукоб можда не би уследио одмах, потписивањем споразума, у форми каква се сада наслућује пре свега у изјавама Александра Вучића, то би свакако било повлачење окидача за рат широких размера.
Напомињемо да се над Србима на КиМ врши страховита репресија од Вучићевих криминалних структура које терају грађане на Косову да дођу на Вучићев митинг. Такође и из читаве Србије се организују СНС ботови који ће бити на Вучићевом митингу.
У паници да неће добити ништа чиме би могао да манупулише домаћом јавношћу после потписивања правног акта о признању независности Косова, Вучић је инстинктивно дошао до идеје о разграничењу. У тој идеји има нечег тачног што је он осетио, а то је утисак у јавности Србије да са Албанцима више нема заједничког живота.
На трибини су говорили, Марко Јакшић, проф. др Александар Ћорац, проф. др. Слободан Самарџић, проф. др. Слободан Антонић, проф. др. Милош Ковић и Звоннко Михајловић.
Једноставно, многи грађани су се „веома лако“ идентификовали са Мајком Стојанком, и њену личну борбу доживљавају као симбол колективне борбе свих потлачених грађана, који охрабрени њеним примером, ових дана постају све више „грађани непокорни“…
У свакој земљи можда има нешто боље али велики број људи у развијеном земљама као УСА живе лошије и сиромашније него било где у Србији. Улога продице и друштвеног живота је далеко мање него код нас у Србији и већина људи, иако су финасијски успешни, јако је усамљена и несрећна.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…