Виђао сам како бомбе НАТО пакта руше српске куће и пале српску земљу, тада ни не слутећи да се и у мом дворишту може десити слично, и то у Шумадији усред мира и слободе за коју сам се борио.
Виђао сам како бомбе НАТО пакта руше српске куће и пале српску земљу, тада ни не слутећи да се и у мом дворишту може десити слично, и то у Шумадији усред мира и слободе за коју сам се борио.
О каквом слободном уставотворству, и то не само када је у питању статус КиМ већ и дуга питања организације власти, може да се говори у ситуацији у којој је будућа уставотворна радња већ подређена наметнутом „надуставном“ ауторитету ССП-а и цензури папски непогрешиве тзв. Венецијанске комисије. Уставотворна слобода се налази и под озбиљним унутрашњим ограничењем у виду идеолошког надзора од стране прозападних НВО.
„Ако нема правде на суду, не за мене, већ за моје малолетно дете, онда ће можда јавност отворити очи, и ко зна, можда нешто и добро изроди из тога. Борим се за то дете, скоро пола свог живота, и ко је прочитао од почетка до краја, схватиће да је то тако.“
Са којим правом министар у влади предлаже „Конференцију о коначном статусу“ Косова за пет година? По ком основу потпредседник владе самопрокламованој држави нуди 80% српског Косова да би задржао 20%? Није ли то отворено против-уставно деловање на подривању територијалног интегритета Србије онако како је подразумева важећи Устав? Зашто тужилац на ово не реагује ако је независтан од политике?
Ипак, у целој причи име и нешто добро. Маске су коначно пале, и то у мање од два месеца. Да је Александру Вучићу стало до суверенитета земље, он је још увек довољно моћан да спречи ову лакрдију. Будући да се није огласио о овом питању, USAID ће одредити ко ће с америчким новцем ”искоренити корупцију и спровести политичке реформе у земљи”. У мање од два месеца је све прилично јасно.
Тешић каже да је 16 месеци без прекида одолевао албанским терористима и НАТО бомбама, био у епицентру зрачења касетних бомби и зарадио карцином јетре, а после свега доживео да му његова војска и држава суде за ратни злочин!
„Одлучио сам да ову своју причу пласирам преко Фејсбука јер нисам сигуран да ли би она била занимљива средствима јавног информисања. Овако – ко буде желео, прочитаће.“
Симовић је био власник огромног богатства, које одмах после његовог стрељања, новоустановљени мрачни комунистички систем конфисковао. Био крив што је био родољуб, добротвор, а највећа кривица је деценијама стицано богатство Симовића. Монтираним суђењем, војни суд у Ваљеву, фебруара 1945. без јавне расправе, присуства јавности, без поштовања судске процедуре, где ниједна тачка оптужбе против овог српског индустријалца није доказана…” (опаки и зли) пресудили су Симовићу.
Ипак, да питамо Уставни суд зашто он постоји? И како се њих 15 судија осећају кад јесу судије а немају храбрости да то буду?
Или је то питање морала односно нечег другог, свакако нечасног, кад председник Републике и поред изричите уставне забране већ два месеца бива оно што му Устав не дозвољава, а они, судије, не реагују.
Тешко је пробити међународне институционалне блокаде које долазе из највиших англо-америчких центара глобалне моћи, али зашто уз подршку Русије да не иницирамо нешто попут Раселовог суда за америчке злочине у Вијетнаму
Саво Бојанић: Вештаци и експерти покушавају да цео случај сведу на то да је моја Андреа извршила самоубиство (!)
Нови устав би у садашњим околностима Србији засигурно донео, када је у питању територијална организација власти, брисање Косова и Метохије из уставно-правног поретка и регионализацију остатка Србије.
Наш народ каже: «Клин се клином избија», па нам преостаје да се против одлука правно-политичке природе, какве су одлуке Повереника, тако и боримо. Неопходно је употребити сва правна, али и политичка и сва остала (дозвољена) средства како би се раскринкао покушај укидања слободе говора у нашем друштву, које се одвија путем овог квазидемократског инструмента и то на врло лукав и правно закамуфлиран начин, уводећи цензуру и казне за јавно изговорену реч.
Како Политика незванично сазнаје из кругова упућених у рад Специјалног суда, на листи главног тужиоца неће бити Рамуш Харадинај, али би се на листи могао наћи Хашим Тачи. Истовремено, као могући осумњичени помиње се брат Рамуша Харадинаја, Даут Харадинај, као и Фатмир Љимај. Такође и Кадри Весељи један је од оних које ће теретити тужилаштво, а помиње се и Азем Суља, ујак хашима Тачија.
Коментари читалаца…