АКТУЕЛНО

Небојша Озимић: ПОМОЋ НИШЛИЈАМА – ПОМОЋ СЕБИ


Небојша Озимић

Када смо пре десет година кренули у авантуру звану Помоћ угроженим Нишлијама, нисмо имали појма да смо закорачили у један свет много горчи од оног на који смо навикли.

Идеја да уметничке вечери (књижевне, концерте,позоришне представе, фудбалске утакмице, наступе фолклорних ансамбала и још много тога) буду повод да неко дође и као улазницу остави нешто дуготрајне хране, коју смо ми касније препаковали и достављали онима за које смо знали да им треба, свидела се Нишлијама.

Долазили су, остављали колико су могли а ако се не би довољно скупило онда су ступале на сцену Градске Општине Медијана, Црвени крст и Палилула.

У том деценијском трајању пратили су нас скоро сви медији, станице са националном фреквенцијом и некако је свест о томе да треба помоћи ближњем кад год и колико год можеш добијала своје практичне, свакодневне обрисе.

Људи су помагали једни другима а да се и нису познавали док је група успешно повезивала те две стране реке на радост и задовољство свих учесника у овом процесу.


Помагали су нам:
музичари – Гале“Кербер“, Дејан Најдановић Најда, Биг Сале Трајковић,хор Бранко, Цон Фуоцо, Драгана Молес, црквеноиграчки ансамбл “Бранко“, Мирослав Миша Јовић
глумци – Јелена Лугоња, Александар Михаиловић, целокупна фудбалска глумачка екипа филма “ Монтевидео, бог те видео“ и “ Монтевидео, видимо се“
књижевници – Биљана Станојевић, Милорад Митковић Нам, Александар Китановић, Далибор Поповић Поп, Катарина К.Јовић
спортисти – Драган Пантелић, бата Вучковић и мнооооги други

Испоставило се да је група требала нама управо онолико колико смо ми требали њој.Свако је са својим проблемима лакше излазио на крај уз осећај корисности и чињенице да ради лепу ствар. Због таквих ствари ваљало се понекад по снегу се пробијати, некада и преко воље радити. Помажући другима заправо смо помагали себи.

Онда се родила идеја да се прикупљају чепова за инвалидска колица или мобилијар за децу. ЧЕПЕНИНГ је кренуо у свој живот… Потом да се тој деци, одмах по рођењу, засади дрво које би његови родитељи одржавали. И биће још тога.

ПС. Нека ми не замере они које нисам набројао – а сигурно их има. Ипак сам ја само историчар 🙂

 

Небојша Озимић

 

ИЗВОР: блог аутора

***

—————

6.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић