После протеста песника Адама Пуслојића, који је одбио да учествује на Међународном фестивалу поезије „Михај Еминеску“ у Крајови, хитно је из списка земаља учесница избачено тзв.“Косово“. На новом плакату, који су организатори јуче поделили, поред имена песника Љуљзима Тафе као одредница државе стоји Албанија.
Албанци неће одустати од своје замисли — њихов циљ је војно освајање севера Косова како би заокружили територијалност. Они методама специјалног рата и психолошко-пропагандним активностима сваки дан раде на томе, желе да се Срби осећају угроженим и да напусте своја огњишта. За тај део задужена је њихова тајна, обавештајна служба ШИК.
Разрешење тајне феномена Алекса Џонса, лежи у сократовској оданости истини и спиритуалној вези са људима који воле истину и трагају за њом остварујући заједницу којој нису могла да науде никакава спиновања, флек ни подметања за која су ангажоване армије пропагандиста и спин мајстора. Због тога је глобалистан прибегао старом добром методу. Дигитална ломача је запаљена.
ПЕСНИК Адам Пуслојић одбио је да учествује на Међународном фестивалу поезије „Михај Еминеску“, који се од 16. до 21. септембра одржава у румунском граду Крајова, и упутио је протест организаторима јер су међу двадесетак земаља учесница уврстили и тзв.“Косово“.
Навео је да дефиниција државе састоји три основна елемента, територију, становништво и монопол физичке принуде (војску и полицију). Од та три елемента, рекао је, само у појединим деловима на Космету имамо становништво на својој страни и ништа више.
Дакле, или су најстрашније неспособни, или су у најстрашнијем дилу. Ја, као што рекох, верујем да је у питању ово друго – али не искључујем сасвим ни теоретску могућност да се ради о оном првом. (Или неком „миксу“ једног и другог.) Али, у сваком случају, не заслужују да буду на челу државе. Штавише, сваки дан њиховог (односно, Његовог) опстанка на том месту не само да наноси непроцењиву и ненадокнадиву штету државним, националним и економским интересима – него је и наша колективна, национална срамота.
„Основна пажња мора бити додељена Србији. Зато је питање према РФ: кога је важније подржавати – човека или принципе? И ако је важније подржавати принципе, онда је нужно ставити жесток акценат само на међународно право и само на народ. Зато што је вредност народ, а не власт“ – сматра Ања Филимонова.
„Ми не желимо овом трибином никога да провоцирамо, вређамо, изазивамо, желимо само једно – желимо истину. И желимо истинито, светосавско исповедање вере. И желимо свима, јасно и гласно из Франкфурта, поручити да постоје и они који се нису одрекли правог светосавског пута.“
Председник Србије Александар Вучић рекао је да подржава разграничење са Албанцима на територији Косова како би се избегли сукоби у будућности. Током протеклог месеца ово није прва таква изјава српског лидера. Према речима стручњака, реторика званичног Београда објашњава се притисцима од стране ЕУ и НАТО-а и противречи јавном мњењу, као и положају Српске православне цркве. О перспективама разграничења бунтовног региона – у материјалу РТ-а.
Проблем са „избеглицама“ је тај што је ЕУ прогласила Србију за „слепи мигрантски колосек“ (са кога даље не могу, а назад им не пада на памет да се врате- нити се Србији дозвољава да их врати у „десантне европске земље“)- А. Вучић је све то прихватио безусловно, надајући се да ће складиштењем што већег броја миграната у Србији, да умилостиви ЕУ да прими Србију у чланство.
Ново раслојавање становништва Србије или повишице по функцији и заслузи, тек уредба о коефицијентима, која би требало да дефинише висину плата запослених у државној управи, предвиђа да распон између најмање и највеће уместо досадашњих један према осам и по скочи на чак један према 12.
Министар одбране Русије Сергеј Шојгу посаветовао је Немачку да не разговара са Русијом са позиције силе, већ да се сете поука из историје
Циљ није само територијално разграничење. Па ни пуко умањивање српске државне територије. Циљ је свођење на праву меру, меру коју су други задали
Неке велике западне силе, све већим притисцима и ултиматумима траже да се у одређеним роковима проблеми на Балкану, између Хрвата, муслимана и Албанаца са једне стране и Срба са друге стране, реше што пре и то онако како они сматрају да треба, а све мимо већ постојеће резолуције УН и противно међународном праву. Историја је учитељица живота и да би схватили данашња дешавања на Балкану, морали би се подсетити на историјске догађаје у протеклом столећу, везане за српски народ.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…