Европска комисија на чијем челу је Жан-Клод Јункер очекује од Србије да Хрватима мирно преда земљу око Апатина, укључујући и луку, марину и бродоградилиште!?! У противном, упозоравају из ЕУ, Србија и Хрватска мораће овај проблем да реше арбитражом или пред Међународним судом у Хагу!?!
Британски колонијални окупаторски генерал Хорејшо Гордон Робли је током службе на Новом Зеланду у оквиру свог „интересовања за уметност“ сакупио збирку од 35 домородачких маорских тетовираних глава, и понудио је на продају новозеландској влади за 1000 фунти.
Зашто и данас морамо да гледамо политичке процесе у Хашком трибуналу, који његови критичари називају пропагандним средством НАТО-а? Ништа тако убедљиво не сведочи о овом суду као чињеница да данас, после уништења српског становништва у Крајини, Сарајеву, на Косову и Метохији, дословно нико не служи затворску казну за злочине почињене над Србима
Тим Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе дошао је до документације која упућује на основану сумњу да је бомбардовање дубровачког Старог града 6. децембра 1991. године режирани инцидент у коме су, осим хрватске стране, учествовале стране обавештајне службе које су на платном списку имале и поједине официре ЈНА, тврди директор овог удружења Радан Николић.
Иако су Уједињене нације забринуте због могуће војне примене генетичких технологија којима се могу истребити читаве биолошке врсте, америчка војска преко једне своје агенције је у њих до сада уложила 100 милиона долара.
Афтонбладет (Aftonbladet) је један од најтиражнијих скандинавских дневних листова који свакоднено има око 3,5 милиона читалаца и представља глас леволибералне Шведске. Водећи шведски дневник Афтонбладет објавио је жестоку колумну о слављењу Слободана Праљка у Хрватској коју потписује Петер Кадхамер, један од најпознатијих шведских новинара.
Трећа је деценија како Срби у Федерацији покушавају да врате отето! Куће које су муком градили и из њих протјерани, станови по два или више пута плаћени, привредни колективи и дионице још у вријеме Анте Марковића зарађене… и деценијске правне битке за враћање имовине, одавно већ постале су правило! А не изузетак!
Одлука коју је донела ИНТЕРПОЛОВА Комисија за контролу потерница, као и акт самог УНМИК-а, заснива се на намерном кршењу међународног права. Ради се о синхорнизованом акту правног насиља које се врши из крила моћних међународних организација и ванинституционалних центара моћи.
У логорима „Мусала“ и „Челебићи“ мушкарце су мучили, држали у херметичи затвореним шахтовима, тупим предметима им пробијали главе, потом их обљепљивали селотејп траком кроз коју је цурио мозак, присјећају се Коњичани страшних призора из 1992. године.
У општини Коњиц, током посљедњег рата, муслиманске и хрватске јединице учиниле су незапамћен злочин над Србима, па данас у том подручју, од 7.000 предратних, живи тек око 200 Срба.
Црвена линија је дефинисана у преамбули Устава, према којој сви државни органи, али и грађани имају обавезу да се боре за очување КиМ у саставу Србије. Борба подразумева повратак органа власти државе Србије на делове КиМ на којима живи српски народ и где је то физички могуће. Једну државу не чини искључиво међународно признање, већ пре свега суверена власт, територија и становништво. Како је настанак државе фактичко, а не правно питање и пошто оно своју правну форму стиче деклараторним чином признања, држава Србија мора своју сувереност на КиМ потврђивати сваког дана реалним присуством својих органа и свог правног система.
Када смо пре десет година кренули у авантуру звану Помоћ угроженим Нишлијама, нисмо имали појма да смо закорачили у један свет много горчи од оног на који смо навикли.
Дакле, пројектанти наше економске судбине не сагледавају поскупљења као опасност по стандард, здравље и радну способност становништва, нити као претњу (микро и макро)економској стабилности земље, већ као економску појаву краткорочно благородну за пуњење државног буџета. Страшно. Као да сутра не постоји.
У таквим околностима и није толико важно колико ће Вам се примање повећати већ коликим ће поскупљењима то повећање бити праћено.
Тужилац МКС-а је 2014. године поново отворио истрагу о наводима за ратне злочине након што су Адвокати за јавни интерес и Европски центар за уставна и људска права навели да су „припадници војске Уједињеног Краљевства починили систематске и у великом обиму ратне злочине мучења и тортуре“ против најмање 1071 ирачког затвореника у периоду од марта 2003. до децембра 2008. године на територији Ирака.
Хрватски сабор усвојио је за Србију спорни Закон о правима хрватских бранитеља из „Домовинског рата“, чији је првобитни текст пре само два месеца изазвао бурна реаговања политичких представника Срба у Хрватској, али и званичника у Србији због формулације у нацрту закона да су „агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ, уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…