Ваљда ће се и Србија опаметити, када види какви глупандери и кич фигуре шетају по Европској унији и када схвати да од њих не може ништа добро да очекује, никада.
И, шта ће, уопште, Ротшилдов Квазимодо, Макрон, у Србији? Да за свог шефа отме још нешто овде?
Народни посланик и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић осврнуо се путем твитера на скроман допринос наших власти обележавању једне тако важне годишњице како за наш народ, тако и за читав свет, а нарочито ниподаштавању храбрости и жртве предака огромног броја грађана Србије који су се на правој страни борили у свим великим ратовима прве половине 20. века
Оно што јесте чињеница и што је истина, јесте да је Србија за три дана обележевања Дана победе у Паризу три пута жестоко пљунута право у лице и три пута понижена. Први пут када је застава лажне државе Косово истакнута у Нотр Даму међу заставама земаља учесница Првог светског рата. Други пут, протоколарно, распоредом седења на главној прослави. Трећи пут, а то је понижење најстрашније, чињеницом да председник Макрон у свом говору, међу земљама победницама Првог светског рата јесте поменуо Нови Зеланд, рецимо, а Србију није!
Слађана Чанковић, правни заступник Драгана Васиљковића, Капетана Драгана, открива за „Вести“ да ће Жупанијски суд у Вараждину 14. новембра одлучивати о службеном захтеву да се њен клијент пусти на слободу јер је одлежао две трећине затворске казне.
„Србин сеје, жање, своје жетве
Благослове, некад, некад клетве
Кад га клетве од Бога ошину
Омали се Србин за трећину.“
„Убрзо после нашег доласка, пар припадника Амбасаде Француске је изашло из зграде заинтересовано зашто смо ми ту. Уследио је и брзо позив полиција која је тражила од нас информацију зашто смо ми ту и зашто нисмо пријавили свој долазак испред амбасаде”, рекао је Кнежевић за Србин.инфо
Скупштина СНО „Срби на окуп!“ једногласно констатује да је наша земља тотално поробљена и колонизована од стране САД и њених европских сателита. Зато се снажно противимо даљем путу ка Европској унији који нашој земљи доноси све већу и општу, свенародну пропаст. И овог пута оштро се супротстављамо предаји Косова и Метохије непријатељу, од стране издајничког режима у Београду.
На слици је мој прадеда Милош Раденковић наредник чувеног 12. пука Цар Лазар. Ратовао је 9 година, био рањаван 9 пута. Јунак I и II Балканског рата као и I светског рата. Два пута је прешао Албанију пешке. Носилац више ордена. Када се напокон вратио, јашући на коњу ушао је у Крушевац. Попео се први на споменик косовским јунацима, пољубио га и узвикнуо: ,,Ослободио сам те!“
Ти си у опанку, у шајкачи србској,
ушивена у џепове војничких шињела,
утемељена у шкртој сузи сељачкој.
Херојско дело наших Старих мора да нас опомене да у венама нас данашњих Срба, тече крв наших светих и славних предака, те да у нашем светосавском духовном наслеђу и у нашој србској крви, имамо довољно снаге за подвиг и борбу. Снаге за националну револуцију, која ће наш народ вратити на место које му припада….
Подсећамо председника да му нико није дао, нити му је могао дати, овлашћења да крши срж Устава и да даје српску територију и предаје српски народ
Народна иницијатива „Нема предаје Косова и Метохије”, у јавности позната по организовању низа патриотских протеста, скупова и шетњи у Београду и свом залагању да се не дозволи српским властима да признају независност Косова и да шиптарским окупаторима из Приштине столица у УН, како Србин.инфо сазнаје, најавила је нови патриотски скуп испред Скупштине Србије.
Кикиндски градски одбор Савеза потомака ратника Србије 1912-1920.године у сарадњи са Друштвом руско-српског пријатељства и Културним центром Кикинда, а у склопу обележавања сећања на 100 година од страдања царске породице Романов, и на завршетку изложбе фотографија о последњој руској царској породици, организовао је 31.10.2018. године представљање књиге „Свети Цар“, коју је са руског превео и приредио публициста Ранко Гојковић.
Oнај ко у овом тренутку хоће да реши питање Косова то ради на српску штету. Наш циљ је да са Косова оду окупатори, а да се Србија врати у Пећ и Призрен. Констелација снага сада је таква да то, нажалост, није могуће. Зато треба сачекати да се промени структура моћи на Балкану и у Европи. А дотле треба радити, спремати се и – веровати.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…